„Споро читање: Посматрање Спаситеља у Светим писмима”, Лијахона, јан. 2024.
Споро читање: Посматрање Спаситеља у Светим писмима?
Позајмљивање овог приступа из уметности може нам помоћи да посматрамо Исуса Христа у Мормоновој књизи.
Ла Пиета, аутор: Микеланђело
Микеланђелу је требало више од годину дана да створи Ла Пиету, задивљујућу скулптуру Марије која држи Исусово тело након распећа. Леонардо да Винчи је провео још дуже, око три године, сликајући свој чувени приказ Тајне вечере.
Ако бисте морали да погађате, колико дуго посетилац музеја уметности проведе – у просеку – гледајући свако уметничко дело?
Одговор је 17 секунди, према једној студији.1
Замислите: 17 секунди гледајући уметничко дело које је уметник можда годинама стварао.
То је разумљиво. Постоје стотине слика и скулптура у музеју, а ми смо заузети људи. Зато журимо и усвајамо колико можемо. Иронично, вођени страхом да нешто пропустимо, на крају пропуштамо саму сврху уметности – емоције и мисли које су уметници желели да доживимо. Пролазимо погледом преко сваког дела у музеју, али истински не посматрамо ни једно од њих. Онда из музеја излазимо исцрпљени и ненадахнути. Можда се чак и питамо шта људи виде у уметности – уверени, можда, да је уметност за високообразоване, а не за све људе.
Споро посматрање
Да би решили овај проблем, музеји уметности широм света охрабрују посетиоце да практикују нешто што називају „споро гледање”2 Позивају људе да одаберу једно уметничко дело у музеју, примире се, и истражују га пажљиво неко време – 5 до 10 минута. Да га посматрају из различитих углова. Да се приближе да би уочили детаље. Да се одаље и посматрају као целину. Понекад се посетиоцима чак каже да не читају описни натпис музеја који анализира уметничко дело – бар не док не буду имали прилику да формирају своје мишљење и дођу до сопствених открића.
Споро посматрање је трансформисало искуство многих људи у вези са музејом уметности. Неки који себе никада нису сматрали љубитељима уметности постали су страствени према уметности. Стичу самопоуздање да могу да открију смисао у било ком уметничком делу и налазе радост у ономе што открију. Сазнају да им не треба факултетска диплома из историје уметности да би их уметност дотакла; само треба да успоре и дају уметности шансу да уради оно за шта је створена.
Да ли се иста начела могу применити на читање Светих писама – на пример, на наше проучавање Мормонове књиге преко приручника Хајде за мном ове године?
Знамо да је Мормонова књига, као још једно сведочанство о Исусу Христу, написана са намером да ојача нашу веру у Спаситеља (видети 1. Нефи 6:4). Знамо да су је написали надахнути Божји пророци, посебно за наше време (видети на пример Мормон 8:35). Знамо да су древни пророци који су написали Мормонову књигу то чинили уз велику личну жртву. Сам поступак урезивања речи на металне плоче био је мукотрпан и напоран (видети Јаков 4:1). А неки од њих су ризиковали своје животе да сачувају запис како би нам данас био доступан (видети Мормон 6:6; Морони 1).
Ипак, понекад, у нашој заузетости, журимо кроз читање Мормонове књиге. Можда осмотримо неколико стихова током доручка или на путу до посла. Можда ћемо прећи преко сваке речи у поглављу, али много тога не усвојимо. Не сваки пут, али понекад затворимо књигу или апликацију не осећајући се другачије него што смо се осећали када смо почели.
Споро читање
Ако дело ликовне уметности заслужује да буде цењено кроз споро посматрање, можда Мормонова књига заслужује наше „споро читање”. То не значи нужно да наше проучавање Светих писама треба да траје дуже, само да бисмо могли имати користи од промене брзине. Уместо да журимо да завршимо поглавље, можда се данашњим проучавањем усредсредимо на само три или четири стиха. Али да се заиста удубимо у те стихове. Примећујемо детаље, речи и изразе. Размишљамо зашто би сваки могао бити важан – да ли ме нешто поучава о Спаситељу? Да ли продубљује моју љубав према Њему и моју веру у Њега? Има ли нешто што Он жели да знам?
Споро читање нам омогућава да приметимо оно у Мормоновој књизи што иначе не бисмо приметили. Оно што је најважније, може нам помоћи да чешће видимо Спаситеља у овој књизи која је написана да сведочи о Њему. Споро читање је начин да отворимо очи, умове и срца за снажно сведочанство Мормонове књиге о Исусу Христу. Надахњујуће уметничко дело, када одвојимо време да га заиста посматрамо, може променити живот. На још дубљи начин, виђење Спаситеља у Светим писмима може дубоко утицати на наше мисли и осећања – и, услед тога, на наше животе.
На пример, претпоставимо да читате 1. Нефија, 1. поглавље. Пажњу вам привлачи 6. стих, па успорите и задржите се на њему неко време. Можда ће вас привући „стуб огњени” који је Лехи видео да се „задржа на стени”. То је нешто необично за ватру. Шта би то могло да значи? Ваше мисли би могле да иду на друге огњене стубове који се помињу у Светим писмима (фусноте би вам ту могле помоћи). Можете размишљати о томе зашто се Господње присуство тако често пореди са огњем. Шта то говори о Њему? Да ли је Он икада био као стуб огњени у вашем животу?
Много је тога за размишљање. А ви још нисте ни завршили стих.
Наравно, има вредности у брзом читању Мормонове књиге. Може нам помоћи да сазнамо свеобухватну причу и усвојимо широке периодичне теме. Али има много тога да се научи о Исусу Христу у детаљима Мормонове књиге, а понекад је најбољи начин да видите те детаље ако успорите и пажљиво погледате.
Нефи је рекао о речима које је написао у Мормоновој књизи: „Ове речи … [су] речи Христове, и Он ми их даде; и … Христ ће вам показати, у последњи дан, моћу и великом славом, да то јесу речи Његове” (2. Нефи 33:10–11). Не морате да будете вешт читалац да бисте пронашли Спаситељеве речи у Мормоновој књизи. Само треба да успорите и дате Мормоновој књизи прилику да уради оно за шта је створена – да изгради вашу веру у Исуса Христа.