Никада не одустај од прилике да сведочиш о Христу

Пре пет година на данашњи дан, подигли смо руке да подржимо нашег вољеног пророка, председника Расела М. Нелсона, као председника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана – Господњег говорника за ово изузетно време напретка и откривења. Преко њега смо примили безброј позива и обећани су нам славни благослови ако своје животе усредсредимо на нашег Спаситеља, Исуса Христа.

Године 2011, док смо мој муж и ја служили као вође мисије у прелепој Куритиби у Бразилу, зазвонио ми је телефон током састанка. Журећи да га утишам, приметила сам да је позив од мог оца. Брзо сам напустила састанак да бих се јавила: „Здраво тата!”

Неочекивано, његов глас је био преплављен емоцијама: „Здраво Бони. Треба да ти кажем нешто. Дијагностификована ми је амиотрофична латерална склероза (АЛС).”

Завртело ми се у глави од збуњености: „Чекај! Шта је АЛС?”

Тата је већ објашњавао: „Мој ум ће остати будан како се моје тело буде полако гасило.”

Осетила сам да ми се цео свет окренуо и сама помисао на последице које је ова тужна вест наговестила била ми је мучна. Али тог незаборавног дана, управо се његова последња реченица трајно уселила у моје срце. Мој драги отац је из преке потребе рекао: „Бони, никада не одустај од прилике да сведочиш о Христу.”

Размишљала сам и молила се о татином савету. Често сам се питала да ли у потпуности знам шта значи никада не одустати од прилике да сведочим о Исусу Христу.

Попут вас, повремено сам стајала прве недеље у месецу и сведочила о Христу. Много пута сам, у оквиру лекције, сведочила о јеванђеоским истинама. Као мисионарка, храбро сам поучавала истину и проглашавала Христову божанску природу.

Ипак, ова молба је била личнија! Чинило се као да говори: „Бони, не дозволи да свет утиче на тебе! Остани одана својим заветима са Спаситељем. Настој да искусиш Његове благослове сваког дана и будеш у стању да сведочиш кроз Светог Духа о Његовој моћи и присуству у свом животу!”

Живимо у палом свету, са утицајима које наводе наше очи и срца према доле уместо ка небу. Баш као Нефијцима у 3. Нефију 11, потребан нам је Исус Христ. Можете ли да замислите себе тамо, међу људима који су доживели толико метежа и разарања? Како би било чути Господњи лични позив?

„Устаните и дођите к мени да ставите руке своје на ребра моја, и да додирнете белеге од клинова на рукама мојим и ногама мојим, да можете знати да сам ја… Бог целе земље, и да бејах погубљен за грехе света.

„[И] мноштво изађе… један по један… и видеше очима својим и опипаше рукама својим, и са сигурношћу знадоше… и посведочише.”¹

Ови Нефијци су нестрпљиво иступили да опипају својим рукама бокове Његове и осете белеге од ексера на Његовим ногама, како би могли сами да сведоче да је то Христ. Слично томе, многи верни људи које смо ове године проучавали у Новом завету са нестрпљењем су очекивали Христов долазак. Затим су изашли из својих њива, устали са радних и трпезаријских столова и пошли за Њим, опипали Га, окупили се и сели са Њим. Да ли смо исто толико жељни да сведочимо као и мноштво у Светим писмима? Да ли су благослови које тражимо мање потребни од њихових?

Када је Спаситељ у телу посетио Нефијце у њиховом храму, Његов позив није био да стоје на одстојању и гледају у Њега, већ да Га додирну, да сами осете стварност Спаситељеве људске природе. Како се можемо приближити довољно да добијемо лично сведочанство о Исусу Христу? Ово је можда део онога чему је мој отац покушавао да ме научи. Иако не уживамо у истој близини као они који су ходали са Христом током Његове земаљске службе, кроз Светог Духа можемо искусити Његову моћ сваког дана! Колико год нам је потребна!

Младе жене широм света су ме пуно поучиле о тражењу Христа и стицању свакодневног, личног сведочанства о Њему. Дозволите ми да поделим мудрост две од њих:

Ливи је гледала генералну конференцију целог свог живота. У ствари, у њеном дому они традиционално као породица гледају свих пет заседања. У прошлости, конференција за Ливи је значила комешање или ненамерно повремено дремање. Али прошла октобарска генерална конференција била је другачија. Постала је лична.

Овог пута Ливи је одлучила да буде активни слушалац. Утишала је обавештења на свом телефону и бележила утиске од Духа. Била је запањена јер је осећала оно што је Бог желео да она чује и уради. Ова одлука је скоро одмах унела промену у њен живот.

Само неколико дана касније, њени пријатељи су је позвали да гледа неприкладан филм. Размишљала је: „Осетила сам да се речи и дух конференције враћају у моје срце и чула сам себе како одбијам њихов позив.” Такође је имала храбрости да подели своје сведочанство о Спаситељу у свом одељењу.

После ових догађаја, она је изјавила: „Невероватно је што када сам чула себе како сведочим да Исус јесте Христ, осетила сам да ми Свети Дух то поново потврђује.”

Ливи није повремено необавезноао пратила конференцијски викенд; уронила је, умом и духом, и тамо нашла Спаситеља.

А онда, ту је и Меди. Када је њена породица престала да иде у цркву, Меди је била збуњена и није била сигурна шта да ради. Схватила је да нешто значајно недостаје. Тако је са 13 година Меди почела сама да иде у цркву. Иако је понекад тешко и непријатно бити сама, знала је да може да пронађе Спаситеља у цркви и желела је да буде тамо где је Он. Рекла је: „У цркви ми се душа осећала као код куће.”

Меди се држала чињенице да је њена породица запечаћена заједно за вечност. Почела је да води своју млађу браћу са собом у цркву и да код куће проучава Света писма са њима. На крају је њена мама почела да им се придружује. Меди је рекла својој мами да жели да служи мисију и питала ју је да ли би могла да буде спремна да са њом иде у храм.

Данас је Меди у МТЦ-у. Она служи. Сведочи о Христу. Њен пример је помогао да се обоје њених родитеља врате у храм и Христу.

Као Ливи и Меди, када изаберемо да тражимо Христа, Дух ће сведочити о Њему у многим различитим околностима. Ова сведочанства Духа се јављају док постимо, молимо се, чекамо и идемо напред. Наша блискост са Христом расте кроз често служење Богу у храму, свакодневно кајање, проучавање Светих писама, долажење у цркву и на семинаре, размишљање о нашим патријаршким благословима, достојно примање обреда и поштовање светих завета. Све ово призива Духа да просветли наше умове и доноси додатну заштиту. Али да ли их поштујемо као свете прилике да сведочимо о Христу?

Посетила сам храм много пута али кад служим Богу у дому Господњем, то ме мења. Понекад када постим, осећам да сам једноставно гладна, али други пут се са сврхом храним Духом. Понекад извоварам нејасне, рутинске молитве које се понављају, али сам и долазила жељна да примим савет од Господа кроз молитву.

Постоји моћ у томе да ове свете навике буду мање списак за одрађивање, а више сведочанства. Процес ће бити постепен, али ће се развијати са свакодневним, активним учешћем и сврсисходним искуствима са Христом. Када доследно поступамо по Његовом учењу, стичемо сведочанство о Њему; градимо однос са Њим и нашим Небеским Оцем. Почињемо да постајемо као Они.

Противник ствара толико буке да може да буде тешко чути Господњи глас. Наш свет, наши изазови, наше околности неће се смирити, али можемо и морамо да будемо гладни и жедни онога што је Христово да бисмо Га „чули” са јасноћом.² Желимо да створимо снажне навике учеништва и стицања сведочанства које ће усредсредити наше ослањање на нашег Спаситеља сваког дана.

Мој отац је отишао пре више од 11 година, али његове речи су живе у мени. „Бони, никада не одустај од прилике да сведочиш о Христу.” Позивам вас да ми се придружите у прихватању овог позива. Тражите Христа свуда – обећавам да је ту!³ Истинска радост почива на нашој спремности да се приближимо Христу и сами сведочимо.

Знамо да ће се у задњим данима „поклони[ти]… свако колено и сваки језик исповедати” да Исус јесте Христ.⁴ Молим се да ово сведочење постане нормално и природно искуство за нас сада – да ћемо искористити сваку прилику да радосно сведочимо: Исус Христ живи!

Ох, како Га волим. Како смо захвални за Његово бесконачно помирење које је „учинило вечни живот могућношћу, а бесмртност стварношћу за све [нас]”.⁵ Сведочим о доброти и великој слави нашег Спаситеља у свето име Његово, и то у име Исуса Христа, амен.