„Промене са којима желимо и промене са којима не желимо да се суочимо” Лијахона, јул 2023.
Пунолетне младе особе
Промене са којима желимо и промене са којима не желимо да се суочимо
Шта је ваш дугорочни циљ? Ако знате чему тежите, бићете спремни, па чак и жељни, да направите промене у свом животу.
Да ли сте икада морали да направите промену за коју заправо нисте имали мотивацију? Или промену коју нисте очекивали да ћете морати да извршите?
Пре отприлике 15 година мој лекар ми је рекао да морам да променим начин живота: „Почни да будеш активнији, или нећеш дуго живети”, рекао ми је. Озбиљно сам схватио његово упозорење. Одлучио сам да почнем да трчим.
Да би ова промена животног стила била успешна, морао сам да гледам дугорочно, јер да сам гледао краткорочно, не бих стигао далеко.
Мој дугорочни циљ који се понавља је да трчим један маратон сваке године. Овај циљ ми помаже да устанем и трчим свакога дана јер знам да ћу одређеног дана следеће године морати да трчим 42,2 километра. Остајем дисциплинован да тренирам и испуњавам своје краткорочне циљеве сваке недеље јер знам да ме спремају за дан трке.
Понекад искрсну ствари које покушавају да ме зауставе, попут временских прилика. Можда је напољу превруће или прехладно, или можда пада киша. Тако да морам да трчим унутра на траци за трчање, иако много више волим да трчим улицом. Повреде такође покушавају да ме зауставе. Можда се нисам правилно истегао пре трчања, па сам укљештио тетиву колена. Или можда није нужно моја грешка што сам се повредио. Али без обзира на оно што се дешава, не могу да одустанем јер знам да ћу следеће године трчати маратон. Зато правим измене у свом тренингу. Опорављам се и поново трчим.
Трчање ме је научило доста тога о Јеванђељу. Сви имамо дугорочни јеванђеоски циљ да издржимо до краја и постигнемо узвишење. Али постављамо краткорочне циљеве као што је узимање причести у цркви сваке недеље што нам помаже да тамо стигнемо. Духовно се повређујемо када правимо грешке. Али ми не одустајемо. Кајемо се и враћамо се тамо. Једини начин на који можемо да постигнемо наш дугорочни циљ је да правимо мале промене на целом путу које ће нам помоћи да останемо на правом путу.
Избор промене
Више од једне деценије радио сам као виши потпредседник за Волмарт у Бразилу. Моја породица је била финансијски стабилна, уживао сам у свом послу, и живот је био добар. Али посао је био захтеван. Од мене се захтевало да много путујем, што је ометало нашу породицу и моју службу у Цркви. После 11 или 12 година, постало је превише оптерећујуће.
Супруга и ја смо се заједно саветовали и предложили да напустим овај посао. Разговарали смо о томе са својом децом и заједно смо рекли: „Време је да направимо промену”.
Када сам дао отказ, свео сам се сам са вишег потпредседника на незапослену особу. Било је потребно скоро годину дана да пронађем и прихватим други посао. Када сам коначно преузео позицију у малој компанији за некретнине у Сједињеним Америчким Државама, осећао сам се добро због тога. Овај посао ће ми омогућити да више времена посветим ономе што је заиста важно.
Али други људи су ми рекли да сам луд. Зашто оставити стабилан посао због компаније за некретнине за коју нико није ни чуо? И прећи пола света, у Сједињене Америчке Државе?
Били су у праву да је ово огромна промена коју смо изабрали. Али погрешили су да је то био лош избор.
Требало нам је много вере да променимо посао и преселимо се у нову земљу, али Господ се побринуо за нас. И имао сам више времена за испуњавање својих обавеза мужа, оца и члана одељења.
Верујем да је промена обавезна за постизање нашег потенцијала. Никада нећемо постати оно што Небески Отац жели да будемо ако смо пасивни у свом животу. А постајемо слични Њему када са вером вршимо промишљене промене.
Принуђени на промену
Још једна велика промена која се догодила у мојој породици је када је мој најмлађи брат погинуо у саобраћајној несрећи. Нисмо то изабрали нити желели ни за њега ни за нас, и то је и даље болно, чак и после 10 година. Присилна промена никада није лака.
Али промене које не одаберемо, такође, могу постати прилике за изградњу наше вере у Небеског Оца и Исуса Христа. Лако је остати веран када се све одвија како желимо. Али можемо ли задржати веру и наставити даље када промене не иду у нашу корист?
Развод, неплодност, незапосленост, болест и друга болна искуства попут ових нису искуства којима се надамо и које планирамо. Она могу учинити да се осећамо као да се живот дешава ван наше контроле. Али то није сасвим тачно – у вашим нежељеним околностима, још увек постоје ствари које можете контролисати. Можете поставити мале циљеве, чак и само циљ да издржите још један дан. Ви то можете! Све можете да поднесете са стрпљењем! (видети Aлмa 38:4).
Јосиф из Египта је савршен пример тога. Његов живот је био пун принудних промена – два пута је губио слободу! (Једном када су га браћа продала у ропство, и поново када га је Петефрије стрпао у затвор.) Али Јосиф није поклекао јер су његове околности биле непожељне или непланиране. Прилагођавао се и растао кроз своја искуства. И на крају је спасао своју породицу и читав један народ. Господ га је обликовао и припремао целим путем (видети Прва књига Мојсијева 37–46).
Тешко је бити стрпљив када присилна промена поремети ваш план, али запамтите да је дугорочни циљ постизање узвишења. Небески Отац зна шта нам је потребно да бисмо стигли тамо: „Не можете поднети присуство Божје сада, нити служење анђела; стога, будите и даље стрпљиви док не постанете савршени” (Учење и завети 67:13).
Промена нам помаже да постанемо попут Спаситеља
Небески Отац вас воли и жели да успете. Жели да будете срећни. И успоставио је план за вас да постигнете и једно и друго.
Када видим смртни живот какав је требало да буде – тренинг – промене у мом животу постају сврсисходније. Промена ми помаже да постигнем свој дугорочни циљ, а то је да постанем попут мог Спаситеља Исуса Христа. Знам да Небески Отац има исти дугорочни циљ за мене и сву своју децу. Баш као што је мој лекар знао да морам нешто да променим зарад свог здравља, Бог јасно види промене које треба да учинимо да бисмо постали попут Њега. Он нас подржава и обезбеђује изворе попут Светих писама, локалне заједнице и живог пророка да нам помогну у нашој потрази да се променимо на боље.
У најтежим данима – оним данима када је тешко устати из кревета и обући патике за трчање, када знате да се морате покајати или када се борите са неком другом неочекиваном променом – подсећамо се на бескрајну Божју љубав и на Његову жељу да будемо још срећнији него што смо сада.
Тај подсетник нам даје снагу да извршимо промене на које нас Дух подстиче. И помаже нам да верујемо да су неочекиване промене које смо приморани да учинимо део Његовог плана за нашу највећу срећу.