Промена мог приступа стицању сведочанства

Свако ко гледа споља назвао би ме „активном” у Цркви, али још увек нисам знала да ли је Црква истинита. Али јесам желела да знам.

Зато сам одлучила да служим мисију. Погрешно сам претпоставила да ћу као мисионарка аутоматски вероватно добити одговоре од Бога. И даље нисам улагала много труда у молитву или проучавање, али убрзо сам добила своје задужење.

На почетку своје мисије, мучила сам се да осетим Духа током онлајн обуке у време пандемије због свог половичног труда. Али онда сам лично стигла у центар за обуку мисионара. А моје време тамо је било најдуховније искуство у мом животу. То је био први пут да сам имала једноставно семе вере које је било стварно.

Коначно ступање на мисијско поље је било тешко. Осећала сам се као да се мало сведочанство које сам стекла изгубило.

Једног дана сам плакала, а онда ми се вратила једна успомена. Тата ме је обично питао како ми је прошао дан у школи, а ја бих увек рекла да ми је било досадно. А он би рекао: „Па, разлог томе је што си га ти учинила досадним. Ако желиш да школа буде забавна, учини је забавном.” Схватила сам да могу или да максимално искористим своје време на мисији учењем и напредовањем или да се осећам јадно.

Зато сам се молила искреније него икада да бих изразила Небеском Оцу да ћу се трудити да променим свој став. После тога сам била мотивисана да се више трудим. Почела сам истински да проучавам, молим се и размишљам, и временом се тај трачак сведочанства вратио – и наставио да расте. Била сам мање разочарана и почела сам да налазим радост у Јеванђељу.

Када сте имате осећај да ваша вера не расте, могли бисте се запитати да ли је Бог ту и да ли му је стало. Али научила сам да је Он увек са нама и да ће нам помоћи да ојачамо своју веру и сведочанство ако преузмемо одговорност и уложимо напор (видети Moрони 10:4).

Старешина Роберт Д. Хејлс (1932–2017), из Већа дванаесторице апостола, рекао је: „Иако изгледа да не постоји тачна формула по којој свако од нас прима сведочанство, изгледа да постоји јасно уочљив образац.”^1. Тај образац укључује искрену жељу да сазнамо истину, молитву, спремност да служимо тамо где смо позвани, настојање да будемо послушни, проучавање Светих писама и њихову примену у нашим животима, као и став понизности.

Никада нисам радила на јачању своје вере променом свог става, слеђењем овог обрасца и улагањем целог срца у повезивање са Небеским Оцем и Исусом Христом. Када сам направила те промене, почела сам да добијам одговоре и да верујем у истине.

Сестра Ребека Л. Крејвен, друга саветница у врховном председништву Младих жена, недавно је рекла: „Бити ученик Исуса Христа подразумева више од самог надања или веровања… Захтева да урадимо нешто.”^2. Лично сам научила да је то истина: оно што улажем у Јеванђеље то и добијам.

За посматраче, мој ниво активности у Цркви вероватно изгледа као и увек. Међутим, променила сам своју посвећеност Јеванђељу у свом срцу. И то је донело пуну промену.