Постати истински следбеници

На сваком причесном састанку имамо повластицу да обећамо Небеском оцу да ћемо се увек сећати Спаситеља и држати Његове заповести како би Његов Дух био са нама (видети Moрони 4:3; 5:2; УИЗ 20:77, 79). Сећање на Њега ће увек природно бити са нама када преузмемо на себе Његово име. То чинимо на много начина али нарочито када служимо у Његово име, читамо Његове свете речи и молимо се да сазнамо шта Он жели да чинимо.

То ми се догодило док сам обављао крштење једног младића. Знао сам да су ме Спаситељеве заређене слуге позвале да као мисионар поучавам Његово Јеванђеље и да сведочим о Њему и Његовој истинитој Цркви. Мој мисионарски сарадник и ја обећали смо младићу да ће бити очишћен моћу помирења Исуса Христа када се покаје са вером у Спаситеља и крсти га један од Његових овлашћених слугу.

Када сам подигао младића из базена за крштење, прошапутао ми је на уво: „Чист сам, чист сам.” У том тренутку сетио сам се Спаситељeвог крштења од стране Јована Крститеља у реци Јордану. Штавише, сетио сам се да обављам спасоносно дело васкрслог и живог Спаситеља – похођен Светим Духом, попут Јована.

За мене и за свакога од нас, сећање на Спаситеља може бити више од ослањања на наше знање и искуства са Њим. Можемо свакодневно да доносимо одлуке које нас истог тренутка приближавају Њему.

Најједноставнија одлука је читати Света писма. Тиме можемо стећи осећај Његове близине. За мене, блискост најчешће долази када читам Мормонову књигу. У првим минутима читања поглавља из 2. Нефија, чуо сам у глави гласове Нефија и Лехија како описују Спаситеља као да су Га лично познавали. Појављује се осећај блискости.

За вас, нека друга места у Светим писмима могу вас посебно привући Њему. Али где год и кад годчита-те реч Божју, понизно и са правом намером да се сећате Спаситеља, увећаћете своју жељу да преузмете Његово име на себе у свакодневном животу.

Та жеља ће променити начин на који служите у Господњој Цркви. Молићете се Небеском оцу да вам помогне да увеличате чак и позив који вам се чини мали. Помоћ коју ћете затражити јесте способност да заборавите на себе и фокусирате се више на оно што Спаситељ жели за оне којима сте позвани да служите.

Осетио сам Његову руку и Његову близину у служби са својом децом када сам се молио да знам како да им помогнем да пронађу мир који само Јеванђеље доноси. У таквим тренуцима нисам се бринуо о томе да се прикажем као успешан родитељ, него сам веома бринуо о успеху и добробити своје деце.

Жеља да онима којима служимо дамо оно што би им Спаситељ дао, води до молитви које су молба Небеском оцу, заиста у име Исуса Христа. Када се тако молимо - у име Спаситеља, са вером у Њега – Отац одговара. Он шаље Светог Духа да нас води, теши и подстиче. Због тога што Дух увек сведочи о Спаситељу (видети 3. Нефи 11:32, 36; 28:11; Eтер 12:41), наша способност да волимо Господа свим срцем, умом и снагом се увећава (видети Maрко 12:30; Лука 10:27; УИЗ 59:5).

Благослови свакодневног и присутног сећања долазиће полако и стално док будемо служили Њему, гостили се Његовом речју и молили се са вером у Његово име. И то сећање ће нас обликовати како бисмо постали истински ученици Господа Исуса Христа у Његовом царству на овој земљи – а касније и са Његовим Оцем у величанственом свету који ће доћи.