Порука Првог председништва за децембар 2012. год.
Поново открити дух Божића
Пре много година, као млад старешина, био сам позван да са другима одем у болницу у Солт Лејк Ситију како бисмо дали благослове болесној деци. По уласку у болницу приметили смо божићну јелку са уобичајеним бљештавим лампицама, а испод њених испружених грана угледали смо пажљиво упаковане пакетиће. Затим смо прошли кроз ходнике где су нас мали дечаци и девојчице – неки са гипсом на руци или нози, други који су патили од болести које се не могу тако лако излечити – поздравили озарених лица.
Један мали, тешко болесни дечак, довикнуо ми је: „Како се зовеш?”
Рекао сам му своје име, а он је упитао: „Да ли ћеш ми дати благослов?”
Добио је благослов, а када смо кренули ка излазу, рекао је: „Много вам хвала.”
Удаљили смо се неколико корака, а онда сам га чуо како довикује: „Ах, брате Монсоне, срећан вам Божић.” Затим му је велики осмех озарио лице.
Тај дечак је имао дух Божића. Дух Божића је нешто што се надам да ће свако од нас имати у свом срцу и животу – не само у ово посебно време, него током целе године.
Када имамо дух Божића, сећамо се Њега чије рођење обележавамо у ово доба године. „Јер вам се данас у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ (Јев. по Луци 2:11).
У данашње време давање поклона за Божић игра велику улогу. Питам се да ли би било корисно упитати се: „Шта би Господ желео да поклоним Њему или другима у ово омиљено доба године?
Уверен сам да би наш Небески Отац желео да свако од нас Њему и Његовом Сину дарује послушност. Такође сматрам да би тражио од нас да дајемо себе и не будемо себични, лакоми и пргави, као што Његов драгоцени Син предлаже у Мормоновој књизи:
„Јер заиста, заиста, кажем вам, онај који има дух препирке није од мене, већ је од ђавола, који … подстиче срца људска да се у срџби препиру једни са другима.
Гле, учење моје није да се срца људска подстичу на срџбу, једни против других, већ је учење моје да тако нешто треба да се укине” (3. Нефи 11:29-30).
У овом величанственом раздобљу пунине времена, наше прилике да волимо и дајемо себе су заиста безграничне, али и пролазне. Данас постоје срца која треба разгалити, љубазне речи које треба рећи, дела која треба учинити и душе које треба спасити.
Неко ко је имао јасан увид у дух Божића написао је:
Ја сам дух Божића –
Улазим у дом сиромаштва, чинећи да убледела деца широм отворе очи пријатно изненађена.
Чиним да се згрчена рука циције опусти и тако светлошћу окупа своју душу.
Чиним да остарели обнове своју младост и смеју се задовољно као некад.
Чувам романтику живом у срцу детињства и обасјавам сан сновима изатканим чаролијом.
Чиним да се енергичне ноге пењу мрачним степеништем пуних котарица, остављајући иза себе срца задивљена добротом света.
Чиним да расипник застане на тренутак на свом разузданом, расипничком путу и пошаље брижној љубави неки мали знак који изазива сузе радоснице, сузе које уклањају дубоке трагове жалости.
Улазим у мрачне тамнице, подсећајући нагрђену мужевност на оно што је могло бити и указујући на будуће добре дане који ће доћи.
Полако улазим у тиху, белу кућу бола, а усне које немају снаге да говоре само дрхте у немој, очигледној захвалности.
На хиљаде начина чиним да уморан свет погледа горе у лице Божје и на кратко заборави оно што је неважно и лоше.
Ја сам дух Божића.1
Откријмо поново дух Божића – управо Духа Христовог.
© 2012 by Intellectual Reserve, Inc. Сва права су задржана. Printed in Germany. Одобрење за енглески језик: 6/11. Превод одобрен: 6/11. Наслов оригинала: First Presidency Message, December 2012. Serbian. 10372 202
Поука из ове поруке
Док породици будете преносили поруку председника Монсона, размислите о томе да истакнете питање које је он поставио о томе које би дарове Господ желео да дамо Њему или другим људима у ово време. Подстакните чланове породице да запишу своја размишљања или идеје (или за мању децу, да нацртају цртеж) о томе како „поново открити дух Божића – управо Дух Христов.”