„Сигурно вођени тамо где треба да будемо”, Лијахона, март 2024.
Хајде за мном
Сигурно вођени тамо где треба да будемо
Спаситељ ће нам доследно помагати на нашем путовању на изузетан начин.
Када сам имао 12 година, моја породица се преселила из суптропског Хонг Конга у место са хладним, мени непознатим зимама. Убрзо сам са младим мушкарцима из мог одељења позван на свој први зимски излет.
На дан нашег пешачења, обукао сам се топло колико сам знао. Док смо се успињали кривудавом планинском стазом, био сам узбуђен што сам видео како снег падајући прекрива земљу. Међутим, био сам неадекватно обучен за терен и временске прилике и имао сам потешкоћа да држим корак са својом групом. Рекао сам им да иду напред и да ћу се придружити онима за које сам веровао да нас прате.
Како сам наставио својим темпом, моје ципеле и одећа су се натопиле, а руке, стопала и лице утрнули. Тада је почео да пада тако јак снег да више нисам могао да видим стазу. Након што сам неко време лутао, схватио сам да сам изгубљен, сам и да нисам сигуран да ли је неко знао да сам нестао.
Понекад ћемо се током животног путовања осећати да смо неспремни, изгубљени или остављени. Можемо изгубити осећај за правац и поглед на пут који је пред нама. Може нам се чинити да што теже покушавамо да идемо напред, да смо све даље од свог одредишта. Може доћи до разочарања, а искушење да одустајемо постаје привлачно.
Предвидљиво, Спаситељ Исус Христ има моћ да усмерава наше стопе, подиже нас када се спотакнемо (видети Псалми 37:23–24), и донети нам одмор (видети Матеј 11:28), исцељење (видети Исаија 53:5; Алма 15:8; Учење и завети 42:48), самопоуздање (видети Учење и завети 121:45), и мир (видети Мосија 4:3; Алма 38:8; Учење и завети 19:23). „Приближите се к мени” рекао је „и ја ћу се приближити к вама; тражите ме марљиво и наћи ћете ме” (Учење и завети 88:63). Непосредни пут можда није увек јасан, али можемо да следимо Спаситеља са вером да ће се наше путовање завршити лепо и са победом јер ће нас Он безбедно водити тамо где треба да будемо.
Можемо увек гледати у Исуса Христа јер Исус Христ је „пут, истина и живот” (Joван 14:6).
Прави пут за наше путовање
У нашем проучавању Мормонове књиге ове године, пратили смо Лехија и његову породицу на њиховом путовању у обећану земљу. Размислите шта је Лехијева породица претрпела на свом путовању:
-
исмевање због веровања и слеђења пророка
-
размена познатих удобности за непознату пустињу
-
путовање без јасне даљине, одредишта или трајања
-
глад, туга, болест, и смрт
-
тешки задаци, понекад без разумевања њихове сврхе и како их испунити
-
неуспеси, одлагања, несугласице и разочарења
-
тешке околности за подизање младих породица
Успут смо такође посматрали како им Господ стално помаже. Он је обезбедио
-
пророчко вођство и лично откривење,
-
Света писма која садрже обећане благослове и завете,
-
записе њихових предака и породичну историју,
-
Нова оруђа и средства за задовољење њихових потреба,
-
Повећане способности за издржавање тешкоћа,
-
мудрост и упутства за обављање непознатих задатака,
-
Лијахону (оруђе које им помаже да се снађу на свом путовању) и
-
сигурност и заштиту њихових породица.
Баш као и за Лехијеву породицу, наша путовања неће бити без изазова и жртава. Спаситељ ће нам исто тако доследно помагати на изузетан начин. Нефи је поучио: „Прави пут [је] веровати у Христа… силом својом, умом, и снагом, и целом душом својом.(2. Нефи 25:29). Ако изаберемо веру у Исуса Христа, понизно примимо Његову реч и имамо храбрости да делујемо, наћи ћемо радост и благослове усред тешкоћа на које наилазимо. Успут, можемо имати поверења у то да можемо постићи оно што Он жели да урадимо (видети 1. Нефи 3:7).
У наставку су неки од многих начина на које нам Спаситељ стално помаже.
The Dawning of a Brighter Day [Свитање ведријег дана], аутор Сајмон Ђјуи
Даје нам своје учење
Исус Христ „од почетка знад[е] крај;” (Аврам 2:8). Он је такође „означио стазу и водио пут”.1 Његово учење, познато у Светим списима као Христово учење, је пут који сви морамо да следимо да бисмо били сигурни и спасени.
Морамо непрестано показивати веру у Исуса Христа, редовно се кајати, крстити се, примити дар Светог Духа, ступити у завете и дати све од себе да истрајемо. Заузврат, обећава нам се опроштај, нада и вечни живот. (Видети 2. Нефи 31:2–20.)
У свету различитих путева и супротстављених праваца, Христово учење пружа јасан и делотворан смер који можемо следити да бисмо ишли правим путем (видети 2. Нефи 31:21).
Он нам доноси утеху
Кроз своју жртву помирења, Спаситељ зна какав је осећај бити заиста сам и напуштен. Он такође савршено зна како да нам донесе утеху. Рекао је: „Да се не плаши срце ваше” (Јован 14:1) и „Нећу вас оставити сиротне, доћи ћу к вама” (Јован 14:18).
Спаситељ је обећао дар Утешитеља, а то је Свети Дух, онима који верују у Њега. Рекао је да Утешитељ, „ће вас научити свему, и напоменуће вам све што вам рекох” (Јован 14:26).
Обезбеђује нам реч Божју.
Кроз обнову Јеванђеља Исуса Христа у наше дане, Господ нам је дао древно и Свето писмо последњих дана, које садржи реч Божју. Нефи је поучавао да „који год послушају реч Божју и чврсто је се буду држали, неће никада страдати”(1. Нефи 15:24).
Свакодневно гошћење Божјом речју доноси заштиту и води нас да обилније искусимо Божју љубав. Његова реч осветљава наш пут (видети Псалми 119:105) и „рећи [ће] све што треба да чини[мо]” (2. Нефи 32:3).
Он нас води преко својих слугу – пророка и апостола
Исус Христ је позвао пророке и апостоле да нам помогну. Њихови савети и учења су за нас и за наше време. Ако се нађете изгубљени или дезоријентисани на свом путовању, можда ће вам бити од помоћи да размислите о следећа три питања:
-
Како ме је Господ кроз речи пророка и апостола припремио за искушења која сам доживео?
-
На шта ме данас позивају пророци и апостоли да бих се припремио за изазове који су пред нама?
-
Шта сада радим да бих деловао по пророчким позивима?
Размишљајући о овим питањима, можемо препознати важност вођства пророка и апостола. Можемо боље чути Господњи глас и приметити како нам Он доследно помаже. Ако изаберемо, можемо слушати пророке и апостоле и пронаћи вођство, напредак и заштиту на путу који води назад до Небеског Оца и његовог Сина, Исуса Христа.
Старешина Тај у области Сијера Неваде и Калифорнији око 1988. Прича коју он дели одиграла се на планини Баден Пауел у планинама Сан Габријел у Калифорнији 1984.
Фотографија на располагању захваљујући љубазности аутора
Вера за кретање напред
Изгубљеност, хладноћа и самоћа на тој снежној планини пре много година, довели су ме до очаја. Не знајући шта друго да радим, клекнуо сам у тек пао снег и молио се свом Небеском Оцу за помоћ. Поделио сам своју невољу и страхове са Њим и молио сам се да будем пронађен и спасен.
Када сам устао после своје молитве, снег се спустио свуда око мене, а лепа, мирна тишина испунила је дрвеће. Ова тишина се нарушила када сам чуо шуштање у жбуњу у близини. Појавила су се два старија дечака. Већ су стигли до врха, и уместо да иду стазом, одлучили су да се пречицом спусте низ планину. Од свих места, спустили су се тачно тамо где сам био!
Када су ме питали шта радим тамо, рекао сам им да сам се изгубио. Позвали су ме да им се придружим и заједно смо се безбедно спустили до стазе у подножју планине. На крају смо се поново окупили са остатком наше групе.
Препознајмо како Спаситељ иде са нама и активно нам помаже онда када напредујемо на нашим личним путовањима са вером, оданошћу и истрајношћу. Исус Христ је „пут, истина и живот”. Нека наша вера у Њега донесе мир у наше мисли и радост на нашем путовању.