Драгоцени дарови од Бога

Браћо и сестре, управо смо учествовали на свечаној скупштини, поступку који може да се прати до библијских времена, када се древни Израел окупљао да осети Господње присуство и слави Његове благослове.¹ Привилеговани смо што живимо у време када је овај древни обичај обновљен преко пророка Џозефа Смита.² Подстичем вас да у свој дневник забележите оно што сте осетили у погледу ове најсветије прилике у којој сте учествовали.

Недавно смо се опростили од нашег драгог пријатеља и пророка, председника Томаса С. Монсона. Иако нам свима недостаје дубоко смо захвални што је Господ позвао новог пророка, Расела М. Нелсона, да председава Његовом Црквом. На прописан начин започели смо ново поглавље у историји наше Цркве. То је драгоцени дар од Бога.

Када је свако од нас подржао председника Нелсона, подигнутом руком, стајали смо као сведоци пред Богом и прихватили да је он праведни наследник председника Монсона. Подигнутих руку обећали смо да ћемо послушати његов глас када прима усмерење од Господа.

Господ jе рекао:

„Осврћи се на све [мисли на председника Цркве] речи и заповести његове коjе ће ти он дати како их прими, ходаjући у свакоj светости преда мном…

Реч, наиме, његову примаjте, са свом стрпљивошћу и вером, као да jе из уста моjих.”³

Познајем нашег новог пророка - председника преко 60 година.Служио сам са њим у Већу дванаесторице 33 године и сведок сам да га је рука Господња припремала да постане наш председавајући апостол и пророк како би управљао свим кључевима светог свештенства на Земљи. Надам се да ћемо њега и његове саветнике у потпуности подржавати и следити њихово усмерење.Такође желимо топлу добродошлицу старешини Гонгу и старешини Соаресу као члановима Већа дванаесторице апостола.

После свог васкрсења, догађај који славимо овог величанственог викенда, Исус се појавио пред својим ученицима и рекао: „Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.”⁴ Приметите двоструко деловање - Бог шаље свога Сина. Син шаље своје слуге - смртне мушкарце и жене - да изврше Његово дело.

Не би требало да смо изненађени што знамо да ти појединци, позвани на Господње дело, нису у људском смислу савршени. Приче из Светих писама детаљни су догађаји о мушкарцима и женама који су били позвани од Бога да остваре велико дело - добри синови и кћери нашег Небеског Оца, позвани да служе у својим задужењима у Цркви, настојећи да дају све од себе, али нико од њих ипак није био савршен. Исто важи и за нас данас.

С обзиром на реалност наших људских слабости и недостатака, како можемо напредовати у подупирању и подржавању једни других? Почињемо са вером - правом, искреном вером у Господа, Исуса Христа. Вера у Спаситеља је прво начело Христовог учења и Јеванђеља.

Пре неколико година посетио сам Свету земљу. Док смо се возили поред плантаже горушице, директор Јерусалимског центра БЈУ упитао ме је да ли сам икада видео семе горушице. Пошто нисам, зауставили смо се. Показао ми је семенке из засада горушице. Биле су зачуђујуће ситне.

Тада сам се сетио Исусовог учења: „Jeр вам кажем заиста: aкo имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.”⁵

Уколико имамо вере макар колико је семе горушичино, Господ нам може помоћи да уклонимо планине обесхрабрења и сумње у задацима који нас очекују док настојимо да служимо са Божјом децом, укључујући чланове породице, чланове Цркве и оне који још нису чланови Цркве.

Браћо и сестре, живот може бити испуњен радошћу, срећом, надом и љубављу док примењујемо најмању количину вере у Христа - макар и горушичино семе вере.

Старешина Џорџ А. Смит се сетио једног савета који му је пророк Џозеф Смит дао: „Рекао ми је да никад не треба да се обесхрабрим, какве год тешкоће да ме снађу. Када бих утонуо у надубљи понор Нове Шкотске и кад би се све Стеновите Планине сручиле на мене, не би требало да се се обесхрабрим него да издржим, применим веру и наставим са добром храброшћу и требало би да изађем макар на врх гомиле.”⁶

Требало би да запамтимо изјаву апостола Павла: „Све могу у Христу који ми снагу даје.”⁷ Знати ово још је један драгоцени дар од Бога.

Поред дарова које сам поменуо има их још много, много више. Данас говорим само о неколико - дару шабатног дана, причести, служби другима и неупоредивом дару од Бога нашег Спаситеља.

Моћ шабатног дана је да у цркви и код куће доживимо одушевљење, радост и топлину када осећамо Духа Господњег без икаквог ометања.

Превише је оних који допуштају себи да скоро живе он-лајн са својим паметним уређајима - мониторима који им осветљавају лица дању и ноћу и слушалицама које блокирају тихи, танки глас Духа. Уколико не нађемо времена да их искључимо, пропуштамо прилике да чујемо Његов глас који је рекао: „Утолите и познајте да сам ја Бог.”⁸ Нема ничег лошег у томе да искористимо предности технологије надахнуте од Господа али морамо бити мудри у њеном коришћењу. Сетите се дара Шабатног дана.

Благослов примања причести на причесном састанку никада не сме постати рутина или само нешто што радимо. То је само 70 минута у целој седмици када можемо застати и пронаћи више мира, радости и среће у својим животима

Узимање причести и обнављање наших заветаје наш знак Господу да Га се увек сећамо. Његово помирење је драгоцени дар од Бога.

Повластица служења деци Небеског Оца је је још једна прилика да следимо пример Његовог Љубљног Сина служењем другима.

Неке прилике за служење су званичне – у нашим породицама, нашим црквеним позивима и учествовање у услужним организацијама у заједници.

Чланови Цркве – и мушкарци и жене – не треба да оклевају, уколико желе да раде у јавној установи, на било ком нивоу државне управе где год да живе. Наши гласови су веома важни данас као и у нашим школама, нашим градовима и нашим земљама. Тамо где постоји демократија, наша је дужност као чланова да гласамо за часне мушкарце и жене који су вољни да служе.

Многе прилике за служење су незваничне – без задужења – и долазе док допиремо до других које срећемо на животном путовању. Сетимо се како је Исус, преко примера доброг Самарјанина, поучио судију да треба да волимо Бога и нашег ближњег као себе саме,.⁹

Служење отвара прозор помоћу ког разумемо Христов живот и службеништво. Дошао је да служи, као што Писма поучавају, „као што син човечји није дошао да му служе, него да служи и да душу своју да у откуп за многе”.¹⁰

Петар је можда дао најбољи опис Спаситељеве смртничке службе у четири речи, када је за Исуса рекао да је Онај „који прође чинећи добро”.¹¹

„Господ Исус Христ је наш најдрагоценији од свих дарова од Бога. Исус је рекао: „Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к оцу до кроза ме.”¹²

Нефи је схватио значај нашег Спаситеља када је изјавио: „И разговарамо о Христу, радујемо се у Христу, проповедамо о Христу, пророкујемо о Христу, и пишемо у складу са пророштвима нашим, да деца наша могу знати ком извору се могу обратити за опрост греха својих.”¹³ Морамо држати Христа као средиште наших живота у свим временима и на свим местима.

Треба да се сетимо да се Његово име појављује на нашим местима за богослужење; крстимо се у Његово име; и потврђујемо, заређујео даривамо и печатимо у браку у Његово име. Узимамо причест и заветујемо се да преузимамо на себе Његово име – и постајемо прави хришћани. Коначно, у причесној молитви се од нас тражи да Га се увек сећамо.¹⁴

Док се припремамо за сутрашњу ускршњу недељу, сетимо се да је Христ узвишен. Он је праведни Судија, наш верни Заступник, наш благословени Откупитељ, Добри Пастир, обећани Месија, прави Пријатељ и још много, много више. За нас је Он заиста веома драгоцен дар од нашег Оца.

У нашем следбеништву имамо много захтева, брига и задужења. Међутим, неке активности морају увек бити у срцу нашег чланства у Цркви.  „Стога”, заповеда Господ, „буди веран; стој у служби коју ти доделих; помажи слабима, подижи руке које су обешене, и јачај клецава колена.”¹⁵

Ово jе Црква на делу! Ово је чиста религија! Ово је Јеванђеље у свом правом смислу док помажемо, подижемо и јачамо оне у духовној и временској потреби! Да бисмо тако чинили потребно је да их посећујемо и да им помажемо¹⁶ да би њихова сведочанства вере у Небеског Оца и Исуса Христа и Његово помирење била усидрена у њиховим срцима.

Нека нам Господ помогне и благослови нас да ценимо многе наше драгоцене дарове од Бога, укључујући наше чланство у Његовој обновљеној Цркви. Молим се да будемо испуњени љубављу према деци Небеског Оца и да можемо да видимо њихове потребе и будемо вољни да одговоримо на њихова питања и бриге у вези са Јеванђељем на јасан и љубазан начин, који ће увећати разумевање и захвалност за друге.

Сведочим да је Исус Христ наш Спаситељ. Оно чему ћемо бити поучени на овој генералној конференцији долази нам надахнућем од апостола и пророка, од врховних власти и сестара вођа који су врховни званичници Цркве. Да радост и мир Господњи пребивају у свима моја је понизна молитва, у име Господа Исуса Христа, амен.