Дељење јеванђеља са пријатељем

Једнога дана док сам се спремала за час семинара, имала сам леп и упечатљив утисак. Док сам читала лекцију за наредни дан, видела сам лице школске другарице и имала јак осећај да треба да јој изнесем своје сведочанство.

Упркос јасноћи тог утиска, био ме је страх. Бринула сам се да ме моја пријатељица не одбије, нарочито због тога што ми није изгледала као девојка која је заинтересована да се прикључи Цркви.

 Сетила сам се говора сестре Мери Н. Кук из врховоног председништва Младих жена у коме нас је подстакла да марљиво радимо и будемо одважне.¹ Хтела сам да будем таква па сам тој девојци написала писмо и посведочила о истинитости Цркве и мојој љубави према Мормоновој књизи. Идућег дана сам у њену торбу убацила Мормонову књигу заједно са писмом.

 На моје изненађење, моја пријатељица је веома добро прихватила јеванђеље. Од тада ми је говорила о томе шта је научила проучавајући Мормонову књигу. Неколико недеља касније упознала сам је са мисионарима. Готово истог тренутка примила је потврду Духа Светога да је оно што је учила истинито. Мисионари и ја смо плакали док нам је говорила о својим осећањима. Моја пријатељица се ускоро крстила, а њени родитељи су били задивљени променом која се догодила у њој.

 Срећна сам што сам могла да превладам своје страхове и помогнем у доношењу јеванђеља у њен живот.