Трајна радост живљења по Јеванђељу

Због своје савршене љубави према нама, наш Небески Отац жели да подели своју савршену радост са нама, како сада тако и у вечности. То је била Његова побуда у свему од почетка, укључујући Његов славни план среће и жртву Његовог Јединорођеног Сина да нас откупи.

Бог не покушава да нам наметне радост или срећу, али нас учи како да је пронађемо. Такође, говори нам где се радост не може наћи – „опакост [није и] никад није била срећа.( Алма 41:10). Својим заповестима нам наш Небески Отац открива пут до радости.

Председник Расел М. Нелсон је то објаснио на овај начин:

„Ево велике истине: док свет инсистира на томе да моћ, иметак, популарност и телесна задовољства доносе срећу, они то не доносе! Не могу! Оно што стварају није ништа друго до испразна замена за ‘благословено и срећно стањ[е] оних који држе заповести Божје’ [Мосија 2:41].

Истина је да је много више исцрпљујуће тражити срећу тамо где је никада не можете наћи! Међутим, када се ујармите са Исусом Христом и обавите духовни рад који је потребан да бисте надвладали свет, Он, и само Он, има моћ да вас подигне изнад стега овог света.” ¹

Тако се трајна радост налази у држању Божјих заповести, а Божје заповести се налазе у Јеванђељу Исуса Христа. Али то је наш избор. Ако у својој слабости неко време не успевамо да држимо заповести, још увек можемо да се окренемо, одбацимо горчину и још једном следимо добро. Божја љубав не оправдава грех – то би било милосрђе које поткрада правду – али својим помирењем Исус Христ нуди откупљење од греха:

Амулек… рече… да ће Господ сигурно доћи да откупи свој народ, али да не може доћи да их откупи у гресима њиховим, већ да их откупи од греха њихових.

И Он има моћ коју му Отац даде да их откупи од греха њихових због покајања. Посла он, стога, анђеле своје да објаве вести о условима покајања које приближава моћи Откупитеља, за спасење душа њихових. (Хеламан 5:10–11; курзив додат).

Исус је рекао:

„Ако заповести моје држите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести оца свога, и остајем у љубави његовој.”

Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни. (Јован 15:10–11).

То је оно што је Лехи осетио у свом сну када је окусио плод дрвета живота – које представља Божју љубав. Рекао је: „И кад једох плод његов, испуни ми он душу веома великом радошћу” (1 Нефи 8:12; видети такође 11:21–23).

Лехи је, такође, открио други начин на који можемо донети радост у своје животе када је рекао: „Зажелех, стога, да… и породица моја једе [плод]” (1. Нефи 8:12).

Слика

Једна рука додаје плод другој руци са дрветом у позадини

The Tree of Life [Дрво живота], аутор: Казуто Уота

Помагање другима да пронађу радост

Попут народа цара Венијамина, ми смо „испу[њени] радошћу” када добијемо опроштај својих греха и доживимо „умирење савести” (Мосија 4:3). Поново је осећамо када се осврнемо и тражимо да помогнемо члановима породице и другима да добију исту радост и мир.

Као младић, Алма је тражио срећу у свему што је супротно Јеванђељу Исуса Христа. Након што га је анђео укорио, прешао је дуг пут од „горчине” до „доброг” покајањем „готово до смрти” (Мосија 27:28) и Спаситељевом обилатом милошћу. Годинама касније, Алма је усхићено изјавио свом сину, Хеламану.

„О, какву радост, и какво чудесно светло угледах. Да, душа моја беше испуњена радошћу великом као што беше мој бол! …

Да, и од тада па све до сада, трудих се без престанка како бих могао душе приводити покајању. Да, како бих их могао привести да искусе ту силну радост коју ја искусих…

Да, и ево, гле, о сине мој, Господ ми даје силно велику радост у плоду труда мога;

Јер због речи [Јеванђеља Исуса Христа] коју ми Он саопшти, гле, многи се од Бога родише и искусише оно што ја искусих” (Алма 36:20, 24–26).

Другом приликом, Алма је сведочио:

„То је моја слава, да могу можда бити оруђе у рукама Божјим да душу коју приведем покајању.

И гле, кад видим многе од браће своје истински покајане и како прилазе Господу Богу своме, душа је моја тада радошћу испуњена” (Алма 29:9–10).

Алма је наставио да објављује огромну радост коју је осећао када су други успели да приведу душе Христу:

„Али, не радујем се само због свога успеха, већ је радост моја потпунија због успеха браће моје, [синова Мосијиних] која беху горе у земљи Нефи.

Гле, труђаху се они веома, и уродише мноштвом плодова. И како ће велика бити награда њихова!

Ево, када помислим на успех ове браће моје, душа моја се заноси, и то до одвајања свога од тела, као да јесте, толика је радост моја” (Алма 29:14–16).

Можемо пронаћи исту ту радост када волимо друге „чист[ом] љубав[љу] Христов[ом]” (Морони 7:47; видети такође стих 48), делимо обновљену истину са њима, и позивамо их да се окупљају са заветним народом.

Слика

Спаситељ у Гетсеманији

O My Father [O, мој Оче], аутор: Сајмон Дјуи

Радост усред невоља

Не треба да се плашимо да ће искушења и изазови са којима се неизбежно суочавамо у смртном животу спречити или уништити нашу радост. Алма је био онај кога је несебично служење другима скупо коштало. Трпео је затвор, дуготрајне периоде глади и жеђи, премлаћивања, претње по живот и стално исмевање и одбацивање. А ипак, сви беху „прожети радошћу у Христу” (Алма 31:38). Можда је Алмина патња учинила радост која је уследила још већом.

Председник Нелсон нас подсећа да је радост играла улогу у Спаситељевој патњи – „који уместо одређене себи радости претрпе крст” (Јеврејима 12:2).

„Замислите то! Да би издржао најстрашније искуство икад поднето на Земљи, наш Спаситељ се усредсредио на радост!

А која га је радост очекивала? Сигурно је обухватала радост због прочишћења, исцељења и јачања нас; радост плаћања за грехе свих који ће се покајати; радост што је вама и мени омогућио да се вратимо кући – чисти и достојни – да живимо са својим небеским родитељима и породицама.

Ако се усредсредимо на радост која очекује нас или оне које волимо, шта можемо издржати што сада изгледа огромно, болно, страшно, неправедно, или једноставно немогуће?” ²

Трајна радост долази истрајавањем у Јеванђељу Исуса Христа и помагањем другима да учине исто. Трајна радост долази док пребивамо у љубави Божјој, слушајући Његове заповести и примајући Спаситељеву благодат. На јеванђеоском путу постоји радост у путовању као и радост на крају. Јеванђеље Исуса Христа jе пут свакодневне радости.