Света писма
Мосија 17


Поглавље 17.

Алма верује у Абинадијеве речи и записује их – Абинади доживљава смрт огњем – Својим убицама прориче болест и смрт огњем. Око 148. год. пре Христа.

1. И ево, догоди се да када Абинади беше завршио то казивање, цар заповеди да га асвештеници ухвате и учине да буде усмрћен.

2. Али, међу њима беше један који се зваше аАлма, који такође беше потомак Нефијев. А беше он младић и бповерова речима које Абинади беше говорио, јер знаше за безакоње о ком сведочаше Абинади против њих. Стога, поче молити цара да се не гневи на Абинадија, него да га пусти да оде у миру.

3. Али, цар се још више разгневи и нареди да Алму истерају из њиховог окружења, и посла слуге своје за њим да га погубе.

4. Али он побеже испред њих и сакри се, те га не нађоше. И док много дана беше сакривен, азаписа све речи које Абинади беше говорио.

5. И догоди се да цар нареди да страже његове опколе Абинадија и ухвате га. И они га свезаше и бацише у тамницу.

6. А после три дана, посаветовавши се са свештеницима својим, нареди да га поново доведу пред њега.

7. И он му рече: Абинади, нађосмо оптужбу против тебе, и заслужујеш смрт;

8. Јер рече да ће сам аБог сићи међу децу човечју. И ево, због тога, бићеш погубљен уколико не повучеш све речи којима зло говораше о мени и моме народу.

9. Тад му Абинади рече: Кажем вам, нећу повући речи које вам говорах о овом народу, јер су истините, а да бисте знали да су истините допустих да паднем у руке ваше.

10. Да, и трпећу све до смрти и нећу повући речи своје и оне ће стајати као сведочанство против вас. И ако ме погубите анедужну крв ћете пролити. И то ће, такође, стајати као сведочанство против вас у последњи дан.

11. И ево, цар Ноје беше спреман да га пусти, јер се уплаши речи његове. Он се, наиме, уплаши да ће судови Божји доћи на њега.

12. Али, свештеници подигоше гласове своје против њега и почеше га оптуживати, говорећи: Ружио је цара. Стога, цар беше подбуњен на срџбу против њега, те га предаде да буде погубљен.

13. И догоди се да га ухватише и свезаше и прућем запалише кожу његову, да, и то до смрти.

14. И ево, када пламенови почеше да га прже, он им повика, говорећи:

15. Гле, као што ви мени учинисте, догодиће се да ће потомство ваше учинити да многи поднесу бол коју ја подносим, и то болове асмртне огњем, а то зато што верују у спасење Господа Бога свога.

16. И догодиће се да ћете бити мучени сваковрсним болестима због безакоња својих.

17. Да, и бићете аударани по свакој руци и бићете прогоњени и расејани тамо-амо, баш као што дивље и свирепе звери прогоне дивље стадо.

18. И у тај дан ловиће вас и хватати рука непријатеља ваших, и тада ћете трпети, као што ја трпим, асмртне болове огњем.

19. Тако Бог извршава аосвету над онима који уништавају Његов народ. О, Боже, прими душу моју.

20. И ево, када Абинади беше рекао ове речи, паде, смртно страдавши од огња. Да, беше усмрћен јер не хтеде да порекне заповести Божје, смрћу запечативши истинитост речи својих.