Марко

У Новом завету, Јован звани Марко био је син Марије, која је живела у Јерусалиму (Дела 12:12); био је Варнавин рођак (или братанац) (Кол 4:10). Отишао је с Павлом и Варнавом из Јерусалима на њихово прво мисионарско путовање и напустио их је у Перги (Дела 12:25; 13:5, 13). Касније си придружио Варнави на Кипру (Дела 15:37–39). Био је с Павлом у Риму (Кол 4:10; Филим 1:23), и био је с Петром у Вавилону (вероватно и у Риму) (1 Пет 5:13). Коначно, био је с Тимотијем у Ефесу (2 Тим 4:11).

Јеванђеље по Марку

Друга књига у Новом завету. Марково јеванђеље је вероватно писано по Петровом упутству. Оно има за циљ да представи Господа као Сина Божјег како живи и делује међу људима. Марко преноси, у снази и понизности, утисак који је Исус оставио на присталице. Предање говори да је након Петрове смрти, Марко посетио Египат и организовао цркву у Александрији, и умро у мучеништву.

За списак догађаја из Спаситељевог животе који су описани у Јеванђељу по Марку, погледати Усклађеност четири јеванђеља у додатку.