5. А сада, што се тиче двојице синова твојих, Јефрема и Манасије, који ти се родише у земљи Египту, пре него што ти ја дођох у Египат; гле, моји су, и Бог очева мојих ће их благословити; баш као Рувим и Симеун биће благословени, јер су моји; стога, биће названи именом мојим. (Зато беху названи Израел.)

6. И сви они који се буду рађали након њих, биће твоји, и назваће се именом браће своје у баштини својој, у племенима; зато су названи племенима Манасијиним и Јефремовим.

7. И Јаков рече Јосифу: Када се Бог очева мојих указа мени у Лузу, у земљи хананској; закле ми се да ће дати мени и семену моме земљу у вечни посед.

8. Зато, о сине мој, он ме благослови подижући те да ми служиш, у чувању дома мога од смрти;

9. У избављењу народа мог, браће твоје, од глади која беше жестока у земљи; стога ће Бог очева твојих благословити тебе и плод бокова твојих, како би били благословени више од браће твоје, и више од дома оца твога;

10. Јер си надвладао, и дом оца твога се поклонио пред тобом, баш као што ти беше показано, пре него што си продат у Египат рукама браће своје; стога, браћа твоја ће ти се клањати, из поколења у поколење, плоду бокова твојих у веке векова;

11. Јер ћеш бити светло мом народу да их у данима сужањства њиховог избавиш из ропства; и да им донесеш спасење, онда када се потпуно повију под теретом греха.