Јеванђеље Исуса Христа

• Бог је послао свог љубљеног Сина, Исуса Христа, на земљу да нас откупи од греха и смрти.

• Због Исусове жртве помирења, можемо бити очишћени од својих грехова и посвећени када се покајемо.

• Након што је Исус разапет, Он је васкрсао. Због Његовог васкрсења сви ћемо васкрснути након што умремо. То значи да ће се дух и тело сваке особе поново сјединити и свако од нас ће живети заувек у савршеном, васкрслом телу.

• Вера је прво начело Јеванђеља Исуса Христа.

• Вера у Исуса Христа укључује уверење да је Он Син Божји и поверење у Њега као нашег Спаситеља и Откупитеља.

• Вера у Исуса Христа је начело деловања и моћи.

• Ми јачамо своју веру тако што се молимо, проучавамо Света писма и поштујемо заповести.

• Вера у Исуса Христа води нас покајању. Покајање је процес обраћења Богу и одвраћања од греха. Када се покајемо, наши поступци, жеље и мисли се мењају да би били у складу са Божјом вољом.

• Када се искрено покајемо, Бог нам опрашта. Праштање је могуће јер је Исус Христ извршио помирење за наше грехе.

• Када се покајемо, осећамо мир док се наша кривица брише и туга исцељује.

• Покајање је доживотни процес. Бог нас дочекује са добродошлицом сваки пут када се покајемо. Никада неће одустати од нас.

• Крштење је начин на који први пут улазимо у заветни однос са Богом.

• Крштење чине два дела: крштење водом и крштење Духом. Када смо крштени и потврђени, очишћени смо од својих греха, што нам омогућава нови почетак у животу.

• Крстимо се урањањем, по узору на Исуса.

• Деца се не крсте до осме године. Деца која умру пре тог узраста откупљена су кроз помирење Исуса Христа.

• Ми узимамо причест сваке недеље у знак сећања на Исусову жртву и да бисмо обновили наше завете са Богом.

• Свети Дух jе трећи члан Божанства.

• Пошто смо крштени, обредом потврђења примамо дар Светог Духа.

• Када примимо дар Светог Духа, можемо имати Његово присуство током целог живота ако смо верни.

• Свети Дух нас посвећује, води нас, теши нас и помаже нам да сазнамо истину.

• Истрајност укључује стално испољавање вере у Христа сваког дана. Настављамо да држимо своје завете са Богом, кајемо се, тражимо присуство Светог Духа и учествујемо у причешћу.

• Док верно настојимо да следимо Исуса Христа, Бог обећава да ћемо имати вечни живот.

• Живот по Јеванђељу продубљује наше радости, надахњује наше поступке и обогаћује наше односе.

• Највероватније ћемо бити срећни – и као појединци и као породице – када живимо по учењима Исуса Христа.

• Преко Јеванђеља Исуса Христа, породице су благословене у овом животу и могу бити уједињене за вечност и живети у присуству Божјем.

Вера у Исуса Христа води деловању. Своју веру изражавамо послушноћу заповестима и чињењем добра сваког дана. Кајемо се за своје грехе. Одани смо Му. Трудимо се да Му постанемо сличнији.

Када испољавамо веру, можемо искусити Исусову моћ у свом свакодневном животу. Он ће увеличати наше најбоље напоре. Помоћи ће нам да напредујемо и да се одупремо искушењу.

Пророк Алма је поучио да развијање вере може почети тако што једноставно „пожелите да верујете” (Алма 32:27). Затим, да би наша вера у Исуса Христа расла, потребно је да је негујемо учењем Његових речи, применом Његових учења и поштовањем Његових заповести. Алма је поучио да док стрпљиво, марљиво негујемо реч Божју у својим срцима, „пустиће оно корен [и постати као] дрво које расте у вечни живот” – јачајући тако нашу веру (Алма 32:41; видети стихове 26–43).

Покајање jе друго начело Јеванђеља. Вера у Исуса Христа и наша љубав према Њему воде нас до покајања (видети Хеламан 14:13). Покајање је процес окретања према Богу и одвраћања од греха. Када се покајемо, наши поступци, жеље и мисли се мењају да би били у складу са Божјом вољом. Праштање греха је омогућено захваљујући Исусу Христу и Његовој помирбеној жртви.

Покајање је много више од испољавања снаге воље да се промени понашање или превазиђе слабост. Покајање је искрено окретање Христу, који нам даје моћ да доживимо „силну промену” у нашим срцима (Алма 5:12–14). Док доживљавамо ову промену срца, духовно се поново рађамо (видети Moсију 27:24–26).

Покајањем развијамо нови поглед на Бога, себе и свет. Изнова осећамо Божју љубав према себи као Његовој деци – као и љубав нашег Спаситеља. Прилика да се покајемо један је од највећих благослова које нам је Бог дао преко свог Сина.

Када се покајемо, признајемо своје грехе и осећамо искрено кајање. Признајемо своје грехе Богу и тражимо Његов опроштај. Такође, признајемо веома озбиљне грехе овлашћеним црквеним вођама, које ће нас подржавати у процесу покајања. Чинимо све што можемо да бисмо извршили надокнаду, што значи да се трудимо да исправимо проблеме које су наши поступци можда изазвали. Истинско покајање се најбоље показује исправним поступцима током одређеног временског периода.

Покајање је свакодневни процес током целог нашег живота. „Сви сагрешише и изгубили [су] славу Божију” (Римљанима 3:23). Требало би да се непрестано кајемо, имајући на уму да „све мо[жемо] у Исусу Христу који [нам] моћ даје” (Филибљанима 4:13). Господ нас је уверио: „Колико год се пута мој народ покаје ја ћу им опростити преступе њихове” (Moсија 26:30).

Покајање је позитивно начело које доноси радост и мир. Оно нас приближава „моћи Откупитеља, за спасење душа [наших]” (Хеламан 5:11).

Када се покајемо, наша кривица се брише и туга се временом исцељује. Обилније осећамо утицај Духа. Наша жеља да следимо Бога постаје све јача.

Слика

Председник Расел М. Нелсон

„Превише људи покајање сматра казном – нечим што треба избегавати… Али тај осећај да смо кажњени изазива Сотона. Он покушава да нас спречи да гледамо у Исуса Христа, који стоји раширених руку, са надом и вољан да нас исцели, опрости нам, очисти нас, ојача, прочисти и посвети” (Russell M. Nelson, „We Can Do Better and Be Better”, Liahona, мај 2019, 67. стр).

Спаситељ је поучио да је крштење неопходно да бисмо ушли у царство небеско (видети Joван 3:5). Такође, неопходно је да постанемо чланови Цркве Исуса Христа. Наш Спаситељ је дао пример тако што се крстио (видети Maтеј 3:13–17).

Када се крстимо и држимо свог завета, Бог обећава да ће нам опростити грехе (видети Дела апостолска 22:16; 3. Нефи 12:1–2). Овај велики благослов је могућ захваљујући помирбеној жртви Исуса Христа, који „нас љуби, и уми нас од греха наших крвљу својом” (Откривење 1:5). Бог, такође, обећава да ће нас благословити присуством Светог Духа како бисмо били посвећени, вођени и утешени.

У нашем делу крсног завета сведочимо да смо вољни да преузмемо на себе име Исуса Христа. Такође, обећавамо да ћемо Га се сећати и држати Његове заповести. Обећавамо да ћемо волети друге и служити им, „туг[овати] са онима који тугују… теши[ти] оне којима је утеха потребна, и стајати као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима” (Moсија 18:9; видети стихове 8–10, 13). Изражавамо одлучност да служимо Исусу Христу до краја свог живота (видети Учење и завети 20:37; Moсија 2:17).

Наше заветне обавезе повезане са крштењем су велика одговорност. Такође, надахњујуће су и радосне. Оне стварају посебан однос између нас и Небеског Оца кроз који Он непрестано шири своју љубав.

Исус је поучавао да треба да се крстимо урањањем за опроштај наших греха (видети Учење и завети 20:72–74). Крштење урањањем симболизује смрт, сахрану и васкрсење Исуса Христа (видети Римљанима 6:3–6).

Крштење урањањем, такође, има моћну симболику за нас лично. Оно представља смрт нашег старог живота, сахрањивање тог живота и наше васкрсење у духовном поновном рођењу. Када се крстимо, почињемо процес поновног рођења и постајемо духовни синови и кћери Христови (видети Moсија 5:7–8; Римљанима 8:14–17).

Деца се не крштавају све док не достигну узраст урачунљивости, а то је осам година (видети Учење и завети 68:27). Деца која умру пре тог узраста откупљена су помирењем Исуса Христа (видети Moрони 8:4–24; Учење и завети 137:10). Пре него што се деца крсте, треба да буду поучена Јеванђељу како би била спремна за овај важан корак у свом животу да склопе завет са Богом.

Наш Небески Отац жели да будемо верни заветима које склопимо са Њим. Да би нам помогао у томе, заповедио нам је да се често састајемо да бисмо учествовали у причести. Причест је свештенички обред ког је Исус представио својим апостолима непосредно пре свог помирења.

Узимање причести је централна сврха причесног састанка сваке недеље. Хлеб и вода се благосиљаjу и послужују члановима. Хлеб представља Спаситељеву жртву Његовог тела за нас. Вода представља Његову крв коју је пролио за нас.

Ове симболе узимамо у знак сећања на Спаситељеву жртву и да бисмо обновили своје завете са Богом. Изнова добијамо обећање да ће Дух бити са нама.

Крштење чине два дела. Исус је поучио да се морамо „роди[ти] водом и Духом” да бисмо ушли у царство Божје (Joван 3:5; курзив додат). Џозеф Смит је поучио: „Крштење водом је само пола крштења и ништа не вреди без друге половине – то јест крштења Светим Духом” (Учења председника Цркве: Џозеф Смит [2007], 95. стр).

Крштење водом мора пратити крштење Духом да би било потпуно. Када примимо оба крштења, чистимо се од својих греха и духовно се поново рађамо. Тада почињемо нови духовни живот као Христови ученици.

Крштење Духом примамо обредом који се зове потврђење. Овај обред врши један или више носилаца свештенства који полажу руке на нашу главу. Прво нас потврде за члана Цркве, а онда нам дају дар Светог Духа. То је исти обред који се помиње у Новом завету и Мормоновој књизи (видети Дела апостолска 8:14–17; 3.Нефи 18:36–37).

Свети Дух jе трећи члан Божанства. Он делује у јединству са Небеским Оцем и Исусом Христом. Када примимо дар Светог Духа, можемо имати Његово присуство током целог живота када смо верни.

Дар Светог Духа је један од највећих дарова Небеског Оца. Свети Дух нас чисти и посвећује, чинећи нас светијима, потпунијима, сличнијима Богу (видети 3. Нефи 27:20). Помаже нам да се променимо и духовно растемо док настојимо да следимо Божје заповести.

Свети Дух нам помаже да сазнамо и препознамо истину (видети Moрони10:5). Такође потврђује истину нашим срцима и умовима. Поред тога, Свети Дух нам помаже да поучавамо истину (видети Учење и завети 42:14). Када учимо и поучавамо истину моћу Светог Духа, Он је уноси у наша срца (видети 2. Нефи 33:1).

Када понизно тражимо смернице од Светог Духа, Он ће нас водити (видети 2. Нефи 32:5). То укључује и подстицај на то како можемо служити другима

Свети Дух пружа духовну снагу да нам помогне да победимо слабост. Помаже нам да се одупремо искушењу. Може нас упозорити на духовну и физичку опасност.

Свети Дух ће нам помагати у животним изазовима. Тешиће нас у време искушења или туге, испуњавајући нас надом (видети Moрони 8:26). Помоћу Светог Духа можемо осетити Божју љубав према себи.