„Не може бити ничег тако силног и слатког као што беше радост моја”

У Светим писмима, реч радост обично значи много више од пролазних тренутака задовољства или чак осећања среће. Радост је у овом објашњењу божанска особина, која се у потпуности налази када се вратимо да пребивамо у Божјој присутности.³ Дубља је, узвишенија, трајнија и мења живот више од било каквог задовољства или удобности којe овај свет може да понуди.

Створени смо да имамо радост. Она је наша планирана судбина као деце Небеског Оца пуног љубави. Он жели да дели своју радост са нама. Пророк Лехи је поучио да је Божји план за сваког од нас „да… радост има[мо]”.⁴ Зато што живимо у палом свету, чини се да су трајна или постојана радост ван нашег домашаја. Ипак, већ у следећем стиху, Лехи наставља објашњавајући да је „Месија [дошао]… [да нас] откупи од пада”.⁵ Откупљење, уз помоћ и преко Спаситеља Исуса Христа, чини радост могућом.

Јеванђеоска порука је порука наде, „[велике радости]”,⁶ и средство помоћу ког сви могу искусити мир и радосне тренутке у овом животу и примити потпуну радости у животу који долази.⁷

Радост о којој говоримо је дар за верне, али има своју цену. Радост није јефтина нити се даје случајно. Уместо тога, купује се „ скупоценом крвљу [Исуса] Христа”.⁸ Када бисмо заиста разумели вредност истинске, побожне радости, не бисмо оклевали да жртвујемо било коју световну имовину или извршимо било које неопходне животне промене да бисмо је стекли.

Моћан, али понизан цар у Мормоновој књизи разумео је ово. „Шта да учиним”, упитао је, „да бих могао да се родим од Бога и ишчупам тај опаки дух укорењен у грудима својим, и примим Дух Његов, да се испуним радошћу… ? Гле, – рече – оставићу све што поседујем, да, одрећи ћу се царства свога да бих могао да примим ту велику радост”.⁹

Одговарајући на царево питање, мисионар Арон је рекао: „Желиш ли то… [поклони се] пред Богом… [и покај]… се због свих греха својих.”¹⁰ Покајање је пут до радости,¹¹ јер је то пут који води до Спаситеља Исуса Христа.¹²

Размишљање о покајању као о путу ка радости некима може изгледати контрадикторно. Понекад, покајање може бити болно и тешко. Потребно је признати да су неке од наших мисли и поступака, чак и нека наша веровања, били погрешни. Такође, покајање захтева промену која понекад може бити непријатна. Али радост и утеха нису исто. Грех, укључујући грех самозадовољства, ограничава нашу радост.

Као што је изразио Псалмиста, „вечером долази плач, а јутром радост”.¹³ Док се кајемо за своје грехе, морамо се усредсредити на велику радост која следи. Ноћи могу изгледати дуге, али јутро ипак долази, и, о, како је изузетан мир и блистава радост коју осећамо док нас Спаситељево помирење ослобађа греха и патње.

Размотрите Алмино искуство у Мормоновој књизи. Био је „раздиран вечним мучењем”, и његова душа „беше мучена” његовим гресима. Али када се једном обратио Спаситељу за милост, „не мог[аше] се више сетити болова својих.”¹⁴

„О, какву радост”, изјавио је „и какво чудесно светло угледах. Да, … не може бити ничег тако силног и слатког као што беше радост моја.”¹⁵

То је радост доступна онима који долазе Исусу Христу кроз покајање.¹⁶ Као што је председник Расел М. Нелсон поучио:

„Покајање нам отвара приступ моћи помирења Исуса Христа…

Када одлучимо да се покајемо, одлучили смо да се променимо! Допуштамо Спаситељу да нас претвори у наше најбоље издање. Бирамо да духовно растемо и примимо радост – радост откупљења у Њему. Када одлучимо да се покајемо, одлучили смо да постанемо више попут Исуса Христа!¹⁷

Покајање доноси радост јер припрема наша срца да приме утицај Светог Духа. Испунити се Светим Духом значи испунити се радошћу. А испунити се радошћу значи испунити се Светим Духом.¹⁸ Наша радост се увећава док се свакодневно трудимо да призовемо Духа у своје животе. Као што је поучио пророк Мормон: „Ипак, они често беху постили и молили се, и постајаху све јачи и јачи у понизности својој, и све чвршћи и чвршћи у вери [својој] у Христа, до испуњења душа својих радошћу и утехом.”¹⁹ Господ је обећао свима који се труде да Га следе: „Уделићу ти од Духа свога, који ће просветлити ум твој, који ће испунити душу твоју радошћу.”²⁰

Након што осетимо радост која долази због искреног покајања, сасвим природно желимо да ту радост поделимо са другима. Када то чинимо, наша радост се умножава. Управо то се догодило Алми.

„То је моја слава”, рекао је, „да могу можда бити оруђе у рукама Божјим да душу коју приведем покајању. А то је радост моја.

И гле, кад видим многе од браће своје истински покајане и како прилазе Господу Богу своме, душа је моја тада радошћу испуњена. Сетим се тада шта Господ за мене учини… Да, сетим се, тада, милостиве руке Његове коју испружи ка мени”.²¹

Помагање другима да се покају је природан израз наше захвалности Спаситељу; и то је извор велике радости. Господ jе обећао:

„[Ако] приведете само једну душу к мени, колико ли ће велика бити радост ваша са њом у царству Оца мога!

А сада, ако радост ваша буде велика због једне душе коју приведосте к мени… колико велика ће бити ваша радост ако приведете много душа к мени!”²²

Сматрам да је корисно трудити се да замислимо радост коју Спаситељ сигурно осећа сваки пут када примимо благослове Његове помирбене жртве у својим животима.²³ Као што је цитирао председник Нелсон,²⁴ апостол Павле је у својој посланици Јеврејима поделио ово дирљиво запажање: „Одбацимо свак[и]… грех који је за нас прионуо… Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст… и седе с десне стране престола Божијег.”²⁵ Често говоримо о болу и патњи у Гетсеманији и на Голготи, али ретко говоримо о великој радости коју је Спаситељ очекивао док је нудио свој живот за нас. Јасно је да су Његова бол и Његова патња били због нас, да бисмо могли искусити радост повратка са Њим у присуство Божје.

Пошто је поучио људе у древној Америци, Спаситељ је изразио своју велику љубав према њима речима:

„А сад, гле, радост моја је велика, и то у потпуности, због вас … Да, и Отац се радује, а и сви свети анђели…

… у [вама] имам пунину радости.”²⁶

Браћо и сестре, закључујем дељењем личног сведочанства, које сматрам светим даром. Сведочим да је Исус Христ Спаситељ и Откупитељ света. Знам да воли сваког од нас. Његова посебна усредсређеност, „дело [Његово] и слава [Његова]”²⁷ јесте да нам помогне да примимо потпуну радост у Њему. Ја сам лични сведок да је свакодневно покајање и долазак Исусу Христу начин да доживимо радост – незамисливу радост.²⁸ Зато смо овде на земљи. Зато је Бог за нас припремио свој велики план среће. Исус Христ је заиста „пут и истина и живот”²⁹ и једино „[име дато] под небом којим би се човек могао спасти у царству Божјем”.³⁰ Тако сведочим у свето име Исуса Христа, амен.