Света писма
Алма 55


Поглавље 55.

Морони одбија да размени заробљенике – Ламанске страже су намамљене да се напију, а заробљени Нефијци су ослобођени – Град Гид освојен је без крвопролића. Око 63–62 год. пре Христа.

1. Ево, догоди се да се Морони још више разгневи кад прими ову посланицу, јер знаше да Аморон има савршено сазнање о својој обмани, да, знаше да Аморон зна да га праведан разлог не беше навео да поведе рат против народа Нефијевог.

2. И он рече: Гле, нећу да разменим заробљенике са Амороном уколико он не напусти замисао своју као што наведох у посланици својој, јер нећу да му допустим да има моћ већу од оне коју има.

3. Гле, знам место где Ламанци чувају мој народ који заробише. И пошто ми Аморон не одобри по посланици мојој, гле, уделићу му по речима својим, да, тражићу смрт њихову све док не буду молили за мир.

4. И ево, догоди се да када Морони изговори те речи, нареди да се спроведе истрага међу људима његовим, не би ли можда међу собом нашли човека који је потомак Ламанов.

5. И догоди се да пронађоше једнога, чије име беше Ламан, а он беше један од слугу цара кога Амаликија уби.

6. Ево, Морони нареди да Ламан и мали број људи његових оду до стража које беху над Нефијцима.

7. Ево, Нефијци беху чувани у граду Гиду. Стога Морони одреди Ламана и нареди да мали број људи пође са њим.

8. И када беше вече Ламан оде до стража које беху над Нефијцима, и гле, они га видеше да долази и викнуше му, али он им рече: Не бојте се, ја сам Ламанац. Гле, побегосмо од Нефијаца, а они спавају, и гле, узесмо од вина њиховог и понесмо са собом.

9. Ево, кад Ламанци чуше те речи, примише га са радошћу, и рекоше му: Дај нам од вина свога да пијемо. Задовољни смо што тако понесте вино са собом јер смо исцрпљени.

10. Али Ламан им рече: Сачувајмо од вина свога док не пођемо у битку против Нефијаца. Али те речи их само учинише још жељнијим да пију вино;

11. Они, наиме, рекоше: Исцрпљени смо, стога попијмо вино, а после ћемо добити вино за следовање своје које ће нас ојачати да кренемо против Нефијаца.

12. А Ламан им рече: Можете учинити по жељама својим.

13. И догоди се да обилно пијаху вино, и оно пријаше укусу њиховом, стога пијаху још обилније. А оно беше јако, јер беше спремљено да буде јако.

14. И догоди се да пијаху и весељаху се, и после неког времена сви беху пијани.

15. И ево, кад Ламан и његови људи видеше да су сви пијани, и у дубоком сну, вратише се Моронију и рекоше му све што се догодило.

16. А ево, то беше према замисли Моронијевој. И Морони опреми своје људе оружјем ратним. И он оде до града Гида, док Ламанци беху у дубоком сну и пијани, убаци заробљеницима ратно оружје, тако да сви беху наоружани;

17. Да, чак и женама њиховим, и свој деци њиховој, свима онима који беху способни да користе ратно оружје, тада кад Морони наоружа све те заробљенике. А све то беше учињено у потпуној тишини.

18. Али, и да беху пробудили Ламанце, гле, они беху пијани и Нефијци би их могли погубити.

19. Али гле, то не беше жеља Моронијева. Он не уживаше у убиству или проливању крви, већ се радоваше због спасавања народа свога од уништења. И из тог разлога, да не би навукао неправду на себе, не хтеде да нападне Ламанце и уништи их у пијанству њиховом.

20. Али, он беше остварио своје жеље, јер беше наоружао оне заробљене Нефијце који беху унутар зида градског, и беше им дао моћ да освоје оне делове који беху унутар зидина.

21. А тада, људима који беху са њим, нареди да се мало повуку од њих и опколе војске ламанске.

22. Ево, гле, то беше учињено ноћу, тако да када се Ламанци изјутра пробудише видеше да су опкољени Нефијцима споља, а да су њихови заробљеници наоружани изнутра.

23. И тако увидеше да су Нефијци надмоћнији. И у тим приликама схватише да није корисно да се боре са Нефијцима. Стога, њихови врховни капетани захтеваху њихово ратно оружје и изнеше га напред и бацише пред ноге Нефијцима, молећи за милост.

24. Ево, гле, то беше жеља Моронијева. Он их узе као ратне заробљенике и освоји град, и нареди да се ослободе сви заробљеници који беху Нефијци. И они се прикључише војсци Моронијевој и беху велико појачање војсци његовој.

25. И догоди се да Ламанцима које зароби, нареди да започну рад на јачању утврђења унаоколо града Гида.

26. И догоди се да када утврди град Гид, у складу са жељама својим, нареди да се заробљеници одведу у град Изобиље, и тај град такође чуваше силно великом снагом.

27. И догоди се да упркос свим сплеткама ламанским, чуваху и штићаху све заробљенике које беху заробили, а поред тога задржаше сво земљиште и предност које поново беху освојили.

28. И догоди се да Нефијци поново почеше побеђивати и враћати права своја и повластице своје.

29. Много пута Ламанци покушаваху да их опколе ноћу, али у тим покушајима изгубише много заробљеника.

30. И много пута покушаваху да послуже Нефијце вином својим, како би их уништили отровом или пијанством.

31. Али гле, Нефијци не беху спори да се сете Господа Бога свога у то време невоље своје. Они не могаху да буду ухваћени у замке њихове, да, не хтедоше да пију вино њихово уколико га најпре не би дали неком од заробљених Ламанаца.

32. И тако они беху на опрезу како отров не би био послужен међу њима, јер ако би вино отровало Ламанца отровало би и Нефијца. И тако испробаваху сва пића њихова.

33. И тад се догоди да беше корисно за Моронија да изврши припреме како би напао град Моријантон, јер гле, Ламанци трудом својим утврдише град Моријантон све док он не поста јако упориште.

34. И они без престанка довођаху нове снаге у тај град, а тако и нове залихе намирница.

35. И тако се заврши двадесет и девета година владавине судија над народом Нефијевим.