1. Јао Арилу, Арилу, граду где Давид пребиваше! Додајте годину на годину, нека кољу жртве.

2. Али ћу намучити Арила, и биће жалости и туге; јер овако ми рече Господ, то ће бити Арилу;

3. Да ћу га ја, Господ, опколити табором, и учинити опсаду кулом против њега, и подићи ћу утврђења насупрот њему.

4. И он ће бити срушен, и говориће из земље, и говор његов из праха биће тих; глас његов ће бити као у онога који духове покојника слуша, из земље, и из праха ће шапатом говорити.

5. Шта више, мноштво туђинаца његових биће попут ситног праха, а мноштво страшних биће као плева која се размеће; да, биће то зачас, изненада.

6. Јер ће их Господ над војскама походити громом, и земљотресом, и хуком великом, олујом и буром, и пламеном огњеним који прождире.

7. И мноштво свих народа који војују против Арила, и то сви они који војују против њега и оружја његовог, и који га жалосте, биће као ноћно виђење у сну.

8. Да, биће им баш као гладноме који сања, и гле, он једе, али се буди и душа му је празна; или као жедноме који сања, и гле, он пије, али се буди, и гле, изнурен је, а душа му жељна. Да, баш тако ће бити мноштву из свих народа који војују против горе сионске.