Поучавање код куће - радосна и света одговорност

Почнимо са породичном кућном вечери, која има високи приоритет у кућчи испуњеној вером, у каквој сам ја одгајан. Не сећам се одређених лекција које су поучаване на породичној кућној вечери, али се сећам да је нисмо пропустили ниједне седмице.³ Знао сам шта је мојим родитељима важно.⁴

Сећам се једне од мојих омиљених активности за породично кућно вече. Тата би позвао једно од своје деце да урадие „Tест”. Дао би детету низ упутстава попут: „Прво иди у кухињу и отвори и затвори фрижидер. Затим отрчи у моју спаваћу собу и узми пар чарапа из мог ормана. Онда се врати се код мене, скочи три пута и кажи: ‘Тата, урадио сам!’”

Волео сам када би дошао ред на мене. Желео сам да сваки корак урадим тачно, и био сам захвалан за тренутак када сам могао да кажем: „Тата, урадио сам.ˮ Та активност помогла ми је у развијању самопоуздања и олакшала несташном дечаку да пази док су мама или тата поучавали неко јеванђеоско начело.

Председник Гордон Б. Хинкли је саветовао: „Ако имате било какву сумњу у вези са вредношћу породичне кућне вечери, пробајте. Окупите своју децу око себе, поучите их, изнесите им сведочанство, читајте Света писма заједно, и лепо се проведите заједно.”⁵

Увек ће бити препрека за одржавање породичне кућне вечери.⁶ Без обзира на то, позивам вас да пронађете решење за препреке и учините породично кућно вече приоритетом - и учините да забава буде кључни састојак.

Породична молитва је још једна велика прилика за учење.

Допада ми се како је отац председника Н. Елдона Танера поучавао током породичне молитве. Председник Танер је рекао:

„Сећам се једне вечери када смо клечали у породичној молитви, мој отац је рекао Господу: ‘Елдон је данас учинио нешто што није требало; жао му је и ако му опростиш, више то неће чинити.’

То ме је навело да одлучим да то више не радим - много ефикасније од батина.”⁷

Када сам био дечак, понекад су ме нервирале наше наизглед претеране породичне молитве, размишљајући у себи: „Зар се нисмо молили пре само неколико минута?” Сада, као родитељ, знам да се као породица никада не можемо молити превише.⁸

Увек сам био импресиониран како Небески Отац представља Исуса Христа као свог Љубљеног Сина.⁹ Уживам да се молим за своју децу поименце док ме слушају како говорим Небеском Оцу колико их волим. Чини се да нема бољег времена за исказивање љубави нашој деци него када се молимо са њима или их благосиљамо. Када се породица окупи у понизној молитви, поучавају се моћне и трајне лекције.

Родитељско поучавање је попут лекара који долази по позиву. Увек морамо бити спремни за поучавање своје деце зато што никада не знамо када ће се прилика указати.

Слика

Исус је поучавао жену на извору:

Ми смо попут Спаситеља чије се поучавање често није одвијало у синагоги него у незваничном свакодневном окружењу - док је јео са својим ученицима, извлачио воду из бунара или ходао поред смокве.”¹⁰

Пре много година, моја мајка је испричала да је своја два најбоља разговора о Јеванђељу водила са мојим старијим братом, Матом, једном док је савијала веш и други пут док га је возила код зубара. Једна од многих ствари којима сам се дивио код своје мајке била је њена спремност да поучи своју децу.

Њено родитељско поучавање се никада није завршило. Док сам служио као бискуп, моја мама, која је тада имала 78 година, рекла ми је да треба да се ошишам. Знала је да треба да будем пример, и није оклевала да ми то каже. Волим те, мама!

Као отац, мотивисан сам да лично проучавам Света писма и размишљам о прочитаном како бих могао да одговорим када је мој деци или унуцима потребно поучавање „на позив”.¹¹ „Неки од најбољих тренутака за поучавање почињу као питање или забринутост у срцу члана [породице].”¹² Да ли слушамо у тим тренуцима?¹³

Волим позив апостола Петра: „А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.”¹⁴

Када сам био тинејџер, мој тата и ја смо уживали да се такмичимо у томе ко има јачи стисак. Стиснули бисмо један другоме руку што јаче у покушају да изазовемо болну гримасу оног другог. Сада ми то не изгледа баш забавно, али у то време је некако било. Након једне такве борбе, тата ме је погледао у очи и рекао: „Имаш јаке руке, сине. Надам се да ће ти руке увек бити довољно снажне да никада не додирнеш младу девојку на неприкладан начин.ˮ Онда ме је позвао да останем морално чист и помогнем другима у томе.

Старешина Даглас Л. Калистер је ово рекао о свом оцу: „Једном, док је путовао кући са посла, отац је спонтано рекао: ‘Данас сам платио десетину. На признаници за десетину сам написао „хвала”. Веома сам захвалан Господу за благосиљање наше породице.

Старешина Калистер је потом одао признање свом оцу и учитељу: „Поучавао је поступцима и ставовима послушности.”¹⁵

Мислим да је мудро да се повремено запитамо: „Чему ћу поучити, или чему поучавам своју децу својим поступцима и ставовима послушности?”

Породично проучавање Писама је савршено место за учење доктрине код куће.

Председник Расел М. Нелсон је рекао: „Не само да родитељи треба да се држе речи Господње, него, такође, имају божански налог да је поучавају своју децу.”¹⁶

Док смо Џули и ја одгајали своју децу, трудили смо се да будемо доследни и маштовити. Једне године одлучили смо да породично читамо Мормонову књигу на шпанском. Да ли је то разлог што је Господ позвао сву нашу децу која су служила пуновремену мисију у шпанско говорно подручје? Es posible (Могуће је).

Био сам дубоко дирнут када је брат Брajан К. Eштон поделио са мном да су он и његов отац заједно читали сваку страницу Мормонове књиге када је похађао средњу школу. Брат Ештон воли Света писма. Записана су му у мислима и срцу. Његов отац је посејао семе када је брат Ештон био тинејџер, и то семе¹⁷ је израсло у дубоко укорењено дрво истине. Брат Ештон је поступио исто са својом старијом децом.¹⁸ Његов осмогодишњи син га је недавно упитао: „Тата, када ћу читати Мормонову књигу са тобом?ˮ

И на крају, наше најутицајније родитељско поучавање је сопственим примером. Саветовани смо да будемо „углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти.”¹⁹

Током недавног путовања, Џули и ја смо били у цркви и видели тај стих на делу. Млади мушкарац, који је ускоро требало да иде на мисију, говорио је на причесном састанку.

Рекао је: „Сви ви мислите да је мој тата јако добар човек у цркви, али… застао је, и ја сам се нестрпљиво питао шта би могао рећи следеће. Наставио је и рекао: „Он је још бољи код куће.”

Слика

Породица Стјуарт

Захвалио сам се младићу за надахњујуће признање које је одао свом оцу. Потом сам сазнао да је његов отац бискуп одељења. Иако је овај бискуп верно служио свом одељењу, његов син је сматрао да је најбоље од себе давао код куће.²⁰

Старешина Д. Тод Кристоферсон саветује: „Имамо много начина за поучавање… генерације у успону, и требало би да посветимо своја најбоља размишљања и напоре да бисмо их у потпуности искористили. Пре свега, морамо наставити да подстичемо родитеље и помажемо им да буду бољи и доследнији учитељи… поготово примером.”²¹

Тако Спаситељ поучава.²²

Прошле године, на одмору са наше двоје најмлађе деце, Џули је предложила да обавимо заступничка крштења у храмовима у Сент Џорџу и Сан Дијегу. Негодовао сам у себи, размишљајући: „Идемо у храм кад смо код куће, а сада смо на одмору. Зашто не бисмо радили нешто што више приличи одмору?ˮ Након крштења, Џули је желела да се сликамо испред храма. Поново сам негодовао у себи. Можете погодити шта се затим догодило: сликали смо се.

Слика

Дурантови испред Храма Сан Дијего Калифорнија

Слика

Дурантови испред Храма Сент Џорџ Јута

Џули жели да наша деца имају успомене на то како смо помагали својим прецима, а и ја то желим. Није нам била потребна званична лекција о важности храмова. Живели смо по томе - захваљујћи мајци која воли храмове и жели да њена деца деле ту љубав.

Када родитељи цене једно друго и дају праве примере, деца су вечно благословена.

За све вас који настојите да дате све од себе да поучавате код својих кућа, надам се да ћете наћи мир и радост у својим напорима. И ако сматрате да има простора за побољшање или вам је потребна боља припрема, молим вас да понизно одговорите када вас Дух подстакне и обавеже да делујете.²³

Старешина Л. Том Пери је рекао: „Здравље сваког друштва, срећа његових људи, њихов напредак и њихов мир, све то има заједничке корене у поучавању деце код куће.”²⁴

Да, моје кућно гнездо је сада празно, али још увек сам „на позивуˮ, спреман и жељан да пронађем додатне драгоцене могућности за поучаваење своје одрасле деце, њихове деце и једног дана, надам се, њихове деце.

Молим се за небеску помоћ док код својих кућа будемо настојали да будемо христолики учитељи. у име Исуса Христа, амен.