Духовне навике

Развијање и усавршавање добрих духовних навика за већину људи није лако, нити аутоматско. Пут ка духовном развоју је обично нераван и тежак.

Када сам се припремао за служење пуновремене мисије, отишао сам до свог председника огранка да га питам шта морам да учиним да бих служио часно. Дао ми је списак који је обухватио проучавање Светих писама, духовну и физичку спремност, па чак и вештине кувања. Док сам радосно почео да се припремам на све начине да будем ‘одличан мисионар’, приметио сам да су неке ствари лакше у односу на друге, а да су неке прилично тешке. Ипак, трудио сам се да постанем оно што је Господ очекивао од мене, чак и са изазовима са којима сам се суочавао у то време.

Припрема није била лака, али је резултирала правим благословима у којима и даље уживам. Када сам следио савете својих вођа, иако је понекад било тешко, њихова упутства су ми помагала да постанем мисионар какав је Господ желео да будем и временом су постала део мог живота и мог духовног бића.

Исто тако, када тежимо да постигнемо мерљиве резултате у било којој области у којој желимо да се побољшамо, понекад није лако следити упутства, придржавати се строгих правила или једноставно остати усредсређен. На пример, ако желимо да наше физичко тело буде здраво и јако, морамо редовно вежбати и обезбедити му храну и воду у редовним интервалима. Ако то не чинимо, доћи ће до слабости или болести и, ако не будемо пажљиви, чак и смрти.

Иста начела односе се и на наше духовно тело које треба стално неговати да би било здраво и снажно. Духовни режим мора укључити добре навике које ће неговати дух, али такође мора искључити навике које ће штетити духу.

Духовни облик понашања мора укључити редовне духовне вежбе, као што су свакодневна молитва и проучавање Светих писама, служење као и недељна духовна нега која долази од узимања причести, присуствовања црквеним састанцима и месечног поста. Редовно обнављамо нашу храмску препоруку како би сви духовни елементи били уравнотежени да би се обезбедила правилна нега духовног тела. Понекад ће бити потребан пост и молитва за помоћ како бисмо свом духу обезбедили додатну снагу и енергију за суочавање са одређеним изазовима.

Када се сетим свог мисионарског искуства и колико је било тешко припремити се, а у исто време и колико је било весело, помислим на синове Мосијине који су схватили колико је важно да негују свој дух уз обиље додатне енергије која потиче од духовних навика.

„Беху они мушкарци дубоког разумевања и беху марљиво истраживали Света писма како би могли знати реч Божју. Али то није све. Беху се посветили честим молитвама и посту, стога имаху дух пророштва и дух откривења. И кад поучаваху, поучаваху моћу и влашћу од Бога.”¹

Свакодневна духовна вежба је такође потребна за одржавање сведочанства и обезбеђивање да сигурност замени сумњу, јер оно што поседујемо данас, у сведочанству, неће ту бити и сутра осим ако не учинимо нешто да бисмо га одржали. Као што вежбање физичких мишића повећава њихову снагу и обим, да бисмо сведочанство учинили јаким и трајним, потребне су доследне свакодневне духовне навике.

Склоност природног човека је да увек очекује више од Господа, а мање од себе. Док развијамо снажније духовне навике и доживљавамо моћну промену срца честим храњењем нашег духа, редовно и правилно, ове духовне навике постају саставни део нас и почињемо да очекујемо све више од себе, а све мање од Господа.

Надам се да ћемо марљиво радити на припреми, вежбању и неговању нашег духа, баш као што то радимо са својим телом, развијајући добре духовне навике и избегавајући деструктивне навике света. У почетку ће можда бити болно и тешко, али засигурно вреди док уживамо у благословима тог духовног процеса раста и благостања.