1. О, кад бих анђео био, и кад би се испунила жеља срца мога, да могу изаћи и говорити трубом Божјом, гласом што земљу потреса, и свим народима довикивати покајање!

2. Да, прогласио бих свакој души, као гласом грмљавине, покајање и план откупљења, да се покају и ^адођу Богу нашем, да не буде више жалости на свом лицу земаљском.

3. Али гле, човек сам, и грешим у жељи својој. Морам, наиме, бити задовољан оним што ми Господ додели.

4. Не смем жељама својим мучити чврст пропис Бога праведнога, јер знам да Он људима дарује по ^ажељи њиховој, било да је она за смрт или за живот. Да, знам да Он даје људима, да, прописује им прописе који су непроменљиви, по ^бвољи њиховој, било да је она за спасење, или за уништење.

5. Да, знам да су добро и зло стављени пред све људе. Без кривице је онај који не разликује добро и зло, али оном који ^аразликује добро и зло, њему се даје по жељама његовим, било да жели добро или зло, живот или смрт, радост или грижу ^бсавести.

6. Ево, с обзиром да знам то, зашто бих желео више него да извршим дело на које сам позван?

7. Зашто бих желео да сам анђео, да бих могао да говорим свим крајевима земаљским?

8. Јер гле, Господ дарује ^асвим народима, из народа њиховог и ^бјезика, да поучавају реч Његову, да, у мудрости, све што Он ^всматра прикладним да треба да добију. Стога, видимо да Господ саветује у мудрости, у складу са оним што је праведно и истинито.

9. Ја знам оно што ми Господ заповеди, и славим то. Не ^аславим у погледу на себе, већ славим у ономе што ми Господ заповеди. Да, и то је моја слава, да могу можда бити оруђе у рукама Божјим да душу коју приведем покајању. А то је радост моја.

10. И гле, кад видим многе од браће своје истински покајане и како прилазе Господу Богу своме, душа је моја тада радошћу испуњена. Сетим се тада ^ашта Господ за мене учини, да, штавише, како услиши молитву моју. Да, сетим се, тада, милостиве руке Његове коју испружи ка мени.

11. Да, сетим се, такође, сужањства очева мојих, јер засигурно знам да их ^аГоспод избави из ропства, и тако успостави цркву своју. Да, Господ Бог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, избави их из ропства.

12. Да, увек се сећах сужањства очева својих, и да их тај исти Бог који их ^аизбави из руку Египћана, избави из ропства.

13. Да, и тај исти Бог успостави цркву своју међу њима. Да, и тај исти Бог ме позва светим позивом да проповедам реч овом народу, и даде ми много успеха због ког је ^арадост моја потпуна.

14. Али, не радујем се само због свога успеха, већ је радост моја потпунија због ^ауспеха браће моје која беху горе у земљи Нефи.

15. Гле, труђаху се они веома, и уродише мноштвом плодова. И како ће велика бити награда њихова!

16. Ево, када помислим на успех ове браће моје, душа моја се заноси, и то до одвајања свога од тела, као да јесте, толика је радост моја.

17. И ево, нека Бог додели овој браћи мојој да могу да седе у царству Божјем, да, и сви они који су плод труда њиховог, да више не изађу, већ да могу да Га славе заувек. И нека Бог дâ да буде то по речима мојим, и то како рекох. Амен.