Подстицаји у храму

Када сам служио као обредни радник у храму Хјустон Тексас, група возача мотоцикала скренула је на наш паркинг и питала да ли могу да уђу у храм. Председник храма, Ричард Сатон, објаснио је групи сврху храма и потребу за храмском препоруком за улазак у зграду. Главни возач и његов пријатељ били су посебно пажљиви.

„Осетио сам нешто када смо пролазили поред ваше зграде”, рекао је. „Не могу то да објасним, али то је био тако посебан утисак да сам желео да сазнам шта је могло да га изазове.

Пар је желео да сазна више, па је председник Сатон организовао да га мисионари посете.

Више од годину и по касније, неко је покуцао на врата канцеларије председника Сатона у храму. „Нећете ме препознати, али пре неког времена сам пролазио овуда са неким другарима на нашим мотоциклима. Тада сам могао да гледам само споља.” Држећи храмску препоруку, наставио је: „Данас ћу гледати изнутра.

Слика

жена шета испред храма

Други језик

Када су Дин и Бони Хил позвани да служе као старији мисионари у храму Кочабамба Боливија, Бони је била уплашена. Никада није учила шпански и била је несигурна у своју способност да врши неопходне обреде или да комуницира са другима на непознатом језику. У свештеничком благослову јој је обећано да ће моћи да комуницира и вербално и духовно на шпанском.

„Не могу да причам много шпански ван храма”, каже она. „Али у дому Господњем, чини се да ми то лако иде.”

Чак и након што су се она и њен муж вратили кући и присуствовали сесијама на шпанском у Храму Огден Јута, посетиоци су приметили њен сјајан нагласак.

Председник Расел М. Нелсон је рекао: „Можемо цео дан бити надахнути искуствима других у вези са храмом и породичном историјом. Међутим, да бисмо и сами доживели ту радост, морамо нешто учинити.”¹

У храму нас очекују радост и надахнуће, као и подстицаји и уверавања. Тамо се говори и разуме небески језик који није доступан нигде другде на земљи. Приступамо откривењу које Господ жели да нам да у храму не само када присуствујемо у храму, већ и идемо тамо очекујући откривење. Ево неколико примера примљеног надахнућа:

• Мартин Гури из Обале Слоноваче тражио је смернице у храму о важној животној ствари и имао је изванредну потврду да му је већ услишена молитва о томе. То је начело ком је Господ поучио Оливера Каудерија: „Помисли на ноћ када си завапио к мени у срцу своме… Зар нисам умирио ум твој по том питању? (Учење и завети 6:22, 23).

• Ренди Бронсон живи у близини Храма Пејсон Јута и годинама је истраживала породичну историју. „Али ја имам неактивног сина и нисам увек сигурна шта могу да урадим за њега. Зато не само да стављам његово име на спискове за молитву, већ се усрдно молим у храму, покушавајући да сазнам шта могу да учиним за њега. Добијам назнаке шта могу да кажем или учиним за њега.”

• „Ти си добра мајка”, рекла је Стефани Факрел Хил непознатој жени у Храму Логан Јута. Како знаш?” упитала је млада мајка оклевајући. Сестра Хил је рекла: „Видела сам боје ваше деце на вашим рукама, и када сам то приметила, осетила сам да ме је Дух подстакао да вам кажем. Млада мајка је покушавала да сакрије руке. Одахнула је; сада се осећала прихваћеном, а не упадљивом.

Храм је место које помаже не само у спасавању наших предака, него и у примању откривења које може да води нас и друге на заветном путу. Председник Нелсон је рекао: Сваком од нас потребно је стално духовно јачање и поучавање које је могуће само у дому Господњем”.^2. Ови подстицаји и утисци, примљени у Његовом светом дому, поучавају нас да видимо онако како Исус види, да чујемо онако како Он чује и да живимо онако како је Он живео.