Слушање Његовог гласа

Живимо у свету у ком се многи гласови такмиче за нашу пажњу. Ударне вести, твитови, блогови, подкастови и уверљиви савети од Alexa-е, Siri-а и других, испуњавају наше животе, тако да је понекад тешко разумети којим гласовима се може веровати. Понекад у свом животу тражимо вођство случајних учесника на интернету, мислећи да ће већина пружити најбољи извор истине. А понекад храмљемо на обе стране¹ бирајући да не будемо ни хладни ни врући.² И с времена на време радимо оно што нам одговара, концентришући се на један једини глас или проблем или се ослањамо искључиво на своју способност размишљања

И премда сваки од ових приступа може бити користан, искуство показује да се није увек могуће ослонити на њих. Популарно није увек најбоље. Ако сте неодлучни између два мишљења, нећете се кретати ни у једном смеру. Практичност ретко доводи до нечега што заиста вреди. Усмереност на један глас или проблем може да утиче на нашу способност да видимо. А ослањање искључиво на наше властито размишљање може нас одвести у хиперинтелектуални замор мисли. Ако не будемо опрезни, погрешни гласови нас могу удаљити од основних начела Јеванђеља до места где ће бити тешко одржавати веру, и осећаћемо више празнине, горчине и незадовољства.

Дозволите ми да вам покажем на шта мислим тиме што користим аналогију и дајем пример из Светих писама. Висину већу од 8 хиљада метара алпинисти обично називају „зоном смрти”, јер на тој висини нема довољно кисеоника за живот. Постоји духовни еквивалент зони смрти. Ако проводимо превише времена на местима где нема вере, чак и наизглед добронамерни гласови ће одузети духовни кисеоник који нам је толико потребан.

Мормонова књига говори о Корихору, са којим се догодило нешто слично. Био је веома популаран јер његова учења „угађаху уму телесном”.³ Рекао је да родитељи и пророци поучавају безумним предањима, осмишљеним да ограниче слободу и држе у незнању.⁴ Тврдио је да људима треба дати слободу да раде све што желе, јер заповести нису ништа више него прикладно измишљена ограничења.⁵ За њега је вера у помирење Исуса Христа била „последица поремећеног ума”, рођеног из вере у биће које не може постојати јер се не може видети.⁶

Корихор је изазвао толику забринутост да су га довели пред врховног судију и високог свештеника. Тамо се обратио „силно надменим речима” критикујући вође и тражећи знак. И примио је знак. Био је ударен тако да није могао да говори. А онда је Корихор схватио да је преварен, и када је говорио о драгоценим истинама које је напустио, почео је да се жали: „Одувек знадох.”⁷

Корихор је затим просио за храну све док га група Зорамаца није изгазила, и то намртво.⁸ Последњи стих у његовој причи садржи ово трезвено размишљање: „И тако видимо да ђаво неће подупрети децу своју у последњи дан, него их журно одвлачи у пакао.”⁹

Пошто наш Небески Отац жели боље за нас, омогућава нам да чујемо Његов глас. Најчешће га чујемо кроз утиске Светог Духа. Свети Дух jе трећи члан Божанства. Он сведочи о Оцу и Сину,¹⁰ и послат је да нас научи свему¹¹ и показаће нам све што нам је чинити.¹²

Дух говори различитим људима на различите начине, и може говорити истој особи на различите начине у различитим временима. Као резултат тога, учење тих многих начина на које нам Он говори је доживотно трагање. Понекад говори нашем уму и срцу¹³ тихим, а ипак моћним гласом, који пробада до сржи.¹⁴ У другим приликама, Његови утисци нам заокупљају мисли или утичу на наша осећања.¹⁵ У неким ситуацијама ће изавати топлину у грудима.¹⁶ Ипак, у другим приликама, испуњава наше душе радошћу, просветљује нам ум,¹⁷ или даје мир нашим узнемиреним срцима.¹⁸

Можемо пронаћи и чути глас нашег Оца на многим местима. Можемо га пронаћи када се молимо, проучавамо Света писма, идемо у цркву, упуштамо се у духовне разговоре или посећујемо храм. Наравно, наћи ћемо га и на конференцији овог викенда.

Данас смо подржали 15-орицу мушкараца као пророке, видеоце и откровитеље. Њихова духовност и искуство дају им јединствен поглед на живот који нам је очајнички потребан. Њихове поруке се лако проналазе, и изречене су са апсолутном јасноћом. Говоре нам оно што Бог жели да знамо, без обзира да ли је популарно или није.¹⁹

Тражење Његовог гласа на било ком од ових места је добро, али тражење на многима од њих је још боље. А када га чујемо, морамо следити примљене смернице. Апостол Јаков је рекао: „Будите, пак, творци речи, а не само слушачи.”²⁰ Председник Томас С. Монсон је једном поучио: „Будни смо. Чекамо. Слушамо тај мирни, танки глас. Када говори, мудри људи и жене му се покоравају”.²¹

На самом почетку свог професионалног живота, сестра Хомер и ја смо морали да прихватимо промену која се односила на службене дужности. У том тренутку нам се то чинило озбиљном одлуком. Проучавали смо, постили и молили се, али одговор је каснио. На крају смо донели одлуку и кренули напред. Тада смо почели да осећамо мир и убрзо смо схватили да је то била једна од најбољих одлука које смо икада донели.

Као резултат тога, схватили смо да одговори понекад касне. Разлог може бити јер није право време, зато што одговор није потребан, или зато што Бог има поверења у нас да сами донесемо одлуку. Старешина Ричард Џ. Скот је поучио да треба да будемо захвални за такве ситуације и дао је следеће обећање: „Ако живите достојно и ваш избор је у складу са Спаситељевим учењима, а морате да делујете - делујте са вером… Бог вам неће допустити да одете предалеко, а да вам не пошаље упозорење о погрешном избору”.²²

Дакле, међу свим тим различитим гласовима морамо одлучити који ћемо глас послушати. Да ли слушати непоуздане гласове које наш свет подржава, или ћемо радити онако како је потребно да бисмо омогућили гласу нашег Оца да нас води у нашим одлукама и заштити нас од опасности? Што марљивије тражимо Његов глас, лакше нам је да га чујемо. И то није зато што је Његов глас постао гласнији, него зато што је наша способност да чујемо увећана. Спаситељ је обећао да ће нам, ако будемо слушали прописе Његове и приклањали ухо савету Његовом, дати још.²³ Сведочим да је ово обећање истинито - за сваког од нас.

Пре годину дана изгубили смо мог старијег брата у трагичној саобраћајној несрећи. Џонове ране године биле су пуне обећања и достигнућа. Али како је старио, болесно тело и несарађујући ум учинили су му живот веома тешким. Упркос чињеници да се у овом животу није десило исцељење, Џон се ипак држао своје вере и био одлучан да истраје, чинећи најбоље што је могао.

Знам да Џон није био савршен, али сам се питао шта му је давало такву издржљивост. Многи гласови су га вукли да постане циничан, али је одлучио да то не чини. Уместо тога, учинио је све што је могао да утврди свој живот у Јеванђељу. Живео је свој живот тако јер је знао да ће тамо наћи глас свог Учитеља; живео је тако јер је знао да ће тамо бити поучаван.

Браћо и сестре, у свету у коме има толико гласова који се такмиче за нашу пажњу, сведочим да нам је наш Небески Отац дао прилику да чујемо Његов глас и следимо га. Ако смо марљиви, Он и Његов Син ће нам давати упутства која желимо, снагу која нам је потребна и срећу коју сви желимо. У име Исуса Христа, амен.