1. И ево, сине мој, опажам да има још нешто што узнемирава ум твој, што не можеш да разумеш – што се односи на правду Божју у погледу кажњавања грешника јер настојиш да верујеш да је неправда да грешник буде предат у стање беде.

2. Ево, гле, сине мој, објаснићу ти то. Јер гле, пошто Господ Бог отера наше прве родитеље из врта еденског, да обрађују земљу одакле беху узети – да, истера Он човека, и на источном крају врта еденског постави херувиме и мач пламени који се окреташе на све стране, да чувају дрво живота –

3. Ево, видимо како човек беше постао као Бог, разликујући добро и зло. И да не би испружио руку своју и уз то убрао са дрвета живота, и јео и заувек живео, смести Господ Бог херувиме и мач пламени, да не би плода јео –

4. И тако видимо да човеку беше дато време да се покаје, да, време пробе, време да се покаје и служи Богу.

5. Јер гле, да Адам одмах беше испружио руку и јео са дрвета живота, живео би заувек, по речи Божјој, немајући времена за покајање. Да, и уз то, реч Божја била би бескорисна, а велики план спасења био би осујећен.

6. Али гле, човеку беше одређено да умре – стога, будући да беху искључени од дрвета живота беше потребно да буду искључени са лица земаљског – и човек постаде заувек изгубљен, да, посташе они пали људи.

7. И ево, по томе видиш да наши први родитељи беху искључени и временски и духовно из присуства Господњег. И тако видимо да посташе подложни да следе своју сопствену вољу.

8. Ево, гле, не беше корисно да човек буде поштеђен те временске смрти, јер би то уништило велик план за срећу.

9. Стога, пошто душа никад не умире, а пад беше навукао на људски род духовну смрт као и временску, то јест, беху они искључени из присуства Господњег, беше потребно да људски род буде поштеђен те духовне смрти.

10. Стога, пошто беху постали телесни, чулни и ђаволски по природи, ово пробно стање постаде за њих стање да се припреме. Постаде оно припремно стање.

11. А сад сети се, сине мој, да не беше плана откупљења, (остављамо га по страни) чим би они умрли душе њихове биле би бедне јер би биле искључене из присуства Господњег.

12. И ево, не беше начина да се људи изузму од тог палог стања које човек беше навукао на себе због непослушности своје;

13. Стога, у складу са правдом, план откупљења не би могао бити извршен, осим уз услов покајања људи у том пробном стању, да, том припремном стању. Наиме, без тих услова, милост не би могла имати дејство сем ако не би уништила дело правде. А дело правде не може бити уништено. Да је тако, Бог би престао да буде Бог.

14. И тако видимо да цео људски род паде, и беху они у рукама правде. Да, правде Божје која их предаде да заувек буду искључени из Његовог присуства.

15. И ево, план милости се не би могао извршити да не беше изведено помирење. Стога сам Бог извршава помирење за грехе света да би остварио план милости, да би удовољио захтевима правде, да би могао бити савршен Бог, праведан Бог, и уз то милостив Бог.

16. Ево, покајање не би могло доћи људима уколико не би било казне, која је вечна као што живот душе треба да буде, утврђена насупрот плану среће који је вечан као и живот душе.

17. Ево, како би се човек могао покајати сем ако не би згрешио? Како би могао згрешити ако закона не би било? Како би закон могао постојати ако казне не би било?

18. Ево, казна беше утврђена, и праведан закон дат, који код човека изазва грижу савести.

19. Ево, да закон не беше дат – ако је човек убио, требало би да умре – би ли се плашио да умре ако убије?

20. А уз то, да не беше дат закон против греха, људи се не би плашили да греше.

21. И да закон не беше дат, погреше ли људи, шта би правда могла да учини, или милост, јер не би полагали право на живо створење?

22. Али закон је дат и казна утврђена и додељено покајање, оно покајање на које милост полаже право. Иначе, правда полаже право на живо створење и спроводи закон, а закон намеће казну. Да није тако, дела правде била би уништена, а Бог би престао да буде Бог.

23. Али, Бог не престаје да буде Бог, и милост полаже право на покајника, а милост долази због помирења, а помирење остварује васкрсење мртвих, а васкрсење мртвих враћа људе у присуство Божје. И тако се они обнављају за присуство Његово, да им се суди у складу са делима њиховим, по закону и правди.

24. Јер гле, правда спроводи све захтеве своје, а и милост полаже право на све што је њено. И тако се не спашава нико осим истински покајаних.

25. Шта, мислиш ли да милост може да ускрати правду? Кажем ти, не, ни најмање. Да је тако, Бог би престао да буде Бог.

26. И тако, Бог остварује своје велике и вечне замисли, које беху припремљене од постанка света. И тако долази до спасења и откупљења људи, а и њиховог уништења и беде.

27. Стога, о сине мој, ко год хоће може да дође и слободно пије воде живота, а онај који неће да дође, не приморава се да дође, али у последњи дан биће обновљен према делима својим.

28. Ако хтеде да зло чини, а не покаја се у дане своје, гле, зло ће му бити учињено у складу са обновом Божјом.

29. И ево, сине мој, желим да не допустиш више да те то узнемирава, и нека те само греси твоји узнемиравају таквим немиром који ће те привести покајању.

30. О, сине мој, желим да више не поричеш правду Божју. Не настој се ни мало правдати за грехе своје порицањем правде Божје, већ пусти да правда Божја и милост Његова и трпељивост Његова потпуно завладају у твом срцу. И нека те то обори до у прах у понизности.

31. И ево, о сине мој, од Бога си позван да проповедаш реч овом народу. И ево, сине мој, иди путем својим, проповедај реч у истини и разборитости, како би могао да душе приводиш покајању, да би велики план милости могао полагати право на њих. И нека ти Бог да управо по речима мојим. Амен.