Порука неодлучним мисионарима

Моја најдража изрека, која се често приписује светом Фрањи Асишком, гласи: „Проповедајте јеванђеље у свако доба и, ако је потребно, користите речи.”¹ Оно што се овде подразумева је разумевање да су често најмоћније проповеди неизговорене.

Када смо поштени и живимо у складу са нашим стандардима, људи то примећују. Када зрачимо радошћу и срећом, примећују још више.

Сви желе да буду срећни. Када ми као чланови Цркве зрачимо светлошћу јеванђеља, људу могу да виде нашу среће и осете Божју љубав која испуњава и преплављује наш живот. Желе да знају разлог. Желе да сазнају нашу тајну.

То их подстиче да постављају питања као што су: „Зашто си тако срећан?” или „Зашто увек имаш тако позитиван став?” Наравно, одговори на та питања на савршени начин воде до разговора о обновљеном јеванђељу Исуса Христа.

Започињање са темом религије—посебно пред нашим пријатељима и вољенима—може изгледати обесхрабрујуће и изазовно. Не мора да буде тако. Спомињање духовних искустава или разговор о црквеним активностима или догађајима у неформалном разговору може бити лако и пријатно ако уложимо мало храбрости и здравог разума.

Moja жена Харијет је диван пример тога. Док смо живели у Немачкој, она би проналазила начине да теме у вези са Црквом убаци у разговоре са пријатељима и познаницима. На пример, када би је неко питао како је провела викенд, рекла би: „Ове недеље смо имали упечатљиво иксуство у нашој цркви! Један шеснаестогодишњи младић је одржао диван говор пред двеста окупљених о вођењу чедног живота.” Или: „Сазнала сам за једну 90-годишњу жену која је исплела више од 500 прекривача и дала их црквеном хуманитарном програму да се пошаљу људима у оскудици широм света.”

Често су људи хтели да чују више о томе. Постављали су питања. И то је довело до прилика за разговор о јеванђељу на природан, поверљив и ненаметљив начин.

Појавом интернета и друштвених мрежа, данас је лакше разговарати о томе него икада раније. Оно што нам је потребно је једноставно храброст за то.

Нажалост, лако је бити нељубазан. Пречесто се свађамо, омаловажавамо и осуђујемо. Када смо љути, груби или непријатни према људима, последње што желе је да сазнају више о нама. Немогуће је сазнати колико људи је напустило Цркву или никада нису ни приступили због тога што је неко рекао нешто што им је задало бол или их увредило.

Данас у свету има веома много неуљудности. Због анонимности интернета, лакше је него икада раније изрећи отровне или грубе речи онлајн. Зар не бисмо ми, ученици нашег благог Христа који много обећавају, требало да имамо виши, милосрднији стандард? Света писма поучавају: „Нека вам реч буде љубазна, сољу зачињена, да знате одговорити свакоме како треба” (Колошанима посл. 4:6).

Допада ми се идеја да наше речи буду јасне као сунчано небо и пуне милости. Можете ли да замислите какве би биле наше породице, одељења, народи па чак и свет када бисмо усвојили ово једноставно начело?

Понекад приписујемо себи превише заслуга или превише кривице када је реч о туђем прихватању јеванђеља. Важно је упамтити да Господ не очекује од нас да вршимо обраћење.

Обраћење не долази кроз наше речи него кроз небеско послуживање Светог Духа. Понекад је све што је потребно једна реченица нашег сведочанства или једна реченица о неком искуству, да бисмо покренули омекшавање срца или отварање врата која воде друге да доживе узвишене истине кроз подстицаје Духа.

Председник Бригам Јанг (1801–1877) је рекао да је спознао да је јеванђеље истинито када је „видео човека без речитости или талента да јавно говори који је само могао да каже: ‘Знам моћу Духа Светога да је Мормонова књига истинита и да је Џозеф Смит Господњи пророк.’” Председник Јанг је рекао када је чуо то понизно сведочанство: „Свети Дух којим је зрачила та особа просветлио је моје разумевање, а светлост, слава и бесмртност су били преда мном.”²

Браћо и сестре, имајте веру. Господ може да увећа снагу речи које изговарате и учини их моћнима. Бог од вас не тражи да преобраћате него да отворите своја уста. Задатак обраћења није на вама него на особи која слуша и на Светом Духу.

Моји драги пријатељи, данас имамо више начина него икада да отворимо уста и поделимо са другима радосне вести јеванђеља Исуса Христа. Постоји начин да свако, чак и неодлучни мисионари, учествује у овом величанственом делу. Свако од нас може наћи начин да искористи своје посебне таленте и интересовања како би подржао величанствено дело испуњавања света светлом и истином. Док то чинимо пронаћи ћемо радост која долази онима који су довољно верни и храбри да могу „стојати као сведоци Божји у свим временима” (Moсија 18:9).