Света писма
Мосија 22


Поглавље 22.

Смишљају се планови да народ побегне из ламанског ропства – Нефијци опијају Ламанце – Народ бежи, враћа се у Зарахемлу, и постаје подложан цару Мосији. Око 121–120 год. пре Христа.

1. И ево, догоди се да се Амон и цар Лимхи почеше саветовати са народом како да се избаве из ропства. И они чак наредише да се сав народ окупи, а то учинише како би за то добили глас народа.

2. И догоди се да не могаху пронаћи начин да се избаве из ропства, осим да узму жене своје и децу и стада своја и крда своја и шаторе своје и запуте се у пустињу, јер Ламанци беху тако бројни да не беше могуће народу Лимхијевом да се сукоби са њима, мислећи да се мачем избаве из ропства.

3. Ево, догоди се да Гедеон иступи пред цара и рече му: Гле, о цару, досад много пута послуша речи моје док бејасмо у сукобу са браћом својом Ламанцима.

4. И ево, о цару, ако си се уверио да не бејах слуга бескористан, или ако досад послуша речи моје у ма којој мери и оне ти корисне беху, тако и сада желим да чујеш речи моје, а ја ћу бити слуга твој и избавити овај народ из ропства.

5. И цар му допусти да говори. А Гедеон му рече:

6. Гле стражњег пролаза, на стражњем зиду, на стражњој страни града. Ламанци, то јест, страже ламанске, ноћу су пијани. Стога, пошаљимо проглас свом овом народу да скупе своја стада и крда, да их ноћу отерају у пустињу.

7. А ја ћу на наредбу твоју поћи и платити последњи данак у вину Ламанцима и они ће се опити, а ми ћемо, кад се опију и заспе, проћи кроз тајни пролаз лево од табора њиховог.

8. Тако ћемо се упутити са женама својим и децом својом, стадима својим и крдима својим у пустињу и путоваћемо око земље шиломске.

9. И догоди се да цар послуша речи Гедеонове.

10. И цар Лимхи нареди да његов народ скупи стада своја и посла Ламанцима данак у вину, а уз то им посла још вина на дар. И они обилно пијаху вино које им цар Лимхи посла.

11. И догоди се да народ цара Лимхија отпутова ноћу у пустињу са стадима својим и крдима својим и у пустињи заобиђоше земљу шиломску и променише смер према земљи Зарахемли, под вођством Амона и браће његове.

12. И беху понели сво своје злато и сребро и драгоцености своје које могаху носити са собом, а и намирнице своје, у пустињу, и наставише путовање своје.

13. И после много дана у пустињи стигоше у земљу Зарахемлу и придружише се народу Мосијином и посташе поданици његови.

14. И догоди се да их Мосија са радошћу прими, а прими и записе њихове, а тако и записе које пронађе народ Лимхијев.

15. И ево, догоди се да кад Ламанци открише да народ Лимхијев отпутова ноћу из земље, послаше војску у пустињу у потеру за њима;

16. А пошто их два дана гоњаху, не могаху више да следе трагове њихове. Стога се изгубише у пустињи.