Свети Дух као ваш сапутник

Моја драга браћо и сестре, захвалан сам што сам овог Шабата са вама на генералној конференцији Господње Цркве. Осетио сам, као и ви, како Свети Дух сведочи о истинитости изговорених и отпеваних речи које смо чули.

Мој данашњи циљ је да повећам вашу жељу и вашу одлучност да преузмете дар који је обећан свакоме од нас након крштења. Током нашег потврђења, чули смо ове речи: „Прими Духа Светога.“¹ Од тог тренутка, наши животи су се заувек променили.

Уколико живимо достојним животима, можемо бити благословени присуством Духа, не само с времена на време, као у оваквим изванредним искуствима која смо имали данас, него увек. На основу речи причесне молитве, знате како се то обећање испуњава: „О Боже, Вечни Оче, молимо Те у име Сина Твога, Исуса Христа, да благословиш и посветиш овај хлеб душама свих оних који га буду узимали, да га могу јести у спомен на тело Сина Твога, и посведочити Теби, о Боже, Вечни Оче, да су вољни преузети на себе име Сина Твога, и увек га се сећати, и држати заповести које им Он даде, да Дух Његов може увек бити с њима.“

А потом следи ово величанствено обећање: „Да Дух Његов може увек бити с њима“ (видети УИЗ 20:77; курзив додат).

Увек имати Духа са нама значи увек имати вођство и смернице Светог духа у нашим свакодневним животима. На пример, Свети Дух нас може упозорити да одолимо искушењу да чинимо зло.

Само из тог разлога, лако је видети зашто су Господње слуге покушале да увећају нашу жељу да светкујемо Бога на нашим причесним састанцима. Уколико узимамо причест у вери, Свети Дух ће онда моћи да заштити нас и оне које волимо од искушења која долазе у све већој снази и броју.

Сарадништво Светог Духа добро чини привлачнијим, а искушење одбојнијим. Само то би требало да буде довољно да у нама пробуди спремност да се квалификујемо да Дух увек буде са нама.

Као што нам Свети Дух даје снагу против зла, такође нам даје моћ да разликујемо истину од неистине. Најважније истине може потврдити само откривење од Бога. Наш људски ум и употреба наших физичких чула неће бити довољни. Живимо у доба када ће чак и најмудријима бити јако тешко да разликују истину од лукаве обмане.

Господ је поучио свог апостола Тому, који је желео физички доказ Спаситељевог васкрснућа додирујући Његове ране, да је откривење сигурнији доказ: „Исус му рече: пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше“ (Јев. по Јовану 20:29).

Свети Дух потврђује истине које обележавају пут кући код Бога. Не можемо отићи у шумарак и видети Оца и Сина како се обраћају младом Џозефу Смиту. Ниједан физички доказ нити логичко објашњење не могу потврдити да је Илија дошао према обећању да преда свештеничке кључеве које сада држи и користи живи пророк, Томас С. Монсон.

Потврду истине добијају син или ћерка Божја који су искористили своје право да приме Светог Духа. Пошто нам се неистине и лажи могу уручити у било ком тренутку, потребан нам је сталан утицај Духа истине да би нас поштедео сумње.

Члан Већа дванаесторице апостола, Џорџ К. Кенон, саветовао нас је да стално тежимо да Дух буде са нама. Обећао је, а и ја обећавам, да, уколико следимо тај пут, „никада нам неће зафалити знање“ о истини, „никада нећемо осетити сумњу или таму,“ и „наша вера ће бити јака, [наша] радост... пуна.“ ²

Потребна нам је та стална помоћ сарадништва Светог Духа из још једног разлога. Смрт вољене особе може наступити изненада. Сведочанство Светог Духа о стварности брижног Небеског Оца и васкрслог Спаситеља је оно што нам даје наду и утеху када смо суочени са губитком вољене особе. То сведочанство мора да буде свеже када смрт наступи.

Дакле, из многих разлога, потребна нам је стална пратња Светог Духа. Ми је желимо, али из искуства знамо да је није лако задржати. У својим свакодневним животима, свако од нас мисли, каже и ради оне ствари које би могле увредити Духа. Господ нас је поучио да ће Свети Дух бити наш стални пратилац када су наша срца испуњена милосрђем и када врлина краси наше мисли непрестано (видети УИЗ 121:45).

Онима који се муче да одрже висок стандард који је потребан да би се квалификовали за дар сарадништва Духа, нудим ово охрабрење. Било је тренутака када сте осетили утицај Светог Духа. То вам се можда десило и данас.

Такве тренутке надахнућа можете посматрати као семе вере које је описао Алма (видети Aлмa 32:28). Засадите свако од њих. То можете учинити тако што ћете следити утицај који сте осетили. Највредније надахнуће за вас биће да знате шта Бог жели да чините. Ако је у питању плаћање десетине или посета ожалошћеном пријатељу, треба да то учините. Шта год да је у питању, учините то. Када покажете спремност да послушате, Дух ће вам послати још више наговештаја о томе шта Бог жели да урадите за Њега.

Докле год сте послушни, подстицаји Духа биће све чешћи и све ближи сталном сарадништву. Ваша моћ да бирате исправно биће увећана.

Можете знати када ти подстицаји да делујете за Њега долазе од Духа, а када од ваших личних жеља. Када се подстицаји подударе са оним што Спаситељ и Његови живи пророци кажу, можете недвосмислено одлучити да послушате. Тада ће Господ послати свог Духа да вам послужује.

На пример, уколико примите духовни подстицај да светкујете дан Шабата, поготово уколико се то чини тешким, Бог ће послати свог Духа да вам помогне.

Такву помоћ је примио мој отац пре више година када је због посла отпутовао у Аустралију. Био је сам једне недеље, и желео је да узме причест. Није успео да пронађе никакве информације о састанцима Светаца последњих дана. Стога је кренуо у шетњу. Молио се на свакој раскрсници да би знао где треба да скрене. Након једночасовног ходања и скретања, зауставио се да се поново помоли. Осетио је подстицај да скрене у једну улицу. Ускоро је зачуо певање како долази из приземља једне зграде у близини. Погледао је кроз прозор и угледао неколико људи како седе поред стола прекривеног белим стољњаком са послужаоником за причест.

Е сад, можда вам се то не чини као нешто спектакуларно, али за њега је то било величанствено. Знао је да је обећање из причесне молитве испуњено: „Увек Га се сећати и држати заповести Његове које им Он даде, да Дух Његов увек буде са њима” (УИЗ 20:77).

То је био само један пример тренутка када се молио и учинио оно што му је Дух рекао да Бог жели да учини. Тако је радио годинама, као што ћемо и ви и ја. Никада није говорио о својој духовности. Само је стално чинио мале ствари за Господа на које је био подстицан.

Кад год би га нека група светаца последњих дана замолила да им се обрати, он је то и учинио. Није било битно да ли има 10 или 50 људи, нити колико је био уморан. Сведочио је о Оцу, Сину и Светом Духу, и о пророцима кад год га је Дух подстакао да то учини.

Његови највиши црквени позиви били су у високом већу кочића Боневил Јута, где је садио културе на фарми кочића и поучавао на часовима Недељне школе. Током година, кад год му је било потребно, Свети Дух је био ту као његов сапутник.

Стајао сам поред свог оца у болничкој соби. Моја мајка, која му је била жена 41 годину, лежала је у кревету. Посматрали смо је сатима. Почели смо да уочавамо како линије бола нестају са њеног лица. Прсти њене руке, који су били стегнути у песницу, опустили су се. Њене руке су се опустиле поред ње.

Болови због вишедеценијског рака су престајали. На њеном лицу сам угледао спокој. Неколико пута је кратко удахнула, потом захриптала и остала непомична. Стајали смо очекујући да видимо да ли ће још једном удахнути.

Коначно, тата је тихо рекао: „Девојчица је отишла кући.“

Није испустио ниједну сузу. Зато што му је Свети Дух много пре тога дао јасну слику онога ко је она била, одакле је дошла, шта је постала и куда се упутила. Дух му је сведочио много пута о брижном Небеском Оцу, о Спаситељу који је разбио моћ смрти, и о стварности храмског печаћења које је поделио са својом женом и породицом.

Дух га је много пре тога уверио да су је њена доброта и вера квалификовали да се врати у небески дом где ће бити упамћена као дивно дете обећања и дочекана са почастима.

У очима мог оца, то је било више од наде. Свети Дух му је подарио реалну слику.

А сада, неко ће можда рећи да су речи у његовом уму и слике небеског дома само сладак сентимент, замагљени суд мужа у тренуцима губитка. Али он је спознао вечну истину на једини могући начин.

Као одрастао човек, био је научник који је трагао за истинама о физичком свету целог свог живота. Користио је научна средства довољно добро да би био цењен од стране својих колега широм света. Већи део онога што је урадио у хемији дошло му је када је у свом уму имао слику молекула како се крећу, а потом би своју визију експериментално потврдио у лабораторији.

Међутим, следио је другачији пут да би открио истине које су како за њега тако и за свакога од нас најзначајније. Само кроз Светог Духа можемо видети људе и догађаје као што их Бог види.

Тај дар се наставио у болници након смрти његове супруге. Скупили смо мамине ствари да их однесемо кући. Тата се зауставио да се захвали свакој сестри и доктору које смо срели на путу до кола. Сећам се да сам сматрао, са дозом раздражености, да би требало да одемо и будемо сами у својој жалости.

Сад ми је јасно да је он видео оно што је само Свети Дух могао да му покаже. Видео је ове људе као анђеле послате од Бога да брину о његовој драгој. Они су себе можда видели као професионалне медицинске раднике, али тата им се за њихово служење захвалио у име Спаситеља.

Утицај Светог Духа на њега наставио се док смо пристизали у дом мојих родитеља. Разговарали смо неколико минута у дневној соби. Тата се извинио и отишао у суседну спаваћу собу.

После неколико минута, вратио се у дневни боравак. Имао је пријатан осмех. Пришао нам је и тихо рекао: „Био сам забринут да ће Милдред стићи у свет духова сама. Помислио сам да ће се можда осећати изгубљено у гужви.“

Потом је полетно рекао: „Управо сам се помолио. Знам да је Милдред добро. Моја мајка је била тамо да је дочека.“

Док је то изговарао, сећам се како сам се насмејао кад сам замислио своју баку, њене јаке кратке ноге, како секу гужву да би сигурно стигла да дочека и загрли своју снају кад дође.

А сада, један од разлога зашто је мој отац тражио и примио утеху, био је зато што се увек молио у вери још од свог детињства. Навикао је да добија одговоре који су пристизали у његово срце да би дали утеху и смернице. Поред тога што је имао обичај да се моли, познавао је Света писма и речи живих пророка. Стога је препознао познате шаптаје Духа, које сте можда и ви осетили данас.

Сарадништво Духа му је пружило много више од утехе и вођства. Променило га је кроз помирење Исуса Христа. Када прихватимо то обећање да ће Дух увек бити са нама, Спаситељ нам може обезбедити прочишћење неопходно за вечни живот, највећи од свих дарова Божјих (видети УИЗ 14:7).

Сећате се Спаситељевих речи: „Ево, ово је заповест: Покајте се сви крајеви земаљски и дођите к мени и крстите се у име моје, да се посветите примањем Светог Духа, како бисте неукаљани стали пред мене у последњи дан” (3. Нефи 27:20).

Те заповести долазе уз ово обећање од Господа:

„А, ево, заиста, заиста кажем ти, поуздај се у онога Духа који те наводи да добро чиниш - да, да праведно чиниш, да ходаш понизно, да просуђујеш праведно; и то је Дух мој.

Заиста, заиста, кажем ти, ја ћу ти уделити Духа свога, који ће ти просветлити ум, а то ће душу твоју испунити радошћу“ (видети УИЗ 11:12–13).

Износим своје сведочанство да Бог Отац живи, да васкрсли Исус Христ води своју Цркву, да председник Томас С. Монсон држи све кључеве свештенства, и да откривење преко Светог Духа води и подржава Цркву Исуса Христа светаца последњих дана и њене понизне чланове.

Осим тога, сведочим да су ови дивни мушкарци који су нам се данас обратили као сведоци Господа Исуса Христа, као чланови Већа дванаесторице апостола, позвани од Бога. Знам да је Дух водио председника Монсона да их позове. И док сте слушали њих и њихова сведочанства, Свети Дух вам је потврдио ово што вам сада говорим. Они су позвани од Бога. Подржавам их и волим, и знам да их Господ воли и подржаваће их у њиховој служби. И то чиним у име Господа Исуса Христа, амен.