Храни своју душу честом молитвом

Док је пророк Енос ловио звери у шуми, размишљао је о „речи[ма] које [је Он] често слуша[о] да их [његов] отац говори о вечном животу и радости светаца,” Ове речи „дубоко се усадише у срце [његово]” (Енос 1:3).

Пошто је Енос био у оваквом духовном стању ума, осећао је снажну потребу: „Душа ми огладне”, рекао је (Енос 1:4; курзив додат).

Шта је Енос урадио када је осетио ову духовну глад, ову потребу за духовном храном? „Клекох пред Творцем својим”, рекао је, „и завапих Му у снажној молитви и молби за душу своју” (Енос 1:4).

Еносова духовна глад је била толика да се молио „цео дан… и када ноћ паде [он] још увек глас свој високо диза[ше] да допре до небеса” (Енос 1:4). На крају је Бог услишио његову молитву и опростио му грехе. Енос је осетио да је његова кривица избрисана. Али његова духовна исхрана се ту није завршила.

Научио је о снази вере у Исуса Христа и излио је сву своју душу у име свог народа – чак и својих непријатеља. Склопио je завете са Господом и обезбедио обећања од Њега. А после Еносеве моћне молитве, отишао је међу свој народ пророкујући и сведочећи о ономе што је чуо и видео. (Видети Еноса 1:5–19.)

Неће свака молитва бити услишена на тако драматичан начин, али наша искуства са молитвом и даље могу бити значајна и променити живот. Из Еносевог искуства са молитвом можемо научити неке важне лекције. На пример:

• Тежња да у потпуности живимо по Јеванђељу може нам помоћи да осетимо нашу духовну глад.

• Наша духовна глад може и треба да нас баци на колена да тражимо помоћ Небеског Оца.

• Молитва Небеском Оцу може помоћи да задовољимо нашу духовну глад – и више од тога.

• Можемо се молити било где, било када.

• Молитва нам може помоћи да се покајемо.

• Молитва може ојачати нашу веру у Исуса Христа.

• Можемо добити лично сведочанство да нас наш Небески Отац чује и да нас познаје.

• Сведочанство и снага коју примамо кроз молитву могу нам помоћи да служимо другима и јачамо их.

Слика

Старешина Соарес као дечак

Моје искуство са моћу молитве

Као и Енос, научио сам неке од истих лекција кроз лично искуство. Моји родитељи су се придружили Цркви Исуса Христа светаца последњих дана када сам био дечак, а крстио сам се када сам имао осам година. У срцу сам увек имао добар, топли осећај према свом Небеском Оцу и Исусу Христу, Његовом обновљеном Јеванђељу и Његовој Цркви. Али тек када сам имао скоро 16 година, почео сам да се молим о истиности свега тога.

Мој надахнути бискуп ме је замолио да поучавам младе на часу Недељне школе. Требало је да дам лекцију о томе како можемо стећи сведочанство о Јеванђељу кроз молитву. Ово задужење мог бискупа натерао ме је да дубље размислим о сопственом сведочењу. Одвојио сам време да проучавам Мормонову књигу и увек сам осећао да је Црква истинита. Увек сам веровао у Спаситеља Исуса Христа, али никада нисам узео к срцу Моронијево обећање из Моронија 10:4–5. Никада се нисам молио о истинитости Јеванђеља.

Сећам се да сам у свом срцу осећао да, ако желим да поучавам ове младе како да стекну сведочанство кроз молитву, и сам треба да се молим за сведочанство. Моја душа огладне – можда на другачији начин од Еноса, али сам ипак осећао духовну потребу.

Док сам припремао лекцију, клекнуо сам и излио жељу свог срца свом Небеском Оцу да потврди истину коју сам осећао у себи. Нисам очекивао неку велику објаву. Али када сам питао Господа да ли је Јеванђеље истинито, у срцу ми се појавио веома сладак осећај – тај тихи, танки глас који ми је потврдио да је то истина и да треба да наставим да радим оно што радим.

Осећај је био толико јак да никада нисам могао занемарити тај одговор и рећи да не знам. Цео тај дан сам се осећао тако срећно. Мој ум је био усмерен ка небесима док сам размишљао о прелепом осећају у свом срцу.

Следеће недеље стао сам пред своја три или четири другара из разреда, који су сви били млађи од мене. Сведочио сам им да ће Небески Отац одговорити на њихову молитву ако буду имали веру.

Слика

Старешина Соарес

Од тада ово сведочанство траје у мени. Помогло ми је да доносим одлуке, посебно у тренуцима када сам се суочавао са изазовима. Та молитва тога дана, уз додатна сведочанства која сам добијао током година, омогућила ми је да сведочим људима, са убеђењем, да могу добити одговоре од Небеског Оца ако се моле у вери. Ово је истина, јер сам сведочио као мисионар, као вођа Цркве, као отац и муж, па чак и данас као апостол.

Наравно, не молимо се само када осећамо посебно јаку духовну потребу. Дакле, када треба да се молимо? И за шта да се молимо? Кратак одговор је било када и за било шта.

Бог је наш Небески Отац. Сазнање о томе мења начин на који се молимо. Пророк Џозеф Смит је поучио: „Познавајући Бога, почињемо да сазнајемо како да Му приђемо и како да питамо да бисмо добили одговор… Када смо ми спремни да дођемо к Њему, он је спреман да дође к нама.”¹

Наш Небески Отац је увек спреман да нас саслуша и жели да Му се молимо редовно и често. Требало би да „Саветуј[емо] се са Господом у свему што чини[мо]” (Алма 37:37) и да се молимо ујутро, у подне и увече. Требало би да се молимо код куће, на послу, у школи – где год да се налазимо и током било ког нашег напора (видети Алму 34:17–26).

Требало би да се молимо у нашим породицама (видети 3. Нефија 18:21). Требало би да се молимо „гласно и у [нашем] срцу, у јавности и у приватности” (Учење и завети 81:3). И „када не вапи[мо] ка Господу, [требало би да] срца [наша] буду испуњена, упућена у молитви Њему непрестано за добробит [нашу], а и за добробит оних који су око [нас]” (Алма 34:27). И увек се морамо молити Оцу у име Исуса Христа (видети 3. Нефија 18:19–20).

Слика

Џозеф Смит као младић

Илустрација Џозефа Смита, аутора Волтера Рејна, није дозвољено копирати

Приближавање нашем Небеском Оцу

Наш Отац на Небу жели да нас благослови. И хоће – ако затражимо. Пророк Џозеф Смит је поучио: „Запамтите да без тражења не можемо ништа добити; стога, тражите са вером, и добићете благослове које Бог сматра прикладним да вам их подари.”²

Наше редовне и честе молитве су суштински део уравнотежене духовне исхране наших гладних душа. Комуникација са Небеским Оцем кроз молитву је доступна и добродошла свуда и увек.

Један од мојих омиљених стихова поучава како треба да приђемо свом Небеском Оцу када клечимо да се молимо: „Буди понизан; и Господ Бог твој ће те руком водити и дати одговор на молитве твоје” (Учење и завети 112:10). Када будемо понизни и послушни, Небески Отац ће бити са нама. Он ће нас руком водити. Надахнуће нас куда да идемо и шта да радимо. Он ће одговорити на наше молитве у складу са својом вољом, начином, временом и апсолутним знањем о томе шта је добро за нас.

Треба да се сећамо овога и ценимо прилике да приступимо престолу Божјем и примимо благослове из Његове руке.