Како можемо створити културу укључености у Цркви?

Спаситељ је био савршен пример вредновања и укључивања других. Када је изабрао своје апостоле, није обратио пажњу на статус, богатство или узвишену професију. Показао је поштовање према Самарјанки на бунару, сведочећи јој о свом божанству, упркос томе што су Јевреји са потцењивањем гледали на Самарјане (видети Joван 4). Он гледа у срце и не гледа ко је ко (видети 1. Самуилова 16:7; Учење и завети 38:16, 26).

Спаситељ jе рекао:

„Нову вам заповест даjем да љубите jедан другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међусобно.

По томе ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом” (Joван 13:34-35).

Понекад је тешко рећи да ли се неко осећа искључено. Већина људи то не каже - бар не сасвим јасно. Али срцем пуним љубави, уз вођство Светог Духа и настојањем да препознамо, можемо знати када се неко не осећа укљученим на црквеним састанцима и активностима.

Могући знаци да се неко не осећа укљученим:

• Говор тела, као што су чврсто склопљене руке или спуштен поглед.

• Седење у задњем делу просторије или особа седи сама.

• Недолажење у цркву или нередовно долажење.

• Раније напуштање састанка или активности.

• Неучествовање у разговорима или лекцијама.

То могу бити и знаци других емоција, као што су стидљивост, тескоба или нелагодност. Чланови се могу осећати „другачије” када су нови чланови Цркве, из друге земље или културе, или су недавно доживели трауматичну животну промену, као што су развод, смрт члана породице или ранији повратак са мисије.

Без обзира на разлог, не треба оклевати у показивању љубави и саосећања. Оно што кажемо и оно што чинимо може створити осећај да су сви добродошли и да су сви потребни.

Неки начини за укључивање и добродошлицу:

• Не седите увек поред истих људи у Цркви.

• Не гледајте спољашност људи да бисте видели истинску особу. (За више о овој теми, погледајте „Послуживање је видети људе на Спаситељев начин”, Liahona, јун 2019, стр. 8-11.)

• Укључите друге у разговоре.

• Позовите друге да буду део вашег живота. Можете их укључити у активности које већ планирате.

• Пронађите заједничка интересовања и градите на њима.

• Немојте ускратити пријатељство само зато што неко не испуњава ваша очекивања.

• Када видите нешто јединствено у вези са неком особом, покажите интересовање се за то, уместо да то превидите или избегавате.

• Изразите љубав и упутите искрене похвале.

• Издвојите време да размислите о томе шта заиста значи када кажемо да је Црква за свакога, без обзира на разлике. Како то можемо спровести у дело?

Није увек лако осећати се пријатно међу људима који су другачији од нас. Али, са стицањем искуства, можемо бити бољи у проналажењу вредности у разликама и ценити јединствени допринос сваке особе. Као што је поучио старешина Дитер Ф. Ухдорф, из Већа дванаесторице апостола, наше разлике нам могу помоћи да постанемо бољи, срећнији људи: „Дођите, помозите нам да изградимо и ојачамо културу исцељења, љубазности и милости према свој Божјој деци.”³

Кристл Фечер се преселила у другу земљу након што је рат уништио њену домовину. Није добро говорила језик и није познавала никога у свом новом комшилуку, тако да се у почетку осећала изоловано и усамљено.

Као чланица Цркве, скупила је храброст и почела да одлази у своје ново одељење. Бринула се да ће њен јак нагласак одбити људе да разговарају са њом или да ће је осуђивати јер није била удата.

Међутим, упознала је друге који се нису освртали на њене разлике и дочекали су је у у своју заједницу пријатеља. Опходили су се са љубављу и убрзо је била заузета помажући у поучавању у Школици. Деца су била велики примери прихватања, а осећај да је вољена и потребна ојачао је њену веру и помогао у обнављању њене доживотне оданости Господу.