Убрзавање Господњег плана игре!

Пре неколико година требало је да разговарам са женом једног од бискупа у нашем огранку, па сам је позвао на кућни број. Њен мали син се јавио на телефон. Рекао сам: „Здраво! Да ли ти је ту мама?”

Одговорио је: „Да, ту је. Позваћу је. А ко је то?”

Одговорио сам: „Реци јој да је председник Нилсен.”

Након краће паузе, чуо сам узбуђен глас: „Хеј, мама, председник Хинкли је на телефону!”

Не могу ни да замислим шта је могла да помисли. За њу је то вероватно био најдужи пут до телефона икада. Пало ми је на памет: „Да ли да то урадим?” Нисам, али смо се слатко исмејали. Сада када помислим на то, вероватно је била много разочарана разговарајући само са мном.

Шта бисте ви урадили да вас пророк Господњи заиста позове? Е, па јесте! Председник Томас  С. Монсон је, као што је то поново учинио јутрос, позвао сваког од нас да обавимо изузетно важно дело. Рекао је: „Сада је прави тренутак да се чланови и мисионари окупе, сарађују заједно и да раде у Господњем винограду приводећи душе к Њему” (“Faith in the Work of Salvation” [worldwide leadership training broadcast, јун 2013]; lds.org/broadcasts).

Да ли смо чули?

Широм света, кочиће, одељења и мисије прожима нова енергија, док се испуњава Спаситељева објава Џозефу Смиту из 1832. године: „Пожурићу са делом својим у време своје” (УИЗ 88:73).

Браћо и сестре, то време је сада! Осећам то и сигуран сам да и ви то осећате.

Желео сам да своје узбуђење и веру у Исуса Христа спроведем у дело. Када сам играо фудбал, размишљао сам о планирању игре. Када смо улазили на неко такмичење, уколико је наш тим био припремљен и направљен је план игре, није било сумње да ћемо бити успешни. Међутим, недавно сам разговарао са легендарним тренером са УБЈ, Ла Вел Едвардсом, о нашем плану игре, и он је рекао: „Није ми било важно коју комбинацију прозивате, докле год сте постизали поене!” Као један од његовим квотербекова, мислио сам да је ситуација много сложенија, али можда је његова једноставна филозофија разлог због кога је један стадион добио име по њему.

Пошто смо сви у Господњој екипи, да ли свако од нас има победнички план игре? Да ли смо спремни да заиграмо? Ако ми, као чланови, заиста волимо своју породицу, пријатеље и сараднике, зар не бисмо желели да поделимо своје сведочанство о обновљеном јеванђељу са њима?

На семинару за нове председнике мисија у јуну месецу, рекордан број од 173 нових председника и њихових жена примио је коначна упутства пре започињања своје службе. Свих 15 чланова Првог председништва и Већа дванаесторице апостола обратили су се овој посебној групи.

Старешина Л.  Том Пери је дао закључну примедбу: „Ово је највеличанственије доба у црквеној историји. Ово је у рангу великих догађаја који су се догодили у историји, налик Првој визији, дару Мормонове књиге, Обнови јеванђеља и налик свему ономе што је поставило темељ, да бисмо напредовали и поучавали у краљевству нашег Небеског Оца” (“Concluding Remarks” [говор дат на семинару за нове председнике мисија, 26. јун 2013], 1, Church History Library, Salt Lake City).

Морамо да се ангажујемо као никада раније да бисмо оправдали узбуђење наших вођа и посвећеност наших пуновремених мисионара. Ово дело неће да напредује према Господњем плану без нас! Као што је председник Хенри  Б. Ајринг рекао: „Без обзира на наше године, способности, црквени позив или место боравишта, ми смо као једно, позвани да делујемо помажући Му у Његовој жетви душа” (“We Are One,” Ensign или Liahona, мај 2013, стр. 62).

Поделио бих са вама план игре који сам решио да спроведем након молитве и читања 13. поглавља приручника Проповедај моје јеванђеље, и размишљања о ранијим искуствима. Позивам вас да узмете у обзир ове три примедбе док размишљате о свом плану.

Прво, циљано се молите да свакога дана приближите некога Спаситељу и Његовом јеванђељу. То можете да урадите ако на свакога гледате као на синове и кћери Божје који помажу једни другима на путу до куће. Помислите на нове пријатеље које ћете стећи.

Друго, молите се свакога дана за мисионаре који служе у вашој области и за њихове истраживаче поименце. То можете урадити једино ако их поздрављате, гледате у њихове таблице, ословљавате их по имену и интересујете се кога поучавају. Старешина Расел  М. Нелсон је недавно рекао: „Док не запамтите име и лик одређене особе, Господ вам не може помоћи да упознате њено срце”.

Присуствовао сам крштењу дивне сестре која је поделила своје сведочанство. Увек ћу се сећати њених речи: „Никада се није толико људи молило за мене док сам покушавала да пронађем одговоре на своја питања. Ова одељењска породица заиста брине о мени. Како да не знам да је ово дело истинито?”

Треће, позовите пријатеља на активност у вашем дому или ван њега. Где год да идете и шта год да радите, размишљајте о томе коме би се то допало, а онда послушајте Духа док вас води.

Спаситељ ме је поучио дискретној лекцији о мом личном проучавању јеванђеља, која се, по мом мишљењу, предивно надовезује на термин „убрзавање”. Када сам узбуђен око нечега, то се огледа у мојим белешкама, које се често завршавају знаком узвика, који се по правилу може дефинисати као „снажно осећање [или] указивање да је нешто од великог значаја” (Merriam-Webster’s Collegiate Dictionary, 11th ed. [2003], “узвичник”).

Био сам заинтригиран када су почели да искачу стихови о „сабирању”, који се завршавају таквим знаком узвика, као што је Алмина дирљиве молитва: „О, кад бих анђео био, и кад би се испунила жеља срца мога, да могу изаћи и говорити трубом Божјом, гласом што земљу потреса, и свим народима довикивати покајање!” (Aлмa 29:1).

Истраживања указују на то да постоји 65 стихова у којима се истичу снажна мисионарска осећања, укључујући и следеће:

„А колика је радост у души која се покаје! …

А потрудите ли се све време своје узвикујући обраћење народу овоме, премда само једну душу приведете к мени, колика ли ће бити радост ваша с њоме у краљевству Оца мога!

А, ево, ако радост ваша има бити велика због једне душе коју приведосте к мени у краљевство Оца мога, колика ли ће бити радост ваша, приведете ли много душа к мени!” (УИЗ 18:13, 15–16).

Стицање увида у ове јединствене стихове је одиграло важну улогу у мом првом задатку у обласној Седамдесеторици. Мало сам се унервозио као сарадник апостола, старешине Квентина  Л. Кука, на конференцији кочића. Када сам ушао у канцеларију председника кочића, ради првог састанка тог викенда, приметио сам пар изношених, изгланцаних ципела у креденцу иза његовог стола поред стиха који се завршавао знаком узвика. Док сам га читао, осетио сам да је Господ свестан да га проучавам, да је одговорио на моје молитве и да је тачно знао шта ми је било потребно да би се моје узбуђено срце примирило.

Замолио сам председника кочића да ми исприча причу о ципелама.

Рекао је:

„То су ципеле младог обраћеника цркви, у чијој су породици владали напети односи, али је он био одлучан да служи успешну мисију и то је и учинио у Гватемали. По његовом повратку, састао сам се са њим да би га отпустио са похвалама и приметио сам да су његове ципеле потпуно изношене. Овај млади човек је дао све Господу без имало подршке од породице.

„Приметио је да буљим у његове ципеле и питао ме је: ‘Председниче, је л‘ нешто није у реду?’

Одговорио сам: ‘Не, старешина, све је у реду! Могу ли да добијем те ципеле?’”

Председник кочића је наставио: „Преплавили су ме поштовање и љубав према овоме бившем мисионару! Желео сам да упамтим ово искуство, те сам му изгланцао ципеле. Када уђем у ову канцеларију, оне стоје као подсетник на напор који сви морамо да улажемо без обзира на наше околности. Стих је из Исаије: ‘Како су красне на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује!’ (Исаија 52:7).”

Моја драга браћо и сестре, бискупова добра жена се можда питала зашто ју је позвао пророк. Сведочим да ни она ни ми више не треба да се питамо - ЗНАК УЗВИКА!

Знам да свако од нас мора да развије и изнесе лични план игре, да бисмо служили са ентузијазмом раме уз раме са пуновременим мисионарима - ЗНАК УЗВИКА!

Своје сведочанство придодајем сведочанству пророка Џозефа Смита: И сада, после многих сведочанстава коjа су о Њему дата, ово сведочанство, последње од свих, дали су о Њему: Да он живи!” (УИЗ:22). У свето име Исуса Христа, амен.