Прва књига Нефијева
Његова владавина и службовање
Извештај о Лехију и његовој жени Сарији и његова четири сина, који се зваху (почев од најстаријега) Ламан, Лемуило, Сам и Нефи. Господ упозорава Лехија да отпутује из земље јерусалимске, јер пророковаше народу о његовом безакоњу, те му они настојаху одузети живот. Са својом породицом предузима тродневно путовање у пустињу. Нефи води своју браћу и враћа се у земљу јерусалимску по јеврејски запис. Извештај о њиховим патњама. Они узимају кћери Исмаилове за жене. Узимају своје породице и одлазе у пустињу. Њихове патње и невоље у пустињи. Смер њиховог путовања. Стижу до великих вода. Нефијева браћа се буне против њега. Он их постиђује и гради лађу. То место називају Изобиље. Преко великих вода прелазе у обећану земљу, и тако даље. Ово је према Нефијевом извештају, или другим речима, ја, Нефи, написах овај запис.
Поглавље 1.
Нефи започиње запис о свом народу – Лехи у виђењу види огњени стуб и чита из књиге пророштва – Он слави Бога, наговештава долазак Месије и пророкује о уништењу Јерусалима – Јевреји га прогањају. Око 600. год. пре Христа.
1. Ја, Нефи, како се родих од добрих родитеља, стога бејах поучен сваком знању оца свога. И премда видех многе невоље током дана својих, ипак бејах веома повлашћен код Господа у свим данима својим. Да, како имадох велико знање о доброти и тајнама Божјим, стога водим запис о поступцима својим током дана својих.
2. Да, водим запис језиком оца свога, који се састоји од јеврејског учења и египатског језика.
3. И знам да је запис који водим истинит, и водим га својом сопственом руком, а водим га како најбоље знам.
4. Јер догоди се почетком прве године владавине Седекије, цара Јудиног (отац мој, Лехи, борављаше при Јерусалиму у свим данима својим), да те исте године дођоше многи пророци пророкујући народу да се мора покајати или велики град Јерусалим мора бити уништен.
5. Стога се догоди да кад отац мој, Лехи, крену, помоли се Господу, да, и то свим срцем својим у корист свога народа.
6. И догоди се, док се мољаше Господу, да се појави стуб огњени и задржа на стени испред њега. И он беше видео и чуо много тога. А због онога што беше видео и чуо сав устрепта и дрхташе веома.
7. И догоди се да се врати кући својој при Јерусалиму, и баци на постељу своју савладан Духом и оним што виде.
8. И тако Духом савладан, беше однешен у виђењу и виде небеса отворена и помисли да види Бога где седи на престољу своме, окружен безбројним мноштвом анђела како певају и хвале Бога свога.
9. И догоди се да виде Једнога како силази посред неба и опази да сјај Његов беше изнад сјаја сунца у подне.
10. И виде, такође, дванаест других како га прате, а светлост њихова премашиваше светлост звезда на своду небеском.
11. И они сиђоше и пролажаху лицем земаљским. И први дође и стаде пред оца мога и даде му књигу и нареди му да чита.
12. И догоди се, док читаше, да се испуни Духом Господњим.
13. И читаше говорећи: Јао, јао Јерусалиме, јер видех одвратности твоје! Да, и много тога отац мој читаше о Јерусалиму – да ће бити уништен он и становници његови. Многи ће од мача страдати, а многи ће бити одведени у сужањство у Вавилон.
14. И догоди се да кад отац мој беше прочитао и видео много тога великог и чудесног, клицаше много тога Господу, као: Велика и чудесна су дела Твоја, о Господе, Боже Свемогући! Твој престо је високо на небесима, а Твоја моћ и доброта и милост су над свим становницима земље. А због тога што си милостив нећеш допустити да страдају они који к Теби дођу!
15. И таквим језиком отац мој хваљаше Бога, јер душа му се радоваше и читаво срце му се испуни због онога што беше видео, да, што му Господ показа.
16. А сад ја, Нефи, не пишем потпун извештај о ономе што отац мој записа, јер он записа много тога што беше видео у виђењима и у сновима. А исто тако, записа много тога што пророковаше и говораше деци својој, о чему нећу писати потпун извештај.
17. Али, писаћу извештај о поступцима својим током дана својих. Гле, правим сажетак записа оца свога на плочама које израдих сам, рукама својим. Стога, кад сажмем запис оца свога, тада ћу написати извештај о сопственом животу своме.
18. Зато бих да знате да кад Господ показа толика чуда оцу моме, Лехију, да, о уништењу Јерусалима, гле, упути се он међу народ и поче им пророковати и објављивати оно што беше видео и чуо.
19. И догоди се да му се Јевреји ругаху због онога што им о њима посведочи. Јер он заиста сведочаше о опакости и одвратностима њиховим. И сведочаше о ономе што виде и чу, а и ономе што у књизи прочита, јасно им објављујући долазак неког Месије, а и откупљење света.
20. А кад то чуше, Јевреји се расрдише на њега. Да, и то као на пророке древне које истераше, каменоваше и погубише, а и живот му настојаху одузети. Али гле, ја, Нефи, показаћу вам како су благе милости Господње према свима онима које изабра због вере њихове, да их учини моћнима и то снагом за избављење.