„Поново посејати семе вере”, Лијахона, март 2024.
Поново посејати семе вере
Поуке оних који су се вратили вери.
У свету који често наглашава приче о губитку вере, тиши путеви повратка вери понекад остају занемарени. Али приче о поновном обраћењу илуструју како браћа и сестре у Јеванђељу превазилазе своје сумње чак и након што напусте Цркву. Њихове приче илуструју шта је Алма поучио о сађењу семена. Алма описује процес вере који не само да помаже у јачању оних који покушавају да унапреде своју веру, већ и онима који се муче са одговорима на питања и бригама.
-
Прво треба да разумемо да „вера није имати савршено знање” (Алма 32:21).
-
Тада „испољ[авамо] трунку вере” или чак само „пожели[мо] да верује[мо]” (стих 27).
-
Сејемо семе – реч Божју – у своје срце (видети стих 28).
-
Успут, негујемо духовне корене стрпљењем и прихватамо помоћ од пријатеља у Јеванђељу да узгајамо дрво засађено у Христу, „које расте у вечни живот“ (стих 41).
„Вера није имати савршено знање о нечему. Стога, ако веру имаш надаш се ономе што не видиш, што је истинито” (Aлма 32:21).
Алба Лусија Фонсека, чланица Цркве из Сједињених Америчких Држава, видела је на интернету материјал који је изазвао забринутост у вези са њеним верским уверењима и брзо је изгубила веру. У почетку је својим сумњама избацила семе вере, али је онда почела да разговара са брижним и образованим чланом и схватила да је и њена невера била доведена у питање.
„Моје разумевање јеванђелских начела и историје Цркве није било ни приближно тако свеобухватно као што сам претпостављала”, објашњава она. „То ме је понизило и помогло ми да схватим да имам још много тога да научим и да вера не стиже поседовањем одговора на сва питања.” Алба је схватила да друге „вредне ствари у животу – као што су породица, образовање, каријера – укључују ризик, жртву, неизвесност и доживотни напор. Вратила сам се Цркви и могу да потврдим да је и одржавање вере веома вредно оваквог труда.”
Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Господ не захтева савршену веру да бисмо имали приступ Његовој савршеној моћи.” Ипак, наша вера, такође истиче, захтева стални напор да настави да расте.1 Иако је првобитни темељ храма Солт Лејк добро служио више од једног века, сада су му потребна велика реновирања, објаснио је председник Нелсон. И ми понекад морамо да ојачамо сопствене духовне темеље „да бисмо издржали предстојеће опасности и притиске.”2 Пошто се понекад сусрећемо са незгодним стварима као што је то чинила Алба, наша жеља за сигурношћу може нас одвести од једноставног веровања до једноставног неверовања, прескачући напор неопходан да ојачамо и утврдимо свој духовни темељ.
Они који проучавају приче о повратку вери сматрали су корисним да веру посматрају као доживотно путовање у више корака.3 Могли бисмо почети са једноставним веровањем као дете, али у неком тренутку та детиња вера се суочава са питањима и забринутостима. Иако је наша непроверена вера можда добро служила као духовна основа, сада морамо да пређемо од једноставне вере преко сложености до зреле вере која је у стању да издржи будуће изазове.4 Напуштање вере може изгледати лакше, скоро као олакшање, али богате награде прате путовања оних који се окрећу Богу и настављају да негују своје семе вере.
Искушења вере су почела за Самјуела Хоглунда из Шведске када су чланови породице постављали питања. Прошао је кроз фазу „добијања одговора на једно питање само да би наишао на још једно”, објашњава он. „Моја вера је осцилирала из сата у сат, све док нисам схватио да су овај процес и моја потреба за сигурношћу неодрживи. Уместо да покуша да реши свако релативно мање питање, Самјуел је одлучио да проучи важна питања – она кључна за чврст темељ у Исусу Христу. Праћено молитвом и проучавањем Светих писама, Самуелова потрага, као и Албина, научила га је колико још треба да научи и довела га до зрелијих веровања. „Искуство је изузетно ојачало моју веру”, каже он, „и такође ме научило да ћете наћи оно што заиста тражите”.
„Разбудите ли и подстакнете ли способности своје, и то ради провере речи мојих, и испољите трунку вере, да, и не можете ли више барем пожелите да верујете, нека та жеља делује у вама” (Алма 32:27).
„Исказање вере може изгледати преопретећујуће”, признао је председник Нелсон. „Понекад се питамо можемо ли стећи довољно вере да бисмо примили благослове који су нам толико потребни.” 5 Али чак и сићушни кораци вере, који почињу са „трунк[ом] вере”, могу „дел[овати] у вама” и започети духовно поновно рођење.
Након што је духовно лутала у годинама на факултету, Аманда Фриберн из Сједињених Америчких Држава учинила је мали корак у молитви, што ју је навело да следи подстицај да посети околину свог локалног храма. „Осећај Духа тамо поново је распламсао моју веру“, каже она. Повратак у цркву и прихватање позива да поучава у Школици продубио је њену веру и наставила је да предузима кораке који су је довели до тога да у потпуности прихвати Јеванђеље. Успут, Аманда примећује: „Нашла сам одговоре на питања који су ми тако очајнички били потребни.
У једном тренутку, Ден Елсворт, такође из Сједињених Америчких Држава, није био сигуран да му је преостала трунка вере да се испољи. Његово почетно излагање академским и историјским приступима Старом завету ослабило је његову веру у Библију и утицало на његово веровање у сва Света писма. Али Ден је наставио да иде у цркву и одлучио је да шест месеци испроба план да се моли, пости и служи у Цркви. Понекад је тражио од својих ћеркица да се такође моле за веру свог оца.
После неког времена, Ден је почео да доживљава духовна искуства и проналази одговоре на нека од питања која су га највише мучила. Једног дана, док је био у библиотеци, осетио је потребу да прође кроз ред књига и изабере једну. У њој је пронашао проницљиве контрааргументе књизи која је у почетку пољуљала његово веровање у Библију. Иако ово искуство није решило свако питање, поучило је Дена неким важним лекцијама: „Прво, морао сам да будем понизан у вези тога колико сам сâм заиста могао да знам. И друго, постоје и други начини за проналажење истине, поред разума: духовни утисци, позитивна испољавања плодова Духа и идеје које подстичу интелектуална запажања, а све то је довело до много јачих уверења и вере него што сам имао раније.”
Заку Маршалу из Енглеске, једноставан корак гледања образовног програма о Мормоновој књизи отворио му је ум за могућност да би књига могла бити веродостојна. „Читао сам је раније у породичном проучавању Светих писама и сам без праве намере”, објашњава он. „Али престао сам да будем активан у Цркви као тинејџер, тако да су ме докази које сам видео у програму натерали да први пут са намером прочитам Мормонову књигу. Након што је испробавао Божју реч, Зек је почео да мења сумњу вером. Он сада каже: „Црква коју сам некада видео као ограничавајућу сада видим као ослобађајућу на исти начин на који Исус каже: ‘Истина ће вас избавити’ [Јован 8:32].”
„Али, занемарите ли дрво, и не мислите о нези његовој, гле, неће никакав корен пустити” (Алма 32:38).
Док предузимамо мале кораке да негујемо веру, такође морамо да будемо свесни нашег начина размишљања који ометају и спутавају веру. Проучавајући приче о повратку вери чланова Цркве у различитим земљама, Ерик и Сара ди’Авење, професори на Универзитету Бригам Јанг, у Ајдаху, примећују да „како мислимо може бити једнако важно као и оно што мислимо”. На пример, очекивање да ће нас посвећење вери поштедети непријатности и срцепарајућих животних изазова није тачно и ствара нереалне претпоставке. Исус Христ је обећао да нас никада неће напустити, али је упозорио да ћете „у свету имати невољу” (Јован 16:33). Ипак, животни изазови могу, према Сари, „навести нас да негативно гледамо на Јеванђеље. Понекад одбацимо оно што је идеално када се суочимо са било чим мањим од идеалног.”
Аутор и независни историчар Дон Бредли из Сједињених Америчких Држава суочио се са питањима о историји Цркве у време када, како објашњава: „Једноставно нисам био срећан и имао сам скептичан став. Цинизам према било коме би негативно утицао на однос, а ја сам изгубио веру и однос са Богом.” Годинама касније, Дон је почео да ради на нади и захвалности у свом личном животу.
Такође је почео да испитује студије о предностима организоване религије за ментално и физичко здравље. „Нисам могао да порекнем ове студије”, Дон је изјавио. „Постепено сам схватио да сам сумњичавост заменио критичким мишљењем, и са више наде према животу, повратио сам веру у Бога и Исуса Христа. Дон се вратио историјским информацијама са којима се некада хватао у коштац, али сада је исти тај материјал довео до уверења да је Џозеф Смит био Божји пророк.
„Будете ли неговали реч, да, неговали дрво кад почне да расте, … [по]жње[ћете] награду за веру своју и марљивост своју и стрпљење и трпељивост“ (Алма 32:41, 43).
Чак и уз спремност да испробате реч Божју и да имате начин размишљања пун наде, повратак вери и одласку у цркву може бити обесхрабрујући, готово пренапоран процес. Напор захтева не само стрпљење, храброст и понизност, већ и љубав пријатеља и чланова породице. Прихватање помоћи искрених пријатеља негује семе и омогућава му да пусти корен, а не да се спаруши.
Када се Лео Винигер из Сједињених Америчких Држава први пут сусрео са питањима о историји Цркве, научио је колико су саосећајни пријатељи важни. „Моје сведочанство је увело”, објашњава он, док је пролазио кроз период „усамљености и мрачног очаја када сам се мучио да се молим”. Једног дана Лео је осетио надахнуће да контактира са професором историје Цркве. Он не само да је охрабрио Леа да преиспита свој пут сумње, већ је постао и близак пријатељ. Леово сведочанство се постепено враћало уз помоћ Леовог ментора и година учења пуних наде. Временом је пронашао одговоре на многа питања. „Осећам се вечно захвалним свом Спаситељу Исусу Христу што ме је вратио назад”, објашњава он, „и за пријатеље који су Га представљали.
„Ако се пријатељи и породица … удаље од Цркве, наставите да их волите”, саветовао је председник Нелсон. Није на вама да судите о избору других ништа више него што заслужујете да будете критиковани зато што сте остали верни.”6
Страх од такве критике удаљио је Летицију Рул, чланицу у Енглеској, 20 година од Јеванђеља. Често је желела да се врати, али се „плашила да само прође кроз врата, осећајући се да ће бити осуђена и као да није живела исправним животом“. Само јој је дијагноза опасна по живот дала храбрости да направи тај тежак корак. Чланови су је дочекали са топлином и љубављу, помажући јој да поново пожели да учествује у Јеванђељу.
„Ову реч засадите у срца своја, и кад почне да клија негујте је вером својом. И гле, постаће она дрво које у вама расте за вечни живот.” (Алма 33:23).
Када Алма завршава своју проповед, он јасно ставља до знања да иако су напори да се семе негује кључни, они нису сами по себи семе. Уместо тога, ми садимо право семе када „почн[емо] да верује[мо] у Сина Божјег, да ће Он доћи да откупи свој народ, и да ће страдати и умрети како би извршио помирење за грехе њихове” (Алма 33:22).
Михаел Аурас из Немачке научио је важне лекције о приоритетима Јеванђеља након што је залутао као млад. „Толико добрих ствари и односа постоји у Јеванђељу, али само вера у Исуса Христа ће одржати наша сведочанства”, објашњава он. „Мој отац и ја смо обојица накратко попустили у својој вери са разним питањима, али смо се вратили када смо своју веру у Исуса Христа ставили изнад свега.
Председник Нелсон нас уверава: „Спаситељ вам никада није ближи него када се испред вас испречи планина или се са вером пењете на њу.”7 Сам Исус је обећао: „Ја сам с вама у све дане до свршетка века.” (Матеј 28:20). Он ће ходати са нама, волети нас „љубављу вечном” (Јеремија 31:3) и дати нам живот у изобиљу (видети Јован 10:10). Они који су вољни да посаде ово семе откриће да чак и њихова мала вера може да, кроз Спаситеља, постане „дрво које расте у вечни живот”(Алма 33:23).
Ауторка живи у Јути, у САД-у.