1. Бреме Вавилона, које виде Исаија, син Амосов.

2. Подигните заставу на гори високој, узвисите гласове ка њима, махните руком, да они могу ући на врата племићка.

3. Заповедих посвећенима својим и позвах јунаке своје, јер срџба моја није на онима који се радују у величанству моме.

4. Бука мноштва на горама као од силног народа, бука метежа царстава народа скупљених, Господ над војскама сакупља војску за битку.

5. Долазе из земље далеке, с краја небеса, да, Господ и оруђа негодовања Његовог, да затре сву земљу.

6. Јаучите, јер близу је дан Господњи, доћи ће као уништење од Свемогућег.

7. Зато ће свака рука клонути, свако срце човечије растопиће се:

8. И плашиће се они, муке и боли обузеће их, чудиће се један другоме, лица ће им као пламенови бити.

9. Гле, долази дан Господњи, окрутан са гневом и жестоком срџбом, да земљу у пустош постави, а грешнике из ње истребиће.

10. Јер звезде небеске и сазвежђа њена неће давати светлост своју, помрачиће сунце излазећи, и месец неће пуштати светлост своју.

11. И казнићу свет за зло, и опаке за безакоње њихово. Учинићу да дрскост охолих престане и надменост силних оборићу.

12. Учинићу човека драгоценијим од финог злата, више од златне шипке офирске.

13. Зато ћу потрести небеса, и земља ће се покренути са места свога, у гневу Господа над војскама, и у дан жестоке срџбе Његове.

14. И биће попут срне прогоњене, и као овце које нико не сабира. И свако ће се свом народу вратити, и свако ће у своју земљу побећи.

15. Свако ко је охол прободен ће бити, да, и свако ко се са опаким удружи од мача ће пасти.

16. И децу ће им њихову пред очима смрскати, куће њихове биће опљачкане, а жене њихове осрамоћене.

17. Гле, побунићу Миде против њих, који неће марити за сребро и злато, нити ће у њему уживати.

18. И лукови њихови ће младиће смрскати. И неће се сажалити на плод утробе, очи њихове неће децу поштедети.

19. И Вавилон, слава царстава, лепота величанства халдејског, биће као кад затре Бог Содом и Гомор.

20. Никада више неће бити настањен, нити ће се ко настанити од поколења до поколења. Нити ће Арапин шатор тамо разапети, нити ће пастири почивати онде.

21. Али ће дивље звери пустињске почивати тамо, и куће њихове пуне ће бити створења тужних, и сове ће тамо боравити, и авети ће плесати онуда.

22. И звери ће дивље са острва завијати по напуштеним кућама њиховим, и змајеви у дворима њиховим веселим. А близу је време његово, и дан његов се неће продужити, јер ћу га уништити брзо. Да, милостив ћу бити моме народу, али опаки ће страдати.