„Као што вас волех”

Пре неколико година пријатељ по имену Луис испричао ми је причу о својој осећајној, благој мајци. Када је преминула, својим синовима и ћеркама није оставила материјално богатство него наслеђе обиља у примеру, у жртвовању и послушности.

Након говора на сахрани и тужне поворке до гробља, сада већ одрасла деца прегледала су оскудну имовину коју је мајка оставила. Ту је Луис пронашао поруку и кључ. У поруци је писало: „У углу спаваће собе, у доњој ладици мог ормана, налази се мала кутија. У њој је благо мог срца. Овај кључ отвара кутију.”

Сви су се питали шта је њихова мајка је имала од толике вредности да би ставила под кључ.

Кутија је извађена из свог скровишта и пажљиво откључана. Када су Луис и остали прегледали садржај кутије, пронашли су слику сваког детета, са именом и датумом рођења. Луис је потом извукао ручно рађену честитку у облику срца. Невештим, детињим рукописом, који је препознао као свој, биле су написане речи које је написао пре 60 година: „Драга мајко, волим те.”

Срца су им била дирнута, гласови смекшали, а очи су засузиле. Мајчино благо била је њена вечна породица. Њена снага почива на чврстом темељу речи „волим те.”

У данашњем свету, темељ љубави нигде није толико потребан као у дому. И свет нигде неће наћи бољи пример тог темеља него у домовима светаца последњих дана који су љубав учинили средиштем свог породичног живота.

Онима од нас који се изјашњавају као следбеници Спаситеља Исуса Христа, Он је дао ово далекосежно упутство:

„Нову вам заповест даjем да љубите jедан другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међусобно.

По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.”¹

Да бисмо држали заповест да волимо једни друге, морамо се опходити једни према другима са саосећањем и поштовањем, показујући своју љубав у свакодневним поступцима. Љубав нуди лепу реч, стрпљив одговар, несебично поступање, ухо које разуме, срце које прашта. У свим нашим односима, ови и други слични поступци помоћи ће да љубав у нашим срцима буде очигледна.

Председник Гордон Б. Хинкли (1910–2008) је приметио: „Љубав … је златна посуда на крају дуге. Ипак, више је од завршетка дуге. Љубав је и на почетку, и из ње извире лепота која се пружа небом за време олујног дана. Љубав је сигурност за којом деца плачу, чежња младих, лепак који везује брак, и мазиво који спречава разорно трење у кући; она је мир у старости, сунце наде која се пробија кроз смрт. Како су богати они који уживају у заједништву са породицом, пријатељима, црквом, и комшијама.”²

Љубав је сама суштина Јеванђеља, најплеменитија особина људске душе. Љубав је лек за нездраве породице, болесне заједнице, и онемоћале државе. Љубав је осмех, талас, љубазан коментар, и комплимент. Љубав је жртвовање, служење, и несебичност.

Мужеви, волите своје супруге. Опходите се према њима са достојанством и поштовањем. Сестре, волите своjе мужеве. Опходите се према њима са поштовањем и охрабрењем.

Родитељи, волите своју децу. Молите се за њих, поучавајте их и износите им сведочанство. Децо, волите своје родитеље. Показујте им поштовање, захвалност и послушност.

Без чисте љубави Христове, саветује Мормон, „ништа [смо].”³ Моја је молитва да ћемо следити Мормонов савет да се молимо Оцу свом снагом срца, да се испунимо оном љубављу коју је Он подарио свима онима који су прави следбеници Сина Његовог, Исуса Христа, да бисмо постали синови Божји, и да када се Он појави, будемо попут Њега.⁴