Вођени вером

Никада нећу заборавити шетњу Зимским боравиштем у Небраски, у САД-у, где су пионири живели пре много година. Осећала сам се као да је тло свето, скоро као да сам у посети храму на отвореном.

Очи су ми биле пуне суза које су ми замагљивале вид. Видела сам стату али нисам могла да разазнам ликове. Када сам отрла сузе, видела сам мушкарца и жену чија су лица одавала тугу. Када сам погледала боље, видела сам фигуру бебе у гробу поред њихових ногу.

Тај призор ме је испунио емоцијама: тугом, бесом, захвалношћу и радошћу. Желела сам да уклоним бол коју су ти свеци осећали, али сам истовремено била захвална због онога што су жртвовали за јеванђеље.

Моје искуство из Зимског боравишта помогло ми је да схватим да Небески Отац даје јеванђеље својој деци и омогућава им слободу избора да га користе онако како желе. Родитељи те бебе могли су изабрати лакши пут. Слеђење пророка и живот по јеванђељу захтевали су од тих пионира да иду напред чак и када је то значило сахранити сопствено дете. Али они су изабрали да живе по јеванђељу и прихватили су своје изазове. Научила сам да су посвећеност светаца јеванђељу и њихова одлучност да иду напред били вођени вером и надом—надом у бољу будућност и вером да их Господ познаје и може да ублажи њихов бол.