Моћ печаћења

Прорицано је још од Исаијиних дана¹ да ће у последњим данима Господњи древни заветни народ, дом Израелов, бити „[сабран] са острва морских и са четири краја земаљска.”² и враћен у „земље баштине њихове”.³ Председник Расел М. Нелсон је често и моћно говорио о овом сабирању, називајући га „најважнијим догађајем који се данас дешава на земљи.”⁴

Коjа jе сврха овог сабирања?

Откривењем пророку Џозефу Смиту, Господ је открио једну сврху као заштиту заветног народа. Рекао је: „Сакупљање светаца у земљи Сиону, и у кочићима његовим, [биће] на одбрану, и као уточиште од олује и гнева када се буде излио преко сваке мере целом земљом.”⁵ „Гнев” се у овом контексту може схватити као природна последица широко распрострањене непослушности Божјим законима и заповестима.

Оно што је најважније, сабирање је у циљу доношења благослова спасења и узвишења свима који ће их примити. Тако су се остварила заветна обећања дата Авраму. Господ је рекао Авраму да кроз његово потомство и свештенство „све ће породице земаљске бити благословене, и то благословима Јеванђеља, што су благослови спасења, и то вечног живота.”⁶ Председник Нелсон је то објаснио на овај начин: „Када прихватимо Јеванђеље и крстимо се, преузимамо на себе свето име Исуса Христа. Крштење је капија која води ка томе да постанете сунаследници свих обећања које је Господ давних дана дао Авраму, Исаку, Јакову и њиховом потомству.”⁷

Године 1836, Мојсије се указао Џозефу Смиту у Храму Киртланд и „повери[о] … кључеве сакупљања Израела са четири краја земаљска, и извођења десет племена из земље на северу” ⁸ Истом приликом, Илија се појавио, „и повери[о] раздобље јеванђеља Аврамовог, говорећи да ће по нама и семену нашем сва поколења после нас бити благословена”.⁹ Овом влашћу, ми сада проносимо Јеванђеље Исуса Христа – добру вест о откупљењу преко Њега – у све делове и народе земљске и сабирамо све који желе у јеванђеоски завет. Постају „семе Аврамово, и црква и царство, и изабраници Божји”.¹⁰

Том истом приликом у храму Киртланд био је трећи небески гласник који се јавио Џозефу Смиту и Оливеру Каудерију. Говорим о пророку Илији, и данас желим да говорим о власти и кључевима које је он обновио.¹¹ Моћ да се потврде пуноважним сви свештенички обреди и постану обавезујући и на земљи и на небу – моћ печаћења – кључна је за окупљање и припрему заветног народа са обе стране вела.

Годинама раније, Морони је јасно ставио до знања Џозефу Смиту да ће Илија пророк донети суштинску свештеничку власт: „Открићу вам свештенство, руком пророка Илије.”¹² Џозеф Смит је касније објаснио: Зашто је послат Илија пророк? Зато што он држи кључеве власти да управља свим обредима свештенства; и [да] није дата власт, обреди се не би могли спроводити у праведности”, ¹³ то јест, обреди не би били пуноважни у времену и вечности.¹⁴

У учењу које је сада канонизовано као свето писмо у Учењу и заветима, пророк је изјавио: „Некима се може чинити да је ово о чему причамо смело учење – моћ којом се бележи или свезује на земљи и свезује на небу. Ипак, у свим епохама света, кад год је Господ дао раздобље свештенства било ком човеку правим откривењем, или било којој групи људи, ова моћ је увек била дата. Од тада, шта год они чињаху влашћу, у име Господње, и чињаху то истински и верно, и држаху исправан и веран запис његов, то постаде закон на земљи и на небу, и не може се поништити, према одлуци великог Јахве.”¹⁵

Склони смо да сматрамо да се власт печаћења односи само на одређене храмске обреде, али та власт је неопходна да би било који обред био пуноважан и обавезујући после смрти.¹⁶ Моћ печаћења даје печат правоснажности вашем крштењу, на пример, тако да је признато овде и на небу. На крају крајева, сви свештенички обреди се врше под кључевима председника Цркве, и како је председник Џозеф Филдинг Смит објаснио: „Он [председник Цркве] нам је дао власт, ставио је моћ печаћења у наше свештенство, јер он држи те кључеве.”¹⁷

Постоји још једна значајна сврха сабирања Израела која има посебно значење када говоримо о печаћењу на земљи и на небу – а то је изградња и рад храмова. Пророк Џозеф Смит је објаснио: „Шта је био циљ сабирања… народа Божјег у било ком раздобљу света? … Главни циљ је био изградња дома за Господа у ком би Он могао објавити свом народу обреде дома Његовог и славу царства Његовог, и поучавати људе путу спасења; постоје, наиме, извесни обреди и начела који, када се поучавају и спроводе, морају бити обављени на месту или у дому изграђеном у ту сврху.”¹⁸

Пуноважност коју моћ печаћења даје обредима свештенства укључује, наравно, заступничке обреде које се обављају на месту које је одредио Господ – у Његовом храму. Овде видимо величанственост и светост моћи печаћења – оно чини спасење појединаца и породично узвишење свеопште доступним Божјој деци где год и кад год да су живели на земљи. Ниједна друга теологија, филозофија или власт не могу да парирају таквој свеобухватној прилици. Ова моћ печаћења је савршени показатељ правде, милости и љубави Божје.

Са приступом моћи печаћења, наша срца се природно окрећу онима који су отишли ​​раније. Сабирање последњих дана у завет пролази кроз вео. У савршеном Божјем реду, живи не могу искусити вечни живот у његовој пунини, а да не успоставе трајне везе са „очевима”, нашим прецима. Исто тако, напредак оних који су већ на другој страни, или који тек могу проћи кроз вео смрти без предности печаћења је непотпун док их заступнички обреди не повежу са нама, њиховим потомцима, а нас са њима у божанском реду.¹⁹ Посвећеност да помажемо једни другима преко вела може се сврстати у заветно обећање, део новог и вечног завета. Према речима Џозефа Смита, желимо да „запечатимо наше мртве да изађу [са нама] у првом васкрсењу”.²⁰

Највиша и најсветија објава моћи печаћења је у вечној заједници мушкарца и жене у браку и повезивању људског рода кроз сва њихова поколења. Пошто је власт да се врши служба у овим обредима тако света, председник Цркве лично надгледа њено преношење другима. Председник Гордон Б. Хинкли је једном приликом рекао: „Много пута сам рекао да ако ништа друго није произашло из туге и мука и бола Обнове, осим моћи печаћења светог свештенства да везује породице за вечност, било би вредно плаћене цене.”²¹

Без печаћења која стварају вечне породице и повезују поколења овде и на оном свету, остали бисмо у вечности и без корена и грана – јест, и без предака и потомака. Управо то слободно лебдеће, неповезано стање појединаца, с једне стране, или везе које пркосе браку и породичним односима које је Бог одредио,²² с друге стране, осујетило би саму сврху стварања Земље. Ако би то постало мерило, то би било једнако да земља буде погођена проклетством или „потпуно уништена” приликом Господњег доласка.²³

Mожемо видети зашто је „брак између мушкарца и жене установљен од Бога и да jе породица средиште Створитељевог плана у вези са вечном судбином Његове деце.”²⁴ Истовремено, препознајемо да у несавршеној садашњости то за неке није реалност или чак реална могућност. Али ми имамо наду у Христа. Док чекамо на Господа, Председник Расел М. Балард нас подсећа да „Света писма и пророци последњих дана потврђују да ће свако ко је веран у држању јеванђеоских завета имати прилику за узвишење.”²⁵

Неки су искусили несрећне и нездраве породичне околности и осећају слабу жељу за вечном породичним повезаношћу. Старешина Дејвид А. Беднар је приметио:„Вама који сте доживели бол због развода у својој породици или осетили агонију нарушеног поверења, запамтите [да Божји модел за породице] почиње поново са вама! Једна карика у ланцу ваших поколења је можда прекинута, али друге праведне карике и оно што је остало од ланца су ипак вечно важни. Можете ојачати свој ланац и можда чак помоћи у обнављању покиданих карика. То дело ће се обављати једно по једно.”²⁶

На погребној служби за сестру Пет Холанд, супругу старешине Џефрија Р. Холанда, овог јула, председник Расел М. Нелсон је поучио: „У право време ће се Патриша и Џефри поново спојити. Касније ће им се придружити њихова деца и њихово потомство које се придржава завета да искусе пунину радости коју Бог спрема за своју верну децу. Знајући то, схватамо да најважнији датум у Патришином животу није био датум њеног рођења или смрти. Њен најважнији датум је 7. јун 1963. када су се она и Џеф запечатили у храму Сент Џорџ… Зашто је то тако важно? Зато што је сам разлог због којег је Земља створена био стварање породица и печаћење њених члановаједних за друге. Спасење је лична ствар, али узвишење је породична. Нико не може бити узвишен сам.”

Не тако давно, моја супруга и ја смо се придружили једној драгој пријатељици у соби за печаћење у Храму Баунтифул Јута. Први пут сам срео ову пријатељицу када је била дете у Кордоби у Аргентини. Мој мисионарски сарадник и ја контактирали смо са људима у комшилуку само пар блокова удаљеном од канцеларије мисије, и она је отворила врата када смо дошли до њеног дома. Својевремено су она и њена мајка и браћа и сестре приступили Цркви и остали су верни чланови. Она је сада дивна жена, а данас смо били у храму да запечатимо њене покојне родитеље једно за друго, а затим да је запечатимо са њима.

Пар који је током година постао њен блиски пријатељ представљао је њене родитеље пред олтаром. Био је то емотиван тренутак који је постао још емотивнији када је наша аргентинска пријатељица запечаћена за своје родитеље. Било нас је само шесторо присутних једног тихог поподнева далеко од света, а ипак се дешавала једна од најважнијих ствари која се икада догодила на земљи. Био сам задовољан што су моја улога и дружење затворили пун круг од куцања на њена врата када сам био млад мисионар до сада, много година касније, вршењем обреда печаћења који су је повезали са њеним родитељима и прошлим покољењима.

Ово је случај који се стално дешава широм света у храмовима. Ово је крајњи корак у сабирању заветног народа. То је највећа повластица вашег чланства у Цркви Исуса Христа. Обећавам да ће, док будете верно тражили ту повластицу, у времену или вечности она сигурно бити ваша.

Сведочим да су моћ и власт печаћења обновљени на земљи преко Џозефа Смита стварни, да је оно што је тиме везано на земљи заиста везано на небу. Сведочим да је председник Расел М. Нелсон, као председник Цркве једини човек на земљи данас који својим кључевима усмерава употребу ове натприродне моћи. Сведочим да је помирење Исуса Христа учинило бесмртност истином, а могућност узвишених породичних односа стварношћу. У име Исуса Христа, амен.