Довољно новца

Упознао сам мисионаре када сам имао 17. година. У то време мој старији брат и ја смо живели заједно. Претходне године преминула нам је мајка и живот је био тежак. Када су ме мисионари поучавали, могао сам да видим да је то била Црква коју сам одувек тражио. Али утицај мојих пријатеља ме је спречио да одлазим недељом у Цркву.

Једном са отишао на црквену активност током недеље. Када сам видео све те младе људе како се смеју и забављају био сам веома срећан. Заједно са младима, мисионари су искористили прилику да ме поуче једној јеванђеоској лекцији и ја сам се осећао тако добро да сам одлучио да се крстим.

Али чак и пошто сам се прикључио Цркви суочавао сам се са изазовима. Био сам једини члан Цркве у том делу града и живео сам далеко од састајалишта. Моји пријатељи који нису били чланови нису желели да имају ишта са мном. Када сам остао сам, молио сам се и осетио сам Господњу љубав.

Сваког месеца сам примао малу суму новца из фонда који је моја мајка оставила. Било је тешко опстати са тако мало новца. Али сам био одлучан да будем послушан. Плаћао сам десетину, а и превоз на семинар и недељне састанке. Нисам разумео како, али на крају сваког месеца открио сам да је било довољно новца за све то.

Знам да сам био благословен због плаћања десетине. Послушност овој заповести помогла ми је да стекнем јаче сведочанство, служим мисију и препознам благослове, тако да могу да јачам нове чланове који се суочавају са изазовима.