2019.
Могу ли помоћи некоме да се промени?
август 2019.


Слика
ministering

Начела послуживања, август 2019.

Могу ли помоћи некоме да се промени?

Да. Али ваша улога може бити другачија него што сте мислили.

Створени смо са способношћу да се мењамо. Напредовање ка нашем божанском потенцијалу је сврха нашег смртничког искуства. Један од наших крајњих циљева у послуживању је да помогнемо другима да дођу Христу и изврше промене које су неопходне за повратак у Његово присуство. Али због њихове слободне воље, наша улога да им помогнемо да постану више налик Христу је ограничена.

Следи седам моћних Спаситељевих лекција о томе како можемо помоћи другима у њиховим настојањима да се промене и постану му сличнији.

  1. Немојте се плашити да призовете промену

    Спаситељ се није плашио да позове друге да оставе старе навике и пригрле Његова учења. Позвао је Петра и Јакова да напусте своје послове: „Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским” (Maрко 1:17). Жени ухваћеној у прељуби је рекао: „Иди, и одселе више не греши” (Joван 8:11). Позвао је богатог младића да се одрекне своје везаности за световне ствари и да Га следи (видети Maрко 10:17-22). И ми можемо бити храбри и брижни док позивамо друге да се промене и следе Спаситеља.

  2. Упамтите, њихов избор је да ли ће се променити

    Врста промене на коју Спаситељ позива не може се изнудити. Спаситељ је поучавао и позивао, али није присиљавао. Богати младић „отиде жалостан” (Maтеј 19:22). У Капернауму су многи његови ученици одлучили да се врате, и Он је питао Дванаесторицу да ли ће и они отићи (видети Joван 6:66-67). Неки од следбеника Јована Крститеља одлучили су да следе Спаситеља, други нису (видети Joван 1:35-37; 10:40-42). Можемо позвати друге да постану сличнији Њему, али не можемо донети одлуку да их променимо. А ако се још нису одлучили за промену, не треба да одустајемо - нити треба да се осећамо као да смо подбацили.

  3. Молите се за способност других да се промене

    Током своје посредничке молитве, Исус је молио Бога да Његови ученици буду заштићени од зла, да постану сличнији Њему и Оцу, и испуне се Божјом љубављу (видети Joван 17:11, 21-23, 26). И знајући да ће Петру бити потребна снага у настојању да испуни своју улогу, Спаситељ се молио за њега (видети Лука 22:32). Наше молитве за друге могу направити разлику (видети Jaковљева посл. 5:16).

  4. Учите их да се ослањају на Његову моћ

    Само се захваљујући Спаситељу можемо истински променити и напредовати према божанском потенцијалу који сви имамо. Он је „пут и истина и живот; нико неће доћи к оцу до кроз [Њега]” (Joван 14:6). Његова моћ може „учинити да им оно што је слабо постане јако” (Eтер 12:27). Вера у Његову ПОМИРБЕНУ моћ је омогућила Алми Млађем да се промени (видети Aлмa 36:16-23). Можемо учити друге да се ослањају на Спаситеља тако да и они могу имати Његову прочишћујућу моћ у својим животима.

  5. Опходите се према њима као према особама какве могу постати

    Љубав и прихватање могу бити моћни чиниоци промене. Жена на бунару је живела са мушкарцем који јој није био муж. Исусови ученици „чуђаху се где говораше са женом” (Joван 4:27), али Исус је више марио за оно што је могла постати. Поучио ју је и дао јој прилику да се промени, што је и учинила. (Видети Joван 4:4-42.)

    Када друге третирамо онаквима какви јесу, а не какви могу постати, можемо их обесхрабрити. Уместо тога, можемо опростити и заборавити грешке из прошлости. Можемо веровати да се други могу променити. Можемо прећи преко слабости и указати на позитивне особине које можда неће моћи сами да виде. „Имамо одговорност да видимо појединце не онаквима какви јесу, него онаквима какви могу постати.”1

  6. Нека иду својим темпом

    За промену је потребно време. Сви морамо бити стрпљиви док не постанемо савршени (видети Учење и завети 67:13). Исус је имао стрпљења са другима и наставио је да поучава чак и оне који су му се супротстављали, сведочећи о улози коју му је дао Отац и одговарајући на њихова питања (видети Maтеј 12:1-13; Joван 7:28-29). Можемо бити стрпљиви са другима и подстицати их да буду стрпљиви са собом.

  7. Немојте одустати ако се врате старим навикама

    Након што је Христ умро, чак су се Петар и неки други апостоли вратили ономе што им је било познато (видети Joван 21:3). Христ је подсетио Петра да треба да пасе Његове овце (видети Joван 21:15-17), и Петар се вратио служби. Врло лако се сви можемо вратити претходним навикама. Можемо наставити да подржавамо са благим охрабрењем и надахнутим позивима да наставе да следе Спаситеља и да теже да Му постану сличнији.

Помозите другима да напредују

Старешина Џефри Р. Холанд, из Већа дванаесторице апостола, испричао је ову причу о томе како је помогао другима да расту: „Једном су ми испричали о младићу који је годинама био мање-више главна тема сваке шале у његовој школи. Имао је неке недостатке и његовим вршњацима је било лако да га задиркују. Касније се одселио. На крају се прикључио војсци и тамо имао нека успешна искуства у образовању и углавном се удаљио од своје прошлости. Изнад свега је, попут многих војника, открио лепоту и величанство Цркве и постао активан и срећан у њој.

Онда се након неколико година вратио у град своје младости. Већина његове генерације је кренула даље, али не сви. Када се вратио прилично успешан и препорођен, било је очигледно да је исти стари начин размишљања, који је постојао и пре још увек преовладавао, чекајући његов повратак. За људе у његовом родном граду, још увек био стари ‘тај и тај’…

Мало по мало, настојање овог човека да, попут Павла, напусти оно што је било и зграби награду коју му је Бог дао, постепено се смањивало док није умро на начин на који је живео у младости… Штета, превише тужно је што је поново био окружен… онима који су мислили да је његова прошлост занимљивија од његове будућности. Успели су да му ишчупају оно што му је Христ усадио. И умро је тужан, мада властитом грешком…

Помозите људима да се покају. Помозите им да напредују. Верујте да се могу променити и побољшати.”2

Напомене

  1. Thomas S. Monson, „Видети Others as They May Become”, Liahona, нов. 2012, стр. 70.

  2. Jeffrey R. Holland, „The Best Is Yet to Be”, Liahona, јан. 2010, стр. 19, 20.