„Ходите к мени”

Захвалан сам што сам са вама на овој конференцији Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Ово је Његова Црква. Када улазимо у Његово царство, преузимамо Његово име на себе. Он је Бог, Створитељ, и савршен је. Ми смо подложни смрти и греху. Ипак, у својој љубави према нама и нашим породицама, Он нас позива да Му будемо ближи. Ово су Његове речи: „Приближите се мени и ја ћу се приближити вама. Тражите ме помно и наћи ћете ме. Иштите, и примићете, куцајте, и отвориће вам се.”¹

У ово ускршње време подсећамо се зашто Га волимо, и на обећање које даје својим верним ученицима да ће постати Његови вољени пријатељи. Спаситељ је дао то обећање и рекао нам како у нашој служби Њему Он долази нама. Један пример се налази у откривењу Оливеру Каудерију, док је служио Господу са пророком Џозефом Смитом на превођењу Мормонове књиге: „Ево, ти си Оливер, а ја ти говорах због жеља твојих. Похрани, дакле, речи ове у срцу своме. Буди веран и марљив у држању заповести Божjих, и jа ћу те обгрлити у наручjу љубави своjе.”²

Доживео сам радост приближавања Спаситељу и Његовог приближавања мени, преко једноставних поступака послушности Његовим заповестима.

И ви сте имали таква искуства. Можда када сте одлучили да присуствујете састанку причешћа. Мени се догодило једног Шабата када сам био веома млад. У то време смо узимали причешће током вечерњег састанка. Успомена на један дан од пре више од 65 година, када сам држао заповест да се окупим са својом породицом и са свецима, још увек ме приближава Спаситељу.

Напољу је било мрачно и хладно. Сећам се осећања светлости и топлине у капели те вечери са својим родитељима. Узели смо причешће које су послужили носиоци Ароновог свештенства, заветујући се нашем Вечном Оцу да ћемо се увек сећати Његовог Сина и држати Његове заповести.

На крају састанка певали смо химну „Остани са мном” речима: „О, Спаситељу, остани са мном вечерас.”³

Осетио сам Спаситељеву љубав и близину те вечери. И осетио сам утеху Светог Духа.

Желео сам да поново распламсам осећања Спаситељеве љубави и Његове близине која сам осетио током тог састанка причешћа у својој младости. Стога сам држао још једну заповест. Проучавао сам Света Писма. Захваљујући њима знао сам да ми Свети Дух поново може омогућити да осетим оно што су ученици васкрслог Господа осетили када је одговорио на њихов позив да дође у њихов дом и пребива са њима.

Читам о трећем дану после Његовог распећа и укопа. Верне жене и други који су пошли са њима пронашли су камен померен са гроба и да Његово тело није било тамо. Дошли су из љубави према Њему да Му помажу тело.

Два анђела стајала су поред и питала их зашто се плаше, говорећи:

„Што тражите живога међу мртвима?

Није овде, него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

Говорећи да син човечји треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.”⁴

У Јеванђељу по Марку додаје упутство једног од анђела: „Него идите кажите ученицима његовијем и Петру да пред вама отиде у Галилеју; тамо ћете га видети, као што вам рече.”⁵

Апостоли и ученици су се окупили у Јерусалиму. Као што се вероватно догодило, бојали су се и питали се док су заједно говорили о томе шта смрт и извештаји о Његовом васкрсењу значе за њих.

Двојица ученика ходала су те вечери од Јерусалима путем према Емаусу. Васкрсли Христ се појавио на друму у сумрак и ходао са њима. Господ им је пришао.

Књига Лукина омогућава нам да ходамо са њима те вечери:

„И када се они разговараху и запиткиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

А очи им се држаху да га не познаше.

А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?”⁶

Испричали су Му о својој тузи што је Исус умро када су они веровали да ће Он бити Откупитељ Израела.

То је вероватно пробудило саосећање у гласу васкрслог Господа док је говорио овој двојици тужних и ожалошћених ученика.

„И он им рече: о безумни и спорога срца за веровање свега што говорише пророци!

Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.”⁷

Онда је дошао тренутак који је дотакао моје срце још када сам био мали дечак:

„И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.

И они га устављаху говорећи; остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.”⁸

Те вечери Спаситељ је прихватио позив да уђе у кућу својих ученика близу села Емауса.

Сео је и јео са њима. Узео је хлеб, благословио га, преломио, и дао им га. Њихове очи су се отвориле тако да су Га препознали. Затим им је нестао из вида. Лука је за нас забележио осећања тих благословених ученика: „И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?”⁹

И тог истог часа два ученика пожурише назад у Јерусалим да испричају једанаесторици апостола шта им се догодило. У том тренутку Спаситељ се опет појавио.

Осврнуо се на пророштва о Његовој мисији да се помири за грехе све деце Његовог оца и да прекине узе смрти.

„И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;

и да се проповеда покајање у име његово и опроштење греха по свијем народима, почевши од Јерусалима.

А ви сте сведоци овоме.”¹⁰

Спаситељеве речи су истините за нас као што су биле за Његове ученике тада. Ми смо сведоци тога. А величанствену обавезу коју смо прихватили када смо се крстили у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана разјаснио нам је пророк Алма пре више векова у водама Мормоновим:

„И догоди се да им рече: Гле, ево вода Мормонових (јер тако се зваху). И ево, како сте жељни да приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и вољни сте да носите бремена један другом, да могу бити лака;

Да, вољни сте да тугујете са онима који тугују, да, и тешите оне којима је утеха потребна и стојите као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима где ћете можда бити, и то до смрти, да би вас Бог могао откупити и прибројати онима од првог васкрсења, да можете имати живот вечни—

Ево, кажем вам, ако је то жеља срца ваших, шта имате против да се крстите у име Господње, као сведочанство пред Њим да уђосте у завет са Њим, да ћете Му служити и држати заповести Његове, да може још обилније излити Духа свога на вас?

И ево, када народ чу те речи, запљеска рукама својим од радости, и повика: То је жеља срца наших.”¹¹

Ми смо под заветом да подижемо оне у потреби и да будемо сведоци Спаситељеви докле год живимо.

Бићемо у стању да то успешно чинимо једино ако осећамо љубав према Спаситељу и Његову љубав према нама. Када смо верни обећањима која смо дали, осећаћемо љубав према Њему. Она ће се увећати јер ћемо осећати Његову моћ и близину у Његовој служби.

Председник Томас С. Монсон често нас подсећа на обећање које је Господ дао својим верним ученицима: „И ко год вас прими, бићу и jа тамо, jер jа ћу ићи испред вас. Бићу вам сдесна и слева, а Дух ће мој бити у срцима вашим и анђели моји око вас, да вас понесу.”¹²

Постоји још један начин на који смо ви и ја осетили да је Он близу нас. Када Му посвећено служимо, Он се приближава онима које волимо у нашим породицама. Сваки пут када сам био позван у Господњу службу да се преселим или да одем од своје породице, на крају бих увидео да је Господ благосиљао моју жену и моју децу. Припремио је вољене слуге и прилике да их приближи себи.

И ви сте осетили исти благослов у својим животима. Многи од вас имају вољене који скрећу са стазе према вечном животу. Питате се шта још можете учинити да их вратите. Можете се ослонити на Господа да ће им се приближити када Му служите са вером.

Сећате се Господњег обећања Џозефу Смиту и Сиднију Ригдону када су били далеко од својих породица на Његовим задацима: „Пријатељи моји Сидни и Џозефе, породице ваше су добро. Оне су у рукама мојим, а ја ћу учинити с њима како ми се учини да је добро. У мени је, наиме, сва моћ.”¹³

Попут Алме и цара Мосије, неки верни родитељи који су служили Господу дуго и верно, ипак су имали децу која су залутала упркос жртви њихових родитеља за Господа. Они су чинили све што су могли, али без икаквог успеха, чак и уз помоћ других брижних и верних пријатеља.

Алма и свеци молили су се за његовог сина и синове цара Мосије. И анђео је дошао. Ваше молитве и молитве оних који су показали своју веру довешће Господње слуге да помогну члановима ваше породице. Помоћи ће им да изаберу пут кући код Бога, чак и ако су на удару Сотоне и његових следбеника, чији је циљ да униште породице у овом животу и у вечности.

Сећате се речи које је анђео упутио Алми млађем и синовима Мосијиним када су се побунили: „И опет анђео рече: Гле, чу Господ молитве свога народа, а и молитве слуге свога, Алме, који је отац твој, јер се мољаше за тебе с пуно вере, да можеш бити приведен познању истине. То је, дакле, разлог што дођох да те уверим у моћ и власт Божју, како би биле услишене молитве слугу Његових по вери њиховој.”¹⁴

Вама који се молите и служите Господу не могу да обећам да ћете имати сваки благослов који желите за себе и своју породицу. Али могу вам обећати да ће вам се Спаситељ приближити и благословити вас и вашу породицу оним што је најбоље. Имаћете утеху Његове љубави и осетићете одговор Његовом близином када испружите руке у давању службе другима. Када повијете ране оних у потреби и понудите чишћење Његовим помирењем онима који су жалосни у греху, Господња моћ ће вас подржати. Његове руке су испружене са вашима да помогну и благослове децу нашег Небеског Оца, укључујући оне у вашој породици.

За вас је припремљен величанствен повратак кући. Тада ћемо видети испуњено обећање од Господа кога смо волели. Он је тај који нам жели добродошлицу у вечни живот са Њим и нашим Небеским Оцем. Исус Христ је то описао на овај начин:

„Настој да унапредиш и учврстиш Сион мој. Држи заповести моје у свему.

А будеш ли држао заповести моjе и истраjеш ли до свршетка, имаћеш живот вечни, а таj дар jе наjвећи од свих дарова Божjих.”¹⁵

„Они, наиме, што живе, баштиниће земљу, а они који умру, отпочинуће од сваког труда свога, и дела ће их њихова следити. И они ће примити круну у становима Оца мога које им ја припремих.”¹⁶

Сведочим да можемо Духом следити позив Небеског Оца: „Ово jе Син моj Љубљени. Слушај Га!”¹⁷

Својим речима и примером, Христ нам је показао како да Му се приближимо. Свако дете Небеског Оца које је изабрало да уђе кроз врата крштења у Његову Цркву имаће прилику да буде поучавано Његовом јеванђељу и да чује преко Његових позваних слугу Његов позив: „Ходите к мени.”¹⁸

Све Његове заветне слуге у Његовом царству на земљи, и у духовном свету, примиће Његово усмерење буду ли благосиљали и служили другима у Његово име. Онда ће осетити Његову љубав и пронаћи радост у Његовој близини.

Сведок сам васкрсења Господњег као да сам ја лично био тамо те вечери са двојицом ученика у кући на путу за Емаус. Знам да Он живи као и да је Џозеф Смит док је био жив видео Оца и Сина у светлу блиставог јутра у шумарку у Палмири.

Ово jе истинита Црква Исуса Христа. Само се у кључевима свештенства које држи председник Томас С. Монсон налази моћ којом се печатимо са породицама да заувек живимо са нашим Небеским Оцем и Господом Исусом Христом. На дан суда стаћемо пред Спаситеља, лицем у лице. Биће то време радости за оне који су се приближили Њему у Његовој служби у овом животу. Бићемо радосни да чујемо речи: „Добро, слуго добри и верни.”¹⁹ Сведочим тако као сведок за васкрслог Спаситеља и нашег Откупитеља, у име Исуса Христа, амен.