Пажљиво наспрам немарног
Како утицаји света све више прихватају зло, морамо се са свом марљивошћу борити да чврсто останемо на путу који нас безбедно води нашем Спаситељу.
Једном сам у излогу продавнице видела натпис „Срећа, 15$”. Била сам толико радознала да сазнам колико среће могу купити за 15 долара да сам ушла да видим. Оно што сам пронашла било је много јефтиних ситница и сувенира - ништа што сам видела не би могло да ми донесе срећу какву је натпис наговештавао! Током година пуно пута са размишљала о том натпису и како је лако тражити срећу у предметима који су јефтини или привремени. Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана благословени смо знањем како и где пронаћи истинску срећу. Она се налази у пажљивом живљењу по Јеванђељу које је успоставио наш Господ и Спаситељ, Исус Христ, у настојању да постанемо више налик Њему.
Имамо драгог пријатеља који је био машиновођа воза. Једнога дана, док је возиона својој траси, приметио је да се на прузи испред њега зауставио ауто. Брзо је схватио да се ауто заглавио и да не може прећи пругу. Одмах је поставио воз у стање приправности, што је укључило кочнице на сваком вагону, који су се протезали у дужини од 1200 метара иза локомотиве, са теретом од 5900 тона. Није било физичке могућности да се воз заустави пре него што удари у ауто, што се и десило. Срећом по људе у аутомобилу, чули су упозорење из воза и побегли из аута пре удара. Док је мађиновођа разговарао са полицијским инспектором, пришла им је бесна жена. Викала је да је видела цео догађај и посведочила да машиновођа није ни покушао да скрене како би избегао ауто!
Очигледно је да наш пријатељ машиновођа могао да скрене и напусти шине како би избегао несрећу, он и цео воз били би изгубљени због исклизнућа воза, и напредовање воза било би нагло заустављено. На његову срећу, шине којима се воз кретао задржале су точкове воза у сигурном кретању према одредишту без обзира на препреку на путу. Срећом по нас, и ми смо на шинама, заветном путу на који смо се обавезали када смо се крстили за чланство у Цркви Исуса Христа светаца поседњих дана. Иако на том путу повремено наилазимо на препреке, он ће водити у смеру нашег жељеног вечног одредишта ако чврсто останемо на њему.
Виђење о дрвету живота показује нам како нас последице немарности могу скренути са пута завета. Имајте у виду да су гвоздена шипка и тесна и узана стаза, то јест пут завета, водили право кa дрвету живота, где су вернима доступни сви благослови које су омогућили Спаситељ и Његово помирење. У виђењу се, такође, видела река која је представљала прљавштину света. Света писма описују да је ова река „текла поред” пута и пролазила близу стабла, не тик до њега. Свет је пун ометања која могу заварати и изабране, чинећи да немарно у живе по својим заветима – тако их водећи поред стабла, али не до њега. Ако не будемо у потпуности пажљиви у живљењу по нашим заветима, наше немарно понашање може нас на крају навести на забрањене стазе или да се придружимо онима који су већ ушли у велику и пространу зграду. Ако не будемо пажљиви, можемо се чак утопити у дубинама прљаве реке.1
Постоји пажљив начин и немаран начин за све, укључујући живљење по Јеванђељу. Када узмемо у обзир нашу посвећеност Спаситељу, да ли смо пажљиви или немарни? Због своје смртничке природе, зар понекад не оправдавамо своје понашање, понекад називајући своје поступке сивим, или мешајући добро са нечим што није тако добро? Кад год кажемо „међутим”, „осим”, или „али” када се то односи на слеђење савета наших вођа пророка или пажљиво живљење по Јеванђељу, заправо кажемо: „Тај савет се не односи на мене”. Можемо правдати све што желимо, али чињеница је да не постоји исправан начин да се уради погрешна ствар!
Тема за младе за 2019. годину је из Joвана 14:15 где Господ поучава: „Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.” Ако Га волимо како тврдимо, зар можемо показати ту љубав тако што ћемо бити мало пажљивији у живљењу по Његовим заповестима?
Пажљиво живети по Јеванђељу не значи да морамо бити уштогљени или напорни. Значи прикладно мислити и понашати се као ученици Исуса Христа. Док размишљамо о разлици између опрезног и немарног у нашем животу по Јеванђељу, ево неких мисли које треба размотрити:
Да ли смо опрезни у богослужењу Шабатом и у припреми за узимање причести сваке недеље?
Можемо ли бити опрезнији у молитвама и проучавању Светих писама или се активније укључити у иницијативу Хајде за мном - За појединце и породице?
Да ли смо опрезни у храмском богослужењу и да ли опрезно и свесно живимо по заветима које смо склопили приликом крштења и у храму? Да ли смо опрезни када је реч о нашем изгледу и облачењу, посебно на светим местима и приликама? Да ли смо опрезни у томе како носимо свете храмске гарменте? Или мода света диктира немарнији став?
Да ли смо опрезни у томе како служимо другима и како испуњавамо своје позиве у Цркви, или смо равнодушни или немарни у својим позивима на служење?
Да ли смо опрезни или немарни у ономе што читамо и гледамо на телевизији и на нашим мобилним уређајима? Да ли смо опрезни у свом изражавању? Или немарно прихватамо грубо и вулгарно изражавање?
Памфлет За јачање младих садржи стандарде који ће нам, ако их пажљиво следимо, донети богате благослове и помоћи нам да останемо на путу завета. Иако написан за добробит младих, његови стандарди не престају када прерастемо програме Младих мушкараца и Младих жена. Односе се на сваког од нас, све време. Читање ових стандарда може подстаћи друге начине на које можемо бити опрезнији у нашем јеванђеоском животу.
Не снижавамо своје стандарде да бисмо се уклопили или учинили да се неко други осећа пријатно. Ми смо ученици Исуса Христа, и као такви треба да уздижемо друге, подижемо их на више, светије место где и они могу жети веће благослове.
Апелујем на све нас да тражимо вођство Светог Духа да бисмо сазнали која прилагођавања да извршимо у својим животима како бисмо били опрезније усклађени са својим заветима. Такође вас молим да не будете критични према другима који су на истом путовању. „Суд је мој, каже Господ.”2 Сви ми смо у процесу раста и промене.
Занимљива ми је прича из Мормонове књиге о отпалим Амликијцима. Како би назначили другима да више нису повезани са Исусом Христом и Његовом Црквом, стављали су истакнути црвени знак на чела како би га сви видели.3 Насупрот томе, и као ученици Исуса Христа, како обележавамо себе? Могу ли други лако видети Његов одраз на нашем лицу и знати кога представљамо начином на који опрезно водимо свој живот?
Као заветни народ, не треба да се уклапамо са остатком света. Названи смо јединственим народом4 - какав комплимент! Како утицаји света све више прихватају зло, морамо се са свом марљивошћу борити да чврсто останемо на путу који нас безбедно води Спаситељу, увећавајући растојање између нашег живота по завету и световних утицаја.
Док размишљам о стицању трајне среће, схватам да се понекад налазимо у сивој зони. Мрачне сумаглице су неизбежне док путујемо путем завета. Искушења и немарност могу узроковати да неприметно променимо смер према тами света и удаљимо се од пута завета. Када се то догоди, наш вољени пророк, председник Расел М. Нелсон, подстакао нас је да се вратимо на пут завета и да то учинимо брзо. Како сам захвална за дар покајања и за моћ помирења нашег Спаситеља.
Немогуће је живети савршеним животом. Само један човек је могао да живи савршено док је боравио на овој телестијалној планети. То је био Исус Христ. Браћо и сестре, мада нисмо савршени, можемо бити достојни: достојни да узимамо причест, достојни храмских благослова и достојни за примање личног откривења.
Цар Венијамин је сведочио о благословима и срећи које примају оним који пажљиво следе Спаситеља: „А уз то, желео бих да размислите о благословеном и срећном стању оних који држе заповести Божје. Јер гле, благословени су они у свему, и у временском и у духовном, а остану ли верни до краја биће примљени на небо да могу тамо боравити са Богом у стању бескрајне среће.”5
Може ли се срећа купити за 15 долара? Не, не може. Дубока и трајна срећа долази свесним и пажљивим живљењем по Јеванђељу Исуса Христа. У име Исуса Христа, амен.