Мир у овом животу

Свима нама који смо дошли у смртност, Спаситељ је поручио: „У свету ћете имати невољу” Јован 16:33. Ипак је дао ово дивно обећање својим ученицима током своје смртничке службе: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје” (Јован 14:27). Утешно је знати да се ово обећање о личном миру односи и на све Његове ученике данас.

Неки од нас живе у лепом и мирном окружењу, па ипак имамо унутрашњи немир. Други осећају мир и савршен спокој усред великог личног губитка, трагедије, и сталних искушења.

Можда сте видели чудо мира на лицу ученика Исуса Христа или га чули у његовим или њеним речима. Видео сам то много пута. Понекад је то било у болничкој соби где се породица окупља око слуге Божјег који је на самрти.

Сећам се посете једној жени у болници неколико дана пре него што је умрла од рака. Повео сам са собом своје две младе ћерке, јер је та драга сестра некада била њихова учитељица у Школици.

Чланови њене породице су се окупили око њене постеље, у жељи да буду са њом у њеним последњим тренуцима на Земљи. Био сам изненађен када се усправила у кревету. Окренула се према мојим ћеркама и представила их члановима своје породице. Говорила је као да су моје ћерке принцезе које су дошле на двор да буду представљене краљици. Пронашла је начин да о свакој особи у просторији каже нешто што ће је представити као Спаситељевог ученика. Још увек се сећам снаге, нежности и љубави у њеном гласу. И сећам се да сам био изненађен њеним веселим осмехом иако је знала да јој је од живота остало још мало.

Примила је свештенички благослов утехе, али нам је свима дала живо сведочанство да је Господње обећање о миру истинито: „Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет” (Joван 16:33).

Она је прихватила Његов позив, као што и сви ми можемо, без обзира на наша искушења и невоље:

„Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.

Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим” (Maтеј 11:28–29).

Једино слеђењем Спаситеља свако од нас може наћи мир и спокој у искушењима са којима ћемо се сви суочити.

Причесне молитве помажу нам да знамо како да пронађемо тај мир усред животних невоља. Током узимања причести можемо одлучити да ћемо бити верни својим заветима да Га следимо.

Обећавамо да ћемо се увек сећати Спаситеља. Можемо одлучити да Га се сећамо на начин који нас најбоље приближава Њему. Понекад, за мене, то је да Га замислим у врту Гетсеманском или да Га видим како позива Лазара да изађе из гробнице. Чинећи то, осећам блискост са Њим и захвалност која ми доноси мир у срцу.

Такође обећавате да ћете држати Његове заповести. Обећавате да ћете преузети на себе Његово име и бити Његов сведок. Он обећава да ће, када будете држали своје завете са Њим, Свети Дух бити са вама (Видети УИЗ 20:77, 79.)

То доноси мир на најмање два начина. Свети Дух нас чисти од греха због помирења Исуса Христа. Свети Дух нам може дати мир који потиче од Господњег одобравања и наде у вечни живот.

Апостол Павле је говорио о том дивном благослову: „А плод духа је: љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера” (Галатима 5:22).

Кад су небески гласници најавили Спаситељево рођење, изјавили су: „Слава на висини Богу, и на земљи мир” (Лука 2:14; курзив додат). Као сведок Исуса Христа износим своје сведочанство да нам Отац и Његов вољени Син могу послати Духа да бисмо пронашли мир у овом животу, без обзира на искушења која могу задесити нас и оне које волимо.