Света писма
Хеламан 16


Поглавље 16.

Нефи крсти Нефијце који верују Самуилу – Стреле и камење непокајаних Нефијаца не могу да убију Самуила – Једни отврдњавају своја срца, а други виде анђеле – Неверници кажу да није разумно веровати у Христа и Његов долазак у Јерусалим. Око 6–1 год. пре Христа.

1. И ево, догоди се да беше много оних који чуше речи Самуила, Ламанца, које он изговори са зидина града. И сви они који повероваше речи његовој изађоше и потражише Нефија. И кад беху изашли и нашли га исповедише му грехе своје и не порекоше их, желећи да могу бити крштени за Господа.

2. Али сви који не повероваше речима Самуиловим беху срдити на њега и бацаху камење на њега на зидине, а многи га, такође, гађаху стрелама док стајаше на зидинама. Али Дух Господњи беше са њим, толико да не могаху да га погоде камењем својим нити стрелама својим.

3. Ево, кад видеше да не могу да га погоде, беше још више оних који повероваше речима његовим, тако да одоше Нефију да их крсти.

4. Јер гле, Нефи крштаваше и прорицаше и проповедаше, довикујући покајање народу, показујући знаке и чудеса, изводећи чуда међу народом, да би знали да Христ ускоро мора доћи –

5. Говорећи им о ономе што ускоро мора доћи, да могу да знају и сете се кад то дође, да им унапред беше обзнањено, из разлога да могу да поверују. Стога, сви они који повероваше речима Самуиловим одоше њему да се крсте, јер долажаху кајући се и исповедајући грехе своје.

6. Али, већина њих не поверова речима Самуиловим. Стога, кад видеше да не могу да га погоде камењем својим и стрелама својим, повикаше капетанима својим, говорећи: Ухватите тог човека и вежите га, јер гле, ђаво је у њему, и због моћи ђаволове која је у њему не можемо да га погодимо камењем својим и стрелама својим. Ухватите га, стога, и вежите, и даље са њим.

7. И кад кренуше да ставе руке своје на њега, гле, баци се он са зидина и побеже из земаља њихових, да, и то у отаџбину своју, и поче да проповеда и прориче међу сопственим народом.

8. И гле, међу Нефијцима се више никад не чу за њега. И такве беху прилике у народу.

9. И тако се заврши осамдесет и шеста година владавине судија над народом Нефијевим.

10. И исто тако се заврши и осамдесет и седма година владавине судија. Већина народа оста у охолости и опакости својој, а мањина још обазривије ходаше пред Богом.

11. И исте такве прилике беху и осамдесет и осме године владавине судија.

12. А осамдесет и девете године владавине судија беше врло мало промена у приликама у народу, осим што народ још више ојача у безакоњу, и поче све више и више да чини оно што је супротно заповестима Божјим.

13. Али, догоди се деведесете године владавине судија, велики знаци се дадоше народу, и чудеса. И речи пророка почеше да се испуњавају.

14. И анђели се указиваху људима, мудрацима и проглашаваху им радосне вести о великој срећи. Тако се те године почеше испуњавати Света писма.

15. Ипак, народ отврдну срца своја, сви осим највернијих, како Нефијци тако и Ламанци, и почеше се ослањати на снагу своју и сопствену мудрост, говорећи:

16. Неке ствари, међу многима, можда тачно погодише, али гле, ми знамо да се сва та велика и чудесна дела, о којима беше говора, не могу догодити.

17. И они се почеше расправљати и препирати међу собом, говорећи:

18. Није разумно да дође такво неко биће као што је Христ. Да је тако, и да је Он Син Божји, Отац неба и земље, како је речено, зашто се не би показао и нама као онима који ће бити у Јерусалиму?

19. Да, зашто се не би показао и у овој земљи као и у земљи Јерусалиму?

20. Али гле, ми знамо да је то опако предање које нам очеви наши предадоше да бисмо поверовали у нешто велико и чудесно што ће се догодити, али не код нас, већ у земљи која је далеко, земљи коју не познајемо. Стога нас и могу држати у незнању, јер се не можемо осведочити својим сопственим очима да је то истинито.

21. А они ће лукавством и тајанственим вештинама Злога извести неку велику тајну коју не можемо разумети, која ће нас држати пониженима да будемо слуге речима њиховим, а и слуге њима, јер бисмо зависили од њих да нас поучавају речи. И тако ће нас, допустимо ли им, држати у незнању све дане живота наших.

22. И још много тога уображаваху људи у срцима својим, што беше безумно и узалудно. И беху веома узнемирени, јер Сотона их без престанка подбуњиваше да чине безакоње. Да, иђаше он унаоколо ширећи гласине и препирке по свом лицу земље, да би отврднуо срца људи наспрам оног што је добро и наспрам оног што ће доћи.

23. И упркос знацима и чудесима који се остварише међу народом Господњим, и многим чудима која они учинише, Сотона веома обузе срца народа по свом лицу земље.

24. И тако се заврши деведесета година владавине судија над народом Нефијевим.

25. И тако се завршава књига Хеламанова, према запису Хеламановом и синова његових.