Спасоносни обреди донеће нам чудесно светло
Учествовање у обредима и поштовање пратећих завета донеће чудесно светло и заштиту у овом све мрачнијем свету.
Браћо и сестре, радујем се са вама у Јеванђељу или учењу Христовом.
Пријатељ је једном питао старешину Нила Л. Андерсона, који је тада био у Седамдесеторици, какав је осећај говорити испред 21.000 људи у Конференцијском центру. Старешина Андерсон је одговорио: „Не чине те нервозним 21.000 људи; него 15-торица браће која седе иза тебе.” Насмешио сам се тада, али сада то осећам. Веома волим и подржавам ових 15 мушкараца, као пророке, видеоце и откровитеље.
Господ је рекао Авраму да ће преко његовог потомства и преко свештенства све породице на земљи бити благословене „благословима Јеванђеља… и то вечним животом (Aврам 2:11; такође видети стихови 2-10).
Ови обећани јеванђеоски благослови и свештенство били су обновљени на Земљи, а затим је 1842. пророк Џозеф Смит послуживао даривање ограниченом броју мушкараца и жена. Мерси Филдинг Томсон била је једна од њих. Пророк јој је рекао: „Ово [даривање] извешће те из таме на чудесно светло.”1
Данас желим да се усредсредим на спасоносне обреде - који ће вама и мени донети чудесно светло.
Обреди и завети
У књижици Одани вери читамо: „Обред је свети званични чин који се обавља влашћу свештенства. Обреди [који] су суштински за наше узвишење зову се спасоносни обреди. Обухватају крштење, потврђење, заређење у Мелхиседеково свештенство (за мушкарце), храмско даривање и печаћење брака.”2
Старешина Дејвид А. Беднар је поучио: „Обреди спасења и узвишења који се послужују у Господњој обновљеној Цркви … представљају овлашћене канале кроз које се благослови и небеске моћи могу тећи у наше личне животе.”3
Попут две стране једног новчића, сви обреди спасења су повезани са заветима са Богом. Бог нам је обећао благослове ако верно поштујемо те завете.
Пророк Алма је рекао: „Овај живот је време припреме за сусрет са Богом” (Aлмa 34:32). Како се припремамо? Достојним примањем обреда. Такође се морамо, по речима председника Расела М. Нелсона, „држати заветног пута”. Председник Нелсон је наставио: „Ваша посвећеност да следите Спаситеља склапањем завета са Њим, а затим држањем тих завета отвориће врата сваком духовном благослову и привилегији који су доступни мушкарцима, женама и деци свуда.”4
Џон и Бони Њумен, попут многих од вас, примаоци су духовних благослова које је председник Нелсон обећао. Једне недеље, после службе у цркви са својих троје мале деце, Бони је рекла Џону, који није био члан Цркве: „Не могу ово сама. Мораш одлучити да ли долазиш у моју цркву са нама или изабери цркву у коју можемо ићи заједно, али деца треба да знају да и њихов тата воли Бога.” Следеће недеље и сваке наредне недеље, Џон не само да је присуствовао, него је и служио, свирајући клавир у многим одељењима, огранцима и Школицама, годинама. Имао сам привилегију да се упознам са Џоном у априлу 2015, и на том састанку смо разговарали о томе да је најбољи начин на који може показати своју љубав према Бони да је одведе у храм, али да се то не може догодити уколико се не крсти.
После 39 година долажења у Цркву Исуса Христа светаца последњих дана Џон је крштен 2015. Годину дана касније, Џон и Бони су се запечатили у Храму Мемфис Тенеси, 20 година након што је она примила сопствено даривање. Њихов 47-огодишњи син, Роберт, рекао је за свог тату: „Тата је стварно, стварно процветао од како је примио свештенство.” Бони је додала: „Џон је увек био срећна и весела особа, али примање обреда и поштовање његових завета увећало је његову благост.”
Христово помирење и Његов пример
Пре много година председник Бојд К. Пакер је упозорио: „Добро руковођење без јеванђеоских обреда неће ни откупити нити узвисити човечанство.”5 У ствари, потребни су нам не само обреди и завети да бисмо се вратили Оцу, него су нам потребни и Његов Син, Исус Христ и Његово помирење.
Цар Венијамин је поучио да само преко имена Христовог може доћи спасење на децу човечју (видети Moсија 3:17; такође видети Чланци вере 1:3).
Својим помирењем Исус Христ нас је откупио од последица Адамовог пада и омогућио нам покајање и коначно узвишење. Својим начином живота нам је поставио пример да примимо спасоносне обреде - у којима се „моћ божанског објављује” (УИЗ 84:20).
Након што је Спаситељ примио обреде крштења да се „испуни сва праведност” (видети 2. Нефи 31:5-6), Сотона Га је искушао. Такође, наша искушења се не завршавају после крштења или печаћења него нас примање спасоносних обреда и поштовање удружених завета испуњава чудесним светлом и даје нам снагу да се одупремо искушењима и савладамо их.
Упозорење
Исаија је пророковао да се у последњим данима „земља oскрнави… jeр они… изменише уредбе” (Исаија 24:5; такође видети УИЗ 1:15).
Упозорење у вези с тим, откривено пророку Џозефу Смиту, било је да неки „приступају [Господу] уснама својим… поучавају као науке заповести људске, имајући обличје божанског, али поричу моћ њену” (Џозеф Смит - Историја1:19).
Павле је такође упозорио да ће многи имати „обличје побожности, a силе њезине… су се одрекли” (2. Tимотију 3:5). Понављам, таквих се клоните.
Многа ометања и искушења у животу су као „вуци грабљиви” (Maтеј 7:15). Прави пастир је онај који пази и штити и упозорава овце и стадо када се ти вукови приближе (видети Joван 10:11). Као најамници који настоје да имитирају савршени живот Доброг Пастира, зар нисмо ми пастири сопствених душа као и душа других? Захваљујући савету пророка, виделаца и откровитеља и моћи и дару Светог Духа, можемо видети те вукове који долазе уколико смо oпрезни и спремни. Насупрот томе, када смо немарни пастири сопствене душе и туђих душа, жртве су могуће. Немарност води жртвама. Позивам све нас да будемо верни пастири.
Искуство и сведочанство
Причест је обред који нам помаже да останемо на путу, а достојно узимање је доказ да држимо завете који су у вези са свим другим обредима. Пре неколико година, док смо моја супруга Анита и ја служили у Мисији Арканзас Литл Рок, изашао сам да поучавам са два млада мисионара. За време лекције, добри брат ког смо поучавали је рекао: „Био сам у вашој цркви; зашто морате да једете хлеб и пијете воду сваке недеље? У нашој цркви то радимо два пута годишње, на Ускрс и Божић, и то потпуно има смисла.”
Поделили смо са њим да нам је заповеђено да се често састајемо да бисмо узимали хлеб и вино (видети Moрони 6:6; такође видети УИЗ 20:75). Наглас смо прочитали Maтеј 26 и 3. Нефи 18. Одговорио је да и даље не види неопходност.
Затим смо поделили следеће поређење: „Замисли да си доживео веома озбиљану аутомобилску несрећу. Повређен си и ниси при свести. Неко је прошао, видео да си у несвести и позвао број хитне помоћи. Збринут си и повратио си се из несвести.
Питали смо овог брата: „Када си у стању да препознаш своју околину, које ћеш питање поставити?”
Рекао је: „Желео бих да знам како сам ту доспео и ко ме је пронашао. Желео бих да му се захваљујем свакога дана јер ми је спасао живот.”
Поделили смо са овим добрим братом како је Спаситељ спасао наше животе и како је потребно да Му се захваљујемо свакога дана, свакога дана, свакога дана!
Затим смо питали: „Знајући да је Он дао свој живот за тебе и нас, колико често желиш да једеш хлеб и пијеш воду као симболе Његовог тела и крви?”
Рекао је: „Схватам, схватам. Али има још нешто. У вашој цркви није узбудљиво као у нашој.”
На то смо одговорили: „Шта би учинио када би Спаситељ Исус Христ ушао на та врата?”
Рекао је: „Одмах бих се спустио на колена.”
Упитали смо: „Зар то није оно што осећаш када улазиш у капелe светаца последњих дана - дубоко поштовање према Спаситељу?”
Рекао је: „Схватам, схватам, схватам!”
Појавио се у цркви те ускршње недеље и наставио да долази.
Позивам све нас да се запитамо: „Које обреде, укључујући причест, треба да примим и које завете треба да склопим, држим и поштујем?” Обећавам да ће вам учествовање у обредима и поштовање пратећих завета донети чудесно светло и заштиту у овом све мрачнијем свету. У име Исуса Христа, амен.