Света писма
Алма 21


Извештај о проповедању Ароновом, и Мулокијевом, и браће њихове, Ламанцима.

Обухвата поглавља од 21. до 26.

Поглавље 21.

Арон поучава Амалекијце о Христу и Његовом Помирењу – Арон и његова браћа су утамничени у Мидонију – После свог избављења они поучавају у синагогама и стичу много обраћеника – Ламони дарује религиозну слободу народу у земљи Исмаиловој. Око 90–77 год. пре Христа.

1. Ево, кад се Амон и браћа његова раздвојише на границама земље ламанске, гле, Арон се упути према земљи коју Ламанци назваше Јерусалим, назвавши је по постојбини очева својих. А она беше далеко, спајајући се са границама Мормоновим.

2. Ево, Ламанци и Амалекијци и народ Амулонов беху сазидали велик град који се зваше Јерусалим.

3. Ево, Ламанци сами по себи беху прилично окорели, али Амалекијци и Амулонци беху још окорелији. Они, стога, учинише да Ламанци отврдну срца своја, да постану јаки у опакости и одвратностима својим.

4. И догоди се да Арон дође у град Јерусалим и поче најпре проповедати Амалекијцима. И поче им проповедати у синагогама њиховим, јер они изградише синагоге по реду нехороваца. Наиме, многи од Амалекијаца и Амулонаца беху по реду Нехоровом.

5. Стога, кад Арон уђе у једну од синагога њихових да проповеда народу, док им говораше, гле један Амалекијац устаде и поче се препирати са њим, говорећи: Шта је то о чему ти сведочаше? Да виде анђела? Зашто се анђели не указују нама? Гле, зар овај народ није добар као твој народ?

6. Кажеш, такође, да ћемо страдати уколико се не покајемо. Како ти знаш мисли и намере срца наших? Како знаш да имамо разлог да се кајемо? Како знаш да нисмо праведан народ? Гле, изградисмо светилишта, и окупљамо се да Богу служимо. Ми верујемо да ће Бог спасти све људе.

7. Тада му Арон рече: Верујеш ли да ће Син Божји доћи да откупи људски род од греха њихових?

8. А човек му рече: Не верујемо да ти знаш тако нешто. Не верујемо у та безумна предања. Не верујемо да знаш о оном што ће доћи, нити верујемо да очеви твоји, а и очеви наши, знаше о томе о чему говораху да ће доћи.

9. Тад Арон поче да им отвара Света писма о доласку Христовом, а и о васкрсењу мртвих, и о томе да откупљења за људски род не може бити осим кроз смрт и страдање Христово и помирење посредством крви Његове.

10. И догоди се да кад им он то поче образлагати, беху гневни на њега и почеше га исмевати, и не хтедоше да слушају речи које говораше.

11. Стога он, кад беше видео да они неће да слушају речи његове, оде из синагоге њихове и дође у село које се зваше Ани-Анти, и тамо нађе Мулокија који им проповедаше реч, а и Аму и браћу његову. И они се са многима препираху због речи.

12. И догоди се да они видеше да народ отврдну срца своја, стога отидоше и дођоше у земљу Мидони. И проповедаху реч многима, а мало их поверова речима које они поучаваху.

13. Ипак, Арон и неки од браће његове беху ухваћени и бачени у тамницу, а остатак њих побеже из земље Мидони у крајеве околне.

14. А они који беху бачени у тамницу претрпеше много тога, а беху избављени руком Ламонијевом и Амоновом, и беху нахрањени и оденути.

15. И поново изађоше да реч објављују, и тако први пут беху избављени из тамнице. И тако они беху трпели.

16. И иђаху где год их Дух Господњи вођаше, проповедајући реч Божју у свакој синагоги амалекијској, то јест, на сваком збору ламанском где би их примили.

17. И догоди се да их Господ поче благосиљати, тако да многе приведоше к знању истине. Да, многе уверише у грехе њихове и да предања очева њихових не беху исправна.

18. И догоди се да се Амон и Ламони из земље Мидони вратише у земљу Исмаилову, која беше земља баштине њихове.

19. А цар Ламони не хтеде да дозволи да му Амон служи, то јест, да буде слуга његов.

20. Него нареди да се саграде синагоге у земљи Исмаиловој, и нареди да се његов народ, или народ који беше под владавином његовом, заједно окупља.

21. И он се радоваше због њих, и поучаваше их многим стварима. И објави им да су они народ под њим, и да су слободан народ, да су ослобођени од угњетавања цара, оца његовог, јер му отац додели да може да влада народом који беше у земљи Исмаиловој и у свој земљи околној.

22. И уз то им објави да могу имати слободу да се клањају Господу Богу свом по жељама својим, где год се налазили, ако је то у земљи која је под владавином цара Ламонија.

23. И Амон проповедаше народу цара Ламонија. И догоди се да их поучаваше о свему оном што спада у праведност. И свакодневно их подстицаше, са свом марљивошћу, а они се обазираху на реч његову и беху ревносни у држању заповести Божјих.