1. Али гле, биће их много – у тај дан када ћу наставити да чиним ^ачудесно дело међу њима, да се могу сетити ^бзавета мојих које учиних са децом човечјом, да могу опет по ^вдруги пут ставити руку своју да обновим свој народ који је од дома Израеловог;

2. А и да се могу сетити обећања која дадох теби, Нефи, а и оцу твоме, да ћу се сетити потомства твога, и да ће ^аречи потомства твога изаћи из уста мојих потомству твоме. И речи моје ће ^бзвиждати крајевима земаљским, као ^взастава моме народу, који је од дома Израеловог;

3. А због речи мојих које ће брујати – многи од нејевреја ће рећи: ^аБиблија! Библија! Имамо Библију, и не може бити друге Библије.

4. Али овако говори Господ Бог: О, безумници, имаће они Библију, а изаћи ће она од ^аЈевреја, мог древног заветног народа. А како захваљују Јеврејима за ^бБиблију коју примише од њих? Да, шта нејевреји мисле? Сећају ли се патњи, и трудова, и боли јеврејских, и марљивости њихове према мени у проношењу спасења нејеврејима?

5. О, ви нејевреји, споменусте ли се Јевреја, мог древног заветног народа? Не, већ их проклесте, и ^амрзисте их, и не настојасте их опоравити. Али гле, узвратићу све то на главе ваше, јер ја, Господ, не заборавих свој народ.

6. Ти безумниче, који ћеш рећи: ^аБиблија, имамо Библију, и не треба нам друга Библија. Да ли сте примили неку Библију осим оне од Јевреја?

7. Не знате ли да има више народа од једног? Не знате ли да ја, Господ Бог ваш, ^астворих све људе, и да се сећам оних који су на ^бострвима морским, и да владам горе на небесима и доле на земљи, и износим реч своју деци човечјој, да, и то свим народима земаљским?

8. Зашто гунђате што ћете примити још речи мојих? Не знате ли да је сведочанство ^адва народа ^бдоказ вама да сам ја Бог, да се сећам једног народа као и другог? Стога, исте речи говорим једном народу као и другом. А када се два ^внарода удруже удружиће се и сведочанство та два народа.

9. А то чиним да многима докажем да сам ^аисти јуче, данас, и заувек и да речи своје изричем како ми се свиди. И зато што једну ^бреч изговорих не мислите да не могу и другу изговорити, јер дело моје није још довршено нити ће бити до свршетка човечјег, нити од тада па надаље.

10. Стога, зато што Библију имате не мислите да она садржи све ^аречи моје, нити мислите да не учиних да још тога буде записано.

11. Јер ја заповедам ^асвим људима, и на истоку и на западу, и на северу и на југу, и на острвима морским, да ^бпишу речи које им говорим, јер по ^вкњигама које ће бити написане ^гсудићу свету, сваком човеку по делима његовим, по оном што је записано.

12. Јер гле, говорићу ^аЈеврејима и они ће то писати, а говорићу и Нефијцима и они ће то ^бписати, а говорићу и другим племенима дома Израеловог, које изведох, и они ће то писати. И говорићу и ^всвим народима земаљским, и они ће то писати.

13. И догодиће се да ће ^аЈевреји имати речи Нефијаца, и Нефијци ће имати речи Јевреја, а Нефијци и Јевреји имаће речи изгубљених племена Израелових, а ^бизгубљена племена Израелова имаће речи Нефијаца и Јевреја.

14. И догодиће се да ће мој народ, који је од ^адома Израеловог, бити сабран кући, у земље поседа њихових, а и реч моја биће у ^бједно сабрана. И показаћу онима што се против речи моје боре и против мога народа, који је од ^вдома Израеловог, да сам ја Бог, и да се ^гзаветовах Авраму да ћу се сећати ^дпотомства његовог ^ђзаувек.