Порука обласних вођа
Позив да следимо пророка
Када је председник Расел М. Нелсон представљен медијима као пророк и председник Цркве у јануару 2018, моја колегиница у то време, која није била чланица цркве, говорила ми је о годинама нашег новог председника. „Не брини”, рекао сам јој. На крају крајева, није могла да зна да он и даље свакодневно обавља своје црквене дужности, да путује по целом свету као део свог позива, да учи кинески у поодмаклим годинама и да, са својих младалачких 93 године, још увек ревносно шиба низ скијашке стазе Јуте.
Међутим, њене речи су садржале и суптилну критику, коју обично чујемо са разних светских страна: Како можете, у „савременом друштву”, „слепо” следити једну особу? Таква изјава показује да свет још не разуме улогу пророка. Старешина Нил Л. Андерсон, из Већа дванаесторице апостола, је изјавио: „Најважнија улога Господњег пророка је да нас поучи о Спаситељу и да нас води ка Њему. … Пророк не стоји између [нас] и Спаситеља. Он пре стоји поред [нас] и показује пут до Спаситеља.1
Дакле, пророк увек има одговорност да усмери наше очи и цело наше срце ка Господу Исусу Христу – једином извору нашег откупљења и спасења. Није изненађујуће да је један од првих позива председника Нелсона након његовог рукополагања био следећи: „Која вам мудрост недостаје? Шта сматрате да је хитно да сазнате или разумете? Следите пример пророка Џозефа. Пронађите мирно место где можете редовно да идете. Будите понизни пред Богом. Излијте своје срце свом Небеском Оцу. Обратите се Њему за одговоре и утеху. Молите се у име Исуса Христа за своје бриге, своје страхове, своје слабости – да, саме чежње вашег срца. А онда ослушкујте! Запишите мисли које су вам пале на памет. Забележите своја осећања и пратите поступке који се од вас захтевају. … Не морате да се питате шта је истина. Не морате да се питате коме можете безбедно да верујете. Кроз лично откривење, можете примити сопствено сведочанство.”2
Волим ово вечно начело Јеванђеља Исуса Христа да можемо и треба да примимо откривење за себе и добијемо сведочанство за себе. То нема никакве везе са слепом послушношћу. Баш супротно томе: Слепа послушност би била у супротности са овим начелом.
Заправо, управо због овог мотива за добијањем личних одговора обновљена је Црква Исуса Христа. Када се млади Џозеф Смит вратио после свог чудесног Првог виђења и када га је забринута мајка питала како се осећа, могао је да јој каже много тога. Али у том тренутку се истакло једно сазнање и он је желео да га подели са њом: „Ништа, све је у реду – сасвим сам добро. … Уверио сам се.”3 Претходно је разговарао са бројним учитељима религије, проучавао речи пророка у Библији, слушао савете породице и пријатеља. Али у тренутку када је добио одговоре директно од Господа, био је спреман за своју велику, посвећену и чудесну службу.
Пример из живота Џозефа Смита, као и позив председника Нелсона, позив нам је пун љубави да сваки дан тежимо ка личном откривењу. Колико год парадоксално звучало на први поглед: Следити пророка значи сазнати за себе, добити сопствено сведочанство и тражити Божје упутство за свој живот и различите дужности.
Хајде да сви слушамо и размислимо о савету нашег пророка и да сами непрестано сазнајемо шта нас Господ лично позива да учинимо – и онда одлучно и свим срцем спроведимо овај позив у дело.