Више од хероја

Од 1856. до 1860. године, хиљаде пионира светаца последњих дана вукло је своје ствари у ручним колицима преко 1600 км док су путовали до долине Солт Лејка. Пре сто шездесет седам година, ове недеље, 4. октобра 1856, председник Бригам Јанг је био изненађен када је сазнао да су две дружине са ручним колицама, које су предводили Едвард Мартин и Џејмс Вили, још увек стотинама километара удаљени од Солт Лејка, а зима се брзо приближавала.¹ Већ следећег дана, недалеко од места где се данас састајемо, председник Јанг је стао пред свеце и изјавио: „Многа наша браћа и сестре су у равницама са ручним колицима, и морају бити доведени овде… Идите и доведите те људе сада овамо.”²

Само два дана касније, прве спасилачке групе су кренуле у потрагу за пионирима са ручним колицима.

Члан Вилијеве дружине описао је очајну ситуацију пре доласка главне спасилачке групе. Испричао је: „Таман када се чинило да ће све бити изгубљено, а чинило се да је мало остало за живот, … као гром из ведра неба, Бог је услишио наше молитве. Спасилачка група, која је доносила храну и залихе… појавила се на видику… Како смо захвалили Богу за наше спасење.”³

Ови спасиоци су били хероји за пионире, излажући своје животе ризику у екстремним временским условима како би што више њих безбедно довели кући. Један такав херој био је Ифрајем Хенкс.

Средином октобра, несвестан невоље са ручним колицима, Хенкс се враћао својој кући у Солт Лејку након путовања када га је током ноћи пробудио глас који је рекао: „Људи са ручним колицима су у невољи, и ти си потребан; хоћеш ли отићи и помоћи им?”

Са тим питањем које му је звонило у глави, пожурио је назад у Солт Лејк Сити. И пошто је чуо председника Хебера Кимбала да позива додатне добровољце, Хенкс је следећег дана сам кренуо у помоћ. Крећући се брзо, претекао је друге спасиоце на путу и, када је стигао до Мартинове групе, Хенкс се присетио: „Призор који ми је био пред очима када сам ушао у њихов логор никада се не може избрисати из мог сећања… [и] био је довољан да дотакне најчвршће срце”.⁴

Ифрајем Хенкс се данима кретао од шатора до шатора благосиљајући болесне. Присетио се: „У многим случајевима, када смо послуживали болеснима и уклањали болести у име Господа Исуса Христа, страдалници би се одмах опоравили; били су излечени скоро тренутно”.⁵ Ифрајем Хенкс ће заувек остати херој за те пионире са ручним колицима.

Слично том изванредном спасавању, догађаји који утичу на наше животе, па чак и на ток историје, често су резултат одлука и достигнућа појединих мушкараца и жена – великих уметника, научника, успешних пословних људи и политичара. Ови изузетни појединци се често уважавају као „хероји”, са споменицима и спомен-обележјима подигнутим у знак сећања на њихове подвиге.

Када сам био мали, моји први хероји су били спортисти. Моја најранија сећања су прикупљање бејзбол сличица са сликама и статистиком играча прве лиге бејзбола. „Обожавање хероја” у детињству може бити забавно и невино, као што су деца која се облаче у своје омиљене суперхероје за Ноћ вештица. Иако се дивимо и поштујемо многе талентоване и изузетне мушкарце и жене због њихових способности и доприноса, ниво „обожавања”, ако је прекомеран, може бити еквивалентан деци Израела која су обожавала златно теле у пустињи на Синају.

Код одраслих, оно што је некада била невина забава у детињству може постати камен спотицања када нас „обожавање хероја” политичара, блогера, инфлуенсера, спортиста или музичара наведе да посматрамо „поврх циља”⁶ и изгубимо из вида оно што је заиста битно.

За децу Израела изазов није било злато које су донели са собом на свом путовању у обећану земљу, већ оно што су дозволили да злато постане: идол, који је тада постао предмет њиховог обожавања, одвраћајући њихову пажњу од Јахве, који је раздвојио Црвено море и избавио их из ропства. Њихова усредсређеност на теле утицала је на њихову способност да обожавају правог Бога.⁷

Тај херој, сада и увек, је Исус Христ, и било шта, или било ко да нас одвлачи од Његових учења, каква се налазе у Светим писмима и речима живих пророка, може негативно утицати на наш напредак на заветном путу. Много пре стварања овог света, гледали смо у Исуса Христа када је постало јасно да је план који је предложио Отац Небески, који је укључивао нашу прилику да напредујемо и постанемо попут Њега, био изазован.

Не само да је Исус Христ био вођа у одбрани плана нашег Оца, већ је имао и најважнију улогу у његовом спровођењу. Он се одазвао Оцу и добровољно понудио Себе „у откуп за све”,⁸ да плати дуг који би свако од нас стекао грехом, али не би могао да плати сам.

Председник Далин Х. Оукс је поучио: „Исус Христ је учинио све што је неопходно за наше путовање кроз смртни живот ка судбини која је зацртана у плану нашег Небеског Оца”.⁹

У Гетеиманском врту, када је био суочен са тако огромним задатком, уместо да избегне своју одговорност, Спаситељ је храбро изјавио: „Не моја воља него Твоја да буде”, и наставио да преузима на себе здружене болове, болести и страдање за грехе свих који ће икада живети.¹⁰ У савршеном чину послушности и посвећености, Исус Христ је испунио то врховно, херојско дело свеукупног стварања, чији је врхунац Његово славно Васкрсење.

На нашој најновијој генералној конференцији, председник Расел М. Нелсон нас је подсетио: „Која год питања или проблеме да имате, одговор се увек налази у животу и учењима Исуса Христа. Сазнајте више о Његовом помирењу, Његовој љубави, Његовој милости, Његовом учењу и Његовом обновљеном Јеванђељу исцељења и напредовања. Обратите се Њему! Следите Га”.¹¹ И додао бих: „Бирајте Га.”

У нашем сложеном свету, може бити примамљиво окренути се „херојима” друштва у настојању да добијемо смисао или јасноћу живота када се он можда чини збуњујућим или преоптерећујућим. Купујемо одећу коју они спонзоришу, прихватамо политику коју заступају и пратимо њихове предлоге на друштвеним мрежама. То би могло бити у реду као привремена разонода, али морамо пазити да овај облик обожавања хероја не постане наше златно теле. Избор „правог” хероја има вечне последице.

Када је моја породица допутовала у Шпанију да започнемо нашу службу као вође мисије, пронашли смо уоквирени цитат старешине Нила А. Максвела, који је важан за хероје које бирамо да следимо. Рекао је: „Ако најпре нисте изабрали царство Божје, на крају неће бити уопште важно шта сте изабрали уместо њега.¹² Браћо и сестре, бирајући Исуса Христа, Цара над царевима, бирамо Царство Божје. Сваки други избор је једнак бирању мишице телесне или златног телета, и на крају ће нас изневерити.

У старозаветној Књизи пророка Данила читамо извештај о Седраху, Мисаху и Авденагу, који су јасно знали ког хероја да изаберу – а то није био ниједан од богова цара Навуходоносора. Они су самоуверено изјавили:

„Бог наш, коме ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене…

А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику.”¹³

Као што је апотол Павле поучио: ,Има много богова”,¹⁴ и, могу додати, много такозваних хероја, којима смо позвани да се поклонимо, служимо и пригрлимо их. Али баш као што су Данилова три пријатеља знала, постоји само Један за кога је загарантовано да ће избавити – јер Он већ јесте, и увек ће.

За нас, на нашем путу назад у присуство Бога, у нашу обећану земљу, није проблем политичар, музичар, спортиста или влогер, већ избор да им дозволимо да постану примарни предмети наше пажње и усредсређености, замењујући нашег Спаситеља и Откупитеља.

Ми бирамо Њега, Исуса Христа, када одлучимо да поштујемо Његов дан, било да смо код куће или на одмору. Њега бирамо када бирамо Његове речи преко Светих писама и учења живих пророка. Њега бирамо када одлучимо да поседујемо храмску препоруку, да живимо достојно њеног коришћења. Њега бирамо када смо миротворци и одбијамо да се свађамо, „нарочито када су нам различита мишљењаwhen we have differences of opinion”.¹⁵

Ниједан вођа није показао више храбрости, ниједан хуманитарац више љубазности, ниједан лекар није излечио више болести и ниједан уметник није био креативнији од Исуса Христа.

У свету хероја, са споменицима и музејима посвећеним подвизима смртних мушкараца и жена, постоји један који стоји изнад свих других. Сведочим да Исус Христ није само наш херој, Он је наш Господ и Цар, Спаситељ и Откупитељ човечанства. у име Исуса Христа, амен.