„Да ли се ‘квасим’ или ‘урањам’? Лијахона, јануар 2024.
Хајде за мном
Да ли се „квасим” или „урањам”?
Шта мислите, зашто су у Лехијевом сну о дрвету живота (видети 1. Нефи 8) неки људи напустили дрво док су други остали поред дрвета да једу плод? Неки од људи који су јели плод отпали су, постиђени подругљивом гомилом у великој и пространој згради. Једна кључна разлика између ових група односи се на оно што су радили пре него што су тамо стигли: како су се држали гвоздене шипке – Божје речи.
Приањање или чврсто држање
Лехи је видео оне који „кренуше напред… приањајући уз шипку гвоздену”, и оне који „пробијаху се путем напред, непрестано се чврсто држећи за шипку гвоздену” (1. Нефи 8:24, 30; курзив додат)
Старешина Давид А. Беднар, из Већа дванаесторице апостола, приметио је да су три групе кренуле путем, али су се само две групе држале за гвоздену шипку:
„[Друга група] је такође имала додатни благослов гвоздене шипке и приањали су уз њу! … Приањање уз гвоздену шипку намеће ми мисао да су само повремено ‘наваљивали’ на учења или неправилно урањали, а не доследно, стално урањали у Божју реч…
Трећа група је такође ишла напред са вером и уверењем; међутим, нема назнака да су одлутали… Можда је ова трећа група људи стално читала и проучавала и истраживала Христове речи… То је група којој ви и ја треба да настојимо да се придружимо.”1
Да ли се „квасимо” или „урањамо” када дође до тога да искусимо реч Божју? Иако се и купачи и рониоци поквасе, рониоци имају свеобухватније и доследније искуство које може донети стално уживање.