1. Да, јер овако говори Господ: Отпустих ли те, или те одбацих заувек? Јер, овако говори Господ: Где је распусна књига матере ваше? Коме те отпустих, или коме те од повереника својих продах? Да, коме вас продах? Гле, због безакоња својих се ^апродасте, и због преступа ваших мајка ваша је отпуштена.

2. Стога, кад дођох, не беше никога, кад ^азвах, нико се не одазва. О, доме Израелов, да није икако окрачала рука моја те не може откупити, или немам моћ да избавим? Гле, претњом својом ^бморе исушујем, ^вреке претварам у пустињу и чиним да се ^гриба њихова усмрди због нестанка воде, и оне од жеђи умиру.

3. Облачим небеса ^атамом и ^бкострет им за покривач дајем.

4. Господ Бог даде ми ^ајезик ученог, да знам како да ти упутим реч савета, о доме Израелов. Кад сте уморни, буди Он свакога јутра. Буди Он ухо моје да чује попут ученог.

5. Господ Бог ^ауши ми отвори, и ја се не побуних, нити леђа окренух.

6. Леђа подметох ^аонима који ме удараху, а образе онима што ми браду чупаху. Не заклањах лице своје од увреда и пљувања.

7. Јер ће ми Господ Бог помоћи, зато се нећу постидети. Зато поставих образ свој као кремен, и знам да се нећу осрамотити.

8. А Господ је близу и Он ме правда. Ко ће се са мном препирати? Супротставимо се заједно. Ко је противник мој? Нека ми се приближи, и ударићу га снагом уста својих.

9. Јер Господ Бог ће ми помоћи. И сви они који ме ^аосуђују, гле, сви ће се као хаљина излизати и мољац ће их изјести.

10. Ко се међу вама боји Господа, те слуша ^аглас слуге Његовог, па хода у мраку и нема видела?

11. Гле сви ви који огањ распалисте, и опасујете се искрама, идите у светлости огња ^асвога и у искрама које распалисте. То вам је из руке моје – у мукама ћете лежати.