1. И ево, догоди се да Зениф повери царство Ноју, једном од синова својих. Стога Ноје поче да влада уместо њега, а он не ходаше путевима оца свога.

2. Јер гле, не држаше он заповести Божје, него слеђаше жеље срца свога. И имаше много жена и ^аиноча. И ^бучини да његов народ грех чини и ради оно што је одвратно у очима Господњим. Да, чињаху они ^вкурварства и сваковрсну опакост.

3. И наметну порез, петину од свега што поседоваху, петину од злата њиховог и сребра њиховог, и петину од ^азифа њиховог, и од бакра њиховог, и од месинга њиховог и од гвожђа њиховог, и петину од товљеника њихових, а такође и петину од свих житарица њихових.

4. И све то узе за издржавање своје, и жена својих и иноча својих, а уз то и свештеника својих и жена њихових и иноча њихових. Тако он беше изменио послове у царству.

5. Свргну, наиме, све свештенике који беху посвећени од оца његовог и посвети нове уместо њих, оне који беху узнесени у охолости срца својих.

6. Да, и тако они беху подржавани у лењости својој и у идолопоклонству своме и у курварствима својим, порезима које цар Ноје наметну своме народу. Тако се народ силно труђаше да подржи безакоње.

7. Да, и посташе, такође, идолопоклоници, јер беху обманути ништавним и ласкавим речима цара и свештеника, јер им ласкаво говораху.

8. И догоди се да цар Ноје изгради многе отмене и простране грађевине и украси их финим радом у дрвету и сваковрсним драгоценостима, златним, и сребреним, и гвозденим, и месинганим, и зифеним, и бакарним;

9. И себи, такође, сагради пространу палату, и престо на сред ње, а све то беше од финог дрвета украшено златом и сребром и драгоценостима.

10. И нареди, такође, да радници његови израђују сваковрсне украсе унутар зидина храма, од финог дрвета и бакра и месинга.

11. А седишта, која беху издвојена за високе свештенике, која беху изнад свих других седишта, украси чистим златом и нареди да се испред њих сагради наслон да могу одмарати тела своја и руке своје на њему док његовом народу буду говорили лажи и ништавне речи.

12. И догоди се да изгради ^акулу близу храма, да, веома високу кулу, толику да може стати на врх њен и надзирати земљу шиломску, а и земљу шемлонску, које Ламанци поседоваху, и чак могаше надзирати и сву земљу унаоколо.

13. И догоди се да нареди да се изграде многе грађевине у земљи Шилом и нареди да се подигне велика кула на брежуљку северно од земље шиломске, која беше уточиште деци Нефијевој у време кад побегоше из земље. И тако чињаше са богатством које порезом добијаше од свога народа.

14. И догоди се да ослони срце на богатство своје и провођаше време у разузданом животу са женама својим и иночама својим. А тако и свештеници његови провођаху време своје са блудницама.

15. И догоди се да засади винограде унаоколо по земљи и сагради пресе за цеђење и прављаше вина у изобиљу и стога поста ^авинопија, а и народ његов.

16. И догоди се да Ламанци почеше нападати његов народ, мање групе, и убијати их на пољима њиховим и док чуваху стада своја.

17. А цар Ноје посла страже унаоколо земље да их задрже, али не посла довољан број и Ламанци навалише на њих и побише их, и многа стада изведоше из земље. Тако их Ламанци почеше уништавати и на њима искаљивати мржњу своју.

18. И догоди се да цар Ноје посла војске своје против њих, и они беху потиснути, то јест, потиснуше их накратко. Стога се вратише радујући се плену своме.

19. А ево, због те велике победе узнесоше се у охолости срца својих, ^ахваљаху се снагом својом говорећи да њихова педесеторица могу стати против хиљаде Ламанаца. И тако се хваљаху и уживаху у крви и проливању крви браће своје, а све због опакости цара њиховог и свештеника.

20. И догоди се да међу њима беше човек по имену ^аАбинади. И он пође међу њих и поче прорицати, говорећи – Гле, овако говори Господ и тако ми заповеди, говорећи, пођи и кажи овом народу, овако говори Господ: Јао овом народу, јер видех одвратности њихове и опакост њихову и курварства њихова и уколико се не покају походићу их у срџби својој.

21. И уколико се не покају и не окрену Господу Богу своме, гле, предаћу их у руке непријатеља њихових, да, и биће одведени у ^аропство и биће мучени руком непријатеља својих.

22. И догодиће се да ће знати да сам ја Господ Бог њихов, а ја сам Бог ^аревностан, који походи безакоња свога народа.

23. И догодиће се да ће, уколико се овај народ не покаје и не окрене Господу Богу своме, бити одведени у ропство. И нико их неће избавити осим Господа, Свемогућег Бога.

24. Да, и догодиће се да кад ми завапе бићу ^аспор да чујем вапаје њихове, да, и допустићу да их ударају непријатељи њихови.

25. И уколико се не покају у кострети и пепелу, и не завапе снажно Господу Богу своме, нећу ^апослушати молитве њихове, нити ћу их избавити из невоља њихових. И тако говори Господ, и тако ми Он заповеди.

26. Ево, догоди се да када им Абинади изговори ове речи, они се разгневише на њега и настојаху да му одузму живот. Али, Господ га избави из руку њихових.

27. Ево, када цар Ноје чу речи које Абинади изговори народу, и он се разгневи и рече: Ко је Абинади да суди мени и моме народу, или, ^ако је тај Господ који ће донети тако велику невољу на мој народ?

28. Заповедам вам да доведете овамо Абинадија да га могу погубити, јер он то рече како би мој народ подстакао на срџбу једне против других, и да би изазвао сукобе међу мојим народом. Стога ћу га погубити.

29. Ево, очи народа беху ^азаслепљене, стога ^ботврднуше срца своја на речи Абинадијеве и од тада га настојаху ухватити. А цар Ноје отврдну срце своје према речи Господњој и не покаја се због злих дела својих.