Спаситељ за све, Јеванђеље за све

Јеванђеље Исуса Христа је „обновљено у овим последњим данима да би задовољило … потребе сваког народа, колена, језика и свих људи на земљи.” ¹ Јеванђеље превазилази све националности и боје коже док прелази све културне границе у циљу поуке да „сви су пред Богом једнаки” (2. Нефи 26:33).² Мормонова књига стоји као невероватни сведок ове истине.

Овај величанствени запис сведочи да се Христ сећа сваког народа (видети 2: Нефи 29:7) и показаће се „свима онима који у Њега верују, … [и чиниће] силна чуда, знаке, и чудеса, међу децом човечјом” (2. Нефи 26:13). Међу овим силним чудима, знацима и чудесима је проношење Јеванђеља. Дакле, шаљемо мисионаре широм света да сведоче о Његовој доброј вести. Такође проносимо Јеванђеље онима око нас. Примена обновљених кључева свештенства за живе и мртве осигурава да ће пунина Јеванђеља на крају бити доступна сваком сину и кћери наших небеских родитеља – у прошлости, сада или у будућности.

Срж овог Јеванђеља – главна порука свих пророка и апостола икада позваних на дело – да Исус јесте Христ и да је Он дошао да благослови свакога. Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, изјављујемо да је Његова помирбена жртва намењена за све људе.

Када идем широм света, водим интервјуе са широким мноштвом чланова Цркве. Надахнут сам да чујем њихова осећања о благословима помирења Исуса Христа у њиховим животима, чак и када признају неки стари грех. Како је дивно што је утеха прочишћења Његовим помирењем увек доступна свима нама!

„Потребно је да се помирење изврши”, изјавио је Амулек, „иначе цео људски род мора неизбежно страдати.” Заувек бисмо били „пали и … изгубљени, … осим посредством помирења”, које је захтевало „бесконачн[у] и вечн[у] жртв[у]”. Јер „не може бити ничег мањег од бесконачног помирења које ће задовољити за грехе света.” (Алма 34:9, 10, 12).

Велики пророк Јаков је такође поучавао да зато што „смрт дође на све људе, … мора свакако постојати и моћ васкрсења” да нас доведе у Божје присуство (2. Нефи 9:6).

И грех и смрт треба да буду надвладани. То је била Спаситељева мисија, коју је он храбро испунио за сву Божју децу.

Слика

Христ у Гетсеманији

Gethsemane [Гетсеманија], аутор Кирк Ричардс, забрањено умножавање

Жртва нашег Спаситеља

На своје последње вече у смртном животу, Исус Христ је ушао у Гетсемански врт. Тамо је клекнуо међу маслиново дрвеће и започео спуштање у дубину агоније коју ви и ја никада нећемо сазнати.

Тамо је почео да узима на себе грехе света. Осећао је сваку бол, тугу и жалост и издржао је сву агонију и патњу које смо искусили ви и ја и свака душа која је икада живела или ће икада живети. Ова велико и бесконачно трпљење „проузрокова да, [Он], … највећи од свих, [дрхти] од бола, и [крвари] из сваке поре, (Учење и завети 19:18). Само Он је то могао да учини.

Исус је тада одведен на Голготу, и у најтрагичнијем тренутку у историји овог света, био је разапет. Нико Му није могао одузети живот. Као Јединорођени Син Божји, наследио је моћ над физичком смрћу. Могао је да се моли свом Оцу, и легије анђела би дошле да победе Његове мучитеље и покажу своју власт над свиме. „Али како ће се испунити шта стоји у писму”, упитао је Исус приликом своје издаје, „да ово мора да буде”? (Матеј 26:54).

Из савршене послушности свом Оцу – и савршене љубави према нама – Исус је добровољно дао свој живот и довршио своју бесконачну и вечну жртву помирења, која сеже уназад у време и пружа се напред кроз сву вечност.

Исус је задужио своје апостоле да наставе са његовим радом након Његове смрти. Како ће то урадити? Неколико њих су били само обични рибари, а ниједан није био обучен у синагогама за службу. У том тренутку, чинило се да је Христова Црква осуђена на нестанак. Али апостоли су нашли снагу да прихвате свој позив и обликују историју света.

Што је проузроковало да се изроди снага из очигледне слабости? Вођа англиканске цркве и научник Фредерик Фарар рекао је: „Постоји један и једини могући одговор – васкрсење из мртвих. Сва ова огромна револуција настала је захваљујући моћу Христовог васкрсења.”⁴ Као сведоци васкрслог Господа, апостоли су знали да ништа не може зауставити ово дело. Њихово сведочење је било извор одрживе моћи док је рана Црква превазилазила све препреке.

Овог Васкрса, као један од Његових заређених сведока, изјављујем да је једног прелепог раног недељног јутра, Господ Исус Христ васкрснуо из мртвих да би нас ојачао и раскинуо окове смрти за све. Исус Христ живи! Због Њега, смрт није наш крај. Васкрсење је Христов бесплатан и универзалан дар за све.

Слика

Христ и Марија Магдалина код гробнице

Christ and Mary at the Tomb [Христ и Марија код гробнице], аутор: Џозеф Брики

Дођите Христу

Јеванђеље и помирење Исуса Христа су за све – то јест, за свакога. Једини начин на који доживљавамо пуне благослове Спаситељеве помирбене жртве је да појединачно прихватимо Његов позив: „Ходите к мени” (Матеј 11:28).

Долазимо Христу када показујемо веру у Њега и кајемо се. Долазимо Њему када се крстимо у Његово име и примимо дар Светог Духа. Долазимо Њему када држимо заповести, примамо обреде, поштујемо завете, прихватамо искуства у храму и живимо животом којим живе Христови ученици.

Понекад ћете се суочити са обесхрабрењем и разочарањем. Срце вам се може сломити себе ради или некога кога волите. Можда ћете бити оптерећени гресима других. Грешке које сте направили – можда озбиљне – могу изазвати да се плашите да су вас мир и срећа заувек напустили. У таквим тренуцима, сетите се да Спаситељ не само да склања терет греха већ и „трп[и] боли и невоље и искушења сваке врсте“ (Алма 7:11), укључујући и ваше! Због онога кроз шта је прошао за вас, Он лично зна како да вам помогне када прихватате Његов позив који вам мења живот: „Ходите к мени.

Исус Христ је јасно ставио до знања да сва деца Небеског Оца имају једнако право на благослове Његовог Јеванђеља и помирења. Подсећа нас да су сви „људи повлашћени, једни као и други, и ником није забрањен” (2. Нефи 26:28).

„И позива их све да дођу к Њему и узму удела у доброти Његовој, и не одбија никога који к Њему дође, ни црнца ни белца, ни роба ни слободног, ни мушко ни женско.” (2. Нефи 26:33).

„Позива их све” – то значи све нас!. Не треба да стављамо површне етикете и вештачке разлике на себе или друге. Никада не треба да постављамо било какве препреке Спаситељевој љубави или да размишљамо да смо ми или други ван Његовог домета. Као што сам раније рекао: „Није могуће да [било ко] потоне ниже него што допире бесконачна светлост Христовог помирења.” ⁵

Уместо тога, као што смо сестра Холанд и ја учили само неколико месеци пре њене смрти, заповеђено нам је да „имамо милосрђа, а то милосрђе је љубав” (2. Нефи 26:30).⁶. То је љубав коју нам Спаситељ показује, јер „не чини Он ништа осим оног што је за добробит света, јер љуби свет, толико да живот свој полаже да може све људе себи привући” (2. Нефи 26:24).

Сведочим да су Јеванђеље и помирење Исуса Христа за све људе. Молим се да ћете радосно прихватити благослове које Он доноси.